Догодила се невоља са универзитетом Џона Хопкинса. Та уважена установа је сто четердесет година без прекида помагала научницима да покрећу науку напред. Само списак добитника Нобелове награде је прилично дугачак. А све због тога што је као његов основни задатак била проглашена “Подршка истраживањима… Помоћ одређеним научницима који промовишу различите научне правце и помажу друштву у коме они живе”. Управо то је приликом отварања универзитета изјавио његов први председник Данијел Гилман. Још једна девиза тог универзитета постао је позив “Знање – свету”.
Наравно, свака нација која указује пажњу професорима универзитета Џона Хопкинса, требало би да изражава одушевљење и апсолутну сагласност са истинама које им доносе курири универзитета из града Балтимора, где се налази та установа.
Но, понављамо, универзитет је задесила невоља. Он је престао да кује знање и почео је да се бави разматрањем интереса тих најутицајнијих персона које су на дуго време окупирале Конгрес САД. Јер, колико се сећамо, не уме баш сваки амерички конгресмен да сабира и рачуна без дигитрона, а поготово да налази земље света на политичкој карти. Научна помоћ таквим конгресменима је неопходна, па је универзитет преузео на себе хуманитарну функцију. Поготово што тај посао није био ситница. Јер, ако на пример саопштите тој господи како уистину стоје ствари у свету, то ће изазвати њихово неразумевање и раздражљивост. На пример, постојећа истраживања о тенденцијама распада ЕУ, а за њима и НАТО пакта, могу утицати трауматично на њихове нежне душе. А информација о расту ауторитета Русије у свету, може их довести до обамрлости. Јер су они чврсто уверени у то да је ЕУ погранична територија са САД, а недалеко од Москве се налази вулкан који избацује потоке светског зла. Услед тога, научницима са универзитета Џона Хопкинса нешто је лакше образлагати те идеје него се борити за истину. Јер финансирање тече и шефови су задовољни. Таква научна њива је веома плодотворна, на њој ради на стотину подвижника ителектуалног прогреса и један од њих је професор Данијел Сервер.
У вези с тим што је данас Конгрес забринут ширењем територија око граница САД, професор је свратио у Србију коју очекује срећан удео претварања у део англо-саксонског пространства. Пошто Срби очигледно нису дорасли до интелектуалног нивоа англосаксонаца, професор је одржао мастер-клас са српским премијером Александром Вучићем. У опрезној, но и промућурној форми, он је уверио Вучића да га Москва не воли. Потом је професор своје тезе учврстио у интервјуу новинама “Данас” и појаснио да “Вучић не балансира између Русије и ЕУ него да шаље јасне сигнале у корист евро-интеграција па је због тога у очима руских званичника он непожељан лидер”.
- Будућност Србије је у Европи. Москва покушава да се супротстави ширењу Европе на њену сферу утицаја, укључујући и територију Балкана, попут Србије. Међутим, уверен сам да руководство у Београду веома добро схвата да јој Русија, за разлику од Брисела, неће донети добробит и слободу” – изјавио је тај подвижник науке.
После тога професор је донео закључак да “руска сила опада”, иако сада у влади Србије могу да се појаве проруске партије.
Треба рећи да у круговима независних експерата одавно постоји сумња да негде у САД постоје тајне лабораторије у којима се спроводи лоботомија изабраних научника, полтичара и генерала, који ће у будућности представљати напредну авангарду параоника у заштити интереса главних људи у тој држави. Зато што без мешања хируршког скалпела није могуће у мозгове унети ту бесмислицу коју носи професор Сервер. Осим ако се човеку посрећило и он представља идиота од рођења.
Коментарисати будалаштине професора Сервера може само човек који је погрешно разумео да је та будалаштина плод погрешних политичких истраживања. Дешава се да научници залутају и треба их поправити. Но, такав покушај ће бити осуђен на пропаст. Та витешка авангарда америчке спољне политике која покушава да мозгове светске јавности направи исто таквим квадратним као што је њихов сопствени, не може се ничим излечити. Није узалуд амерички генерал Скапароти, нови главнокомандујући НАТО војскама у Европи, изјавио да “Русију треба заплашити”. А у вези с тим што руске Војно-космичке снаге у Сирији нису показале нимало страха пред америчким “фантомима”, њему преостаје једино да се попне на Капитолски брег, спусти панталоне и плаши Русију преко океана филејним делом свог генералског тела. Сигурно ће имати користи од тога. Не да заплаши, него да му преплане тен.
А што се тиче Александра Вучића, њега очекује нимало лак задатак општења са жртвама лоботомије из Вашингтона. Њих ће убудуће бити све више и више.
Дмитриј СЕДОВ, Фонд стратешке културе
фото:РФЕ
