Змаго Јелинчич, лидер Словеначке националне партије — о развоју словеначке економије након прикључења ка ЕУ, уништивању идеје Европских интеграција, избегличкој кризи и безбедности у Европи.
Господине Јелинчичу, реците нам укратко, нарочито за наше стране читаоце, шта представља Словеначка национална странка? Који је став Ваше партије према најактуелним догађајама у унутрашњој и спољној политици Словеније?
— Словеначка национална партија залаже се за политички самосталну и независну Републику Словенију са јаком националном економијом и уређеним системом социјалне државе. За Словенију која ће умети да заштити угрожену природну и културну баштину словеначког народа. Наша политичка начела заснивају се на политици националног интереса што у првој врсти подразумева безбедност и бољи живот грађана Републике Словеније, па тек онда бригу за све друге. Наш интерес је привредно јака држава која своју моћ заснива на сопственим ресурсима и на капацитетима свог народа и његовој љубави према Домовини. У интересу су нам такође и добри односи са свим суседним државама али никада и нипошто на штету сопственог народа и државе. СНС склапа пријатељства и сарадњу са идеолошки сродним политичким организацијама у Европи па и шире и никада своју политику не заснива на политичком опортунизму. Наша партија окупља пре свега национално свесне и родољубиве представнике словеначког народа али исто тако и све оне који немају словеначко порекло али су спремни да прихвате наша усмерења, начела и начин живота. Што се тиче спољнополиитчких дешавања СНС са скептицизмом посматра однос ЕУ према мигрантској кризи која је више него довољан доказ да западноевропски модел демократске интеграције не функционише и да се европски животни простор препушта у руке исламистичким екстремистима. Исто тако осуђујемо све учесталије покушаје хомосексуалних лобија да народима Европе наметну своју изопачену ЛГБТ идеологију која руши основне постулате хришћанства.
Што се тиче унутрашње политике наша странка закључује да се ситуација све од распада СФРЈ па до данас није суштински изменила и да је након првих привредно релативно успешних година наступио период јаке економске стагнације. 90-година Словенија је релативно успешно користила финансијске и привредне залихе некадашње заједничке државе, али су некадашњи представници Комунистичке партије, сада вође разноразних неолибералних и проевропских политичких партија у Словенији, својим непромишљеним потезима озбиљно угрозили домаћу економију. Иста ситуација се наставља и са актуелном словеначком Владом коју представљају некомпетентни, неедуковани и нестручни кадрови.
У задње време широм Европске уније расте популарност евроскептичних снага. То се види чак и на примерима Француске и Немачке где присталице суверенитета, а понекад и десне огранизације одржавају победе на изборима и праве огромне демонстрације. Британија планира референдум и може напустити ЕУ. По Вама, због којих разлога идеја ЕУ губи привлачност?
— Идеја ЕУ интеграција која је била грађена 50-их година 20. века данас је уништена и у потпуности деградирана. Политиком се нажалост баве људи који се руководе принципом да је потребно свакоме дати оно што захтева, а то је принцип понашања који не води у демократију већ у чисту анархију. Од старе словеначке народне изреке „ко не ради нека не једе“ дошли смо до политике која се базира на принципу „ко не ради њега треба нахранити“. Примери Француске и Немачке нам то јасно показују; прва је на основу додељивања држављанства свима онима који су долазили из њених некадашњих колонија привукла на свој териториј огроман број миграната који се никада неће интегрисати у француски културни простор док је друга ради константног комплекса „кривице за 2. светски рат“ почела да води једну неодговорну политику мултикултурализма који се огледа у позиву Меркелове да мигранти масовно дођу у Немачку. Обе државе сада се налазе на рубу тешке унутрашње кризе која може да ескалира и у озбиљне унутрашње конфликте. Грађани су незадовољни јер се странцима нуде све економске и социјалне олакшице док се сопственом народу ускраћују сва права, а незапосленост, нарочито међу младима, рапидно расте. Сличну ситуацију имамо и у Великој Британији која због све већих апетита немачких банака и моћног америчког финансијског лобија жели да напусти ЕУ и тако у одређеној мери заштити свој национални суверенитет.
По вашој оцени, колико је популаран евроскептицизам код грађана Словеније?
— Приликом ступања Словеније у ЕУ Словеначка национална партија била је једина полиитчка опција која се томе противила јер смо знали да ЕУ чека иста судбина као некадашњу Југославију. 2004. године већина наших грађана била је за улазак у ЕУ али сада евроскептицизам међу Словенцима масовно јача. Велики отпор према ЕУ постоји управо због марионетске политике коју воде словеначке власти. Актуелни па и претходни режим воде једну вазалну и сервилну политику која у потпуности занемарује интересе грађана, а уважава искључиво интересе великих мултинационалних корпорација у ЕУ, нарочито путем имплементације крајње бесмислених директива Европске комисије. ЕУ се руководи неприхватљивим принципом „политике двоструких стандарда“ који уважава интересе само најмоћнијих држава ЕУ и њихових полиитчких појединаца. Као пример могу да наведем финансијске трансакције господина Јункера.
Како ви оцењујете развој словеначке економије након уласка у ЕУ? Да ли Словенци имају оно што обећавају својим грађанама власти држава-кандидата за прикључење ка Унији: оргомне плате, пуно радних места, добре пензије и т.д.?
— Тешко би могао да говорим о неком економском развоју Словеније након уласка у ЕУ јер смо углавном пролазили кроз периоде постепене економске стагнације. Приметан је једино напредак на подручју јавног сектора али и ту само у појединим сегментима. Суочавамо се са распадом здравственог и школског система на једној, а са енормним ширењем бирократског апарата на другој страни. Као пример наводим Министарство за културу Словеније које је 1992. године имало око 50 запослених, а данас их има преко 400. Банка Словеније имала је непосредно пре 2004. године око 60 запослених, а данас их такође има преко 400 са додатном разликом да то више није самостална национална банка већ гола експозитура Франкфурта. Министарство одбране има више запослених него нпр. Министарство одбране Шведске. Додуше, тачно је да су лична примања у Словенији након уласка у ЕУ у одређеном проценту виша него пре, али су исто тако и цене намирница драстично скочиле, тако да је ситуација на крају заправо гора него пре. Пензије се драстично смањују из године у годину.
Један од контроверзних корака ЕУ била је и одлука о увођењу санкција Русији. Подсетимо, тај процес је почео након референдума на Криму. Као одговор, Русија је забранила увоз пољопривредних производа из земаља које су се придружиле санкцијама. По вашем мишљењу, ко је више страдао због ове политике – Русија или ЕУ? Како и да ли се осетио утицај санкција у Словенији?
— Одлука ЕУ да уведе санкције Русији није била само контроверзна већ потпуно незрела и блесава. Та одлука била је последица притиска председника САД које су се уплашиле масовног продора европске привреде преко Русије на простор Азије путем тзв. Пута свиле. Америка покушава на све начине да задржи примат у међународној заједници који је стекла првенствено нелегалним ратним дејствима и продајом оружја. Одлука Руске Федерације да одговори са контрамерама била је сасвим очекивана и једини одговоран излаз из настале ситуације. Русија због свега тога нипошто није на губитку. На губитку је сама ЕУ и то не само на економском, већ и на политичком подручју. Окретање Русије према Кини и Истоку представљало је велики пораз политике САД, а нарочито држава чланица ЕУ. Санкције Русији су свакако оштетиле и словеначку привреду. За то је увелико крива и неспособна дипломатска политика наше Владе која није успела да благовремено нађе алтернативне путеве да заштити националну економију (нпр. економска сарадња са Русијом преко Србије).
Словеначка влада је донела одлуку да ограничи пријем миграната. Какав је ваш став по питању избегличке кризе у Европи?
— Словеначка Влада није донела одлуку о томе да ограничи прихват миграната већ су се за тај корак одлучиле Аустрија и Немачка. Наша Влада крије податак о реалном броју миграната који прођу кроз нашу државу и остану овде. Огроман број миграната који Аустрија одбије остане нажалост у Словенији јер званична Хрватска одбија да их прими. Министарство унутрашњих послова Словеније већ је склопило неколико уговора о закупу појединих објеката у Крању, Врхники и другде где ће бити смештено на хиљаде миграната и где ће им бити обезбеђени храна, бесплатно школство и социјална заштита. Све оно што се ускраћује словеначким држављанима! Нипошто не бих користио термин „избегличка криза“ јер у Словенији избеглица фактички и нема. Особа која побегне из државе у којој дивља рат у државу где рата нема престаје да буде избеглица. Када дође у трећу државу та особа постаје мигрант јер сама бира своју коначну дестинацију и боравиште, и ни у ком случају се више не ради о спашавању сопственог живота због рата. Ако погледамо демографску структуру тзв. избеглица видимо да већину чине млади, за рат способни мушкарци који представљају плодно тле за ширење радикалних исламистичких идеја. Сви напади који се ових дана дешавају у Немачкој, Данској и Шведској јасни су знаци да је циљ миграната насилно ширење ислама.
У случају реалне претње безбедности због миграната са Блиског истока, на какву подршку од стране НАТО-а може да рачуна Словенија, као и свака друга чланица Алијансе?
— Безбедносна ситуација у Европи драстично ће се погоршати у наредним месецима и то захваљујући неодговорној политици коју спроводе њени челници. У том случају ни Словенија, а ни ЕУ не могу очекивати помоћ од НАТО пакта јер је сасвим јасно да ће тај савез оставити Европу и њене народе на цедилу. План САД је да у почетку препусте Европу саму себи, а када насиље поприми крајње екстремни облик да под плаштом НАТО пакта амерички војници упадну на тло Европе и фактички изврше њену окупацију. Тај план постоји већ дуго и о њему се у последње време све више говори. „Увоз“ миграната у Европу само је први корак у његовој реализацији.
Да вас питам као евроскептичара: Претпоставимо да је Словенија напустила ЕУ и НАТО. Да ли сте ви за потпуну политичку, војну и сваку другу самосталност своје земље или за сарадњу са неким другим снагама?
— ЕУ ће се распасти до 2020. године. То сам већ наговестио пре десетак година и као члан словеначког парламента, а последња дешавања говоре о томе да сам тада био у праву. НАТО пакт сам по себи представља и једне врсте економску организацију. Лично чак сматрам да је то 70% привредна, а само 30% војна организација. Нормалан човек се пита како је могуће да се у том савезу у исто време налазе и Грчка и Турска, државе које су медђусобни велики политички противници. Обе се незаустављиво наоружавају. Ту се поставља и питање чланства Кипра које представља недоследност политике саме НАТО алијансе. Ту имамо и противправну агресију на СРЈ 1999. године, учешће НАТО -а у украјинској кризи где се ради о легитимном повратку руске територије (Крима) матици, инвазију на Ирак, Либију, Афганистан. Све наведено говори о томе да НАТО плански уништава привредне структуре суверених држава са циљем потпуног преузимања домаћих економија. Словенија би морала најпре да измени сопствено законодавство и усклади га до те мере да се омогући нормалан раст свих привредних панога, чиме би уједно спречили и каснији тзв. одлив мозгова из државе. Потребно је укинути порески тероризам који се спроводи уз помоћ заосталог судског система и угледати се на државе које су по величини сличне Словенији. Сматрам да је неопходно да се Словенија у овом тренутку уључи у Вишеградску групу и да упоредо са тиме тражи нове савезнике и на Истоку, пре свега у Руској Федерацији и Кини. Као некадашња чланица Покрета несврстаних Словенија је имала многе привилегије које смо изгубили одлуком да се повучемо из тог блока, а све то због диктата САД.
Са којим организацијама у региону ви сарађујете? Како оцењујете политичку ситуацију у Србији?
— Словеначка национална партија има изузетно јаке контакте са Савезом европских националних покрета (AEMN), а преко тог савеза и са идеолошко сличним организацијама у региону. Полиитчка ситуација у Србији веома је комплексна и тешко се извана дају неке конкретне оцене. Упркос томе примећује се разлика између размишљања већине грађана на једној и политичке елите на другој страни. Владајућа гарнитура жели интеграције у ЕУ и НАТО пакт док се огромна већина грађана томе противи. Барем онај део који размишља својом главом. Српски медији су увелико слични медијима у Словенији где политика контролише текстове и врши невиђену цензуру. Упркос томе примећујем да су медији генерално у Србији слободнији него у Словенији, нарочито алтернативни, који нису под контролом власти. Биће занимљиво пратити овогодишње изборе у априлу који ће засигурно у великој мери променити политичку ситуацију у Србији. Политички контакти које има Словеначка национална партија у Србији се граде на перспективи даљег јачања сарадње. Посебно бих истакао политичку организацију под називом „Српски сабор Заветници“ као једну нову националну и полиитчку снагу у Србији са којом имамо изузетно добру сарадњу и којој и овом приликом пружамо пуну подршку на предстојећим изборима. Као евроскептичар ја сам уверен да ће Заветници бити право освежење у надолазећем периоду и истинска алтернатива већ постојећим проевропским полиитчким опцијама пре свега зато јер се ради о квалитетним и некомпромитованим људима који воле своју државу.
И на крају: какве планове имате за блиску будућност? И шта бисте желели да поручите својим грађанама и саборцима у иностранству?
— Словенију 2018. године очекују парламентарни избори. Упркос погрешном деловању Владе и водећих министара, аутократском јавном сектору, политички мотивисаном судском систему и од стране политике диригованом финансијском пресингу ја сам уверен да неће бити ванредних избора јер актуелна политичка елита и представници архаичног комунистичког естаблишмента још нису успели у поптуности да намире своје парциалне интересе. Још увек имају шта да украду од нашег народа. Својим држављанима пожелео бих само да коначно увиде суштину ствари, да почну да размишљају својом главом и доносе закључке на основу здраве памети, а не лажних информација које им сервирају потплаћени медији. Сараднике у иностранству бих замолио за подршку на путу којим иде СНС. У последње време се са обзиром на општу ситуацију у Словенији бавим и питањем Слободне територије Трста, државне творевине из времена након 2. светског рата, која никада није изгубила свој међународноправни субјективитет.
http://srb.news-front.info/
