Београд – Све више људи у Србији укључено је у производњу и продају органске хране. Пре шест година, у тој бранши, било је свега 137 произвођача, а прошле године – две хиљаде, укључујући и кооперанте.
Ипак, то не значи да слично интересовање влада и међу потрошачима јер свега један одсто ове хране остане на домаћем тржишту, показују подаци Привредне коморе Србије. Практично све што се узгаја на органским плантажама завршава у извозу, а највећи купци и даље су Немачка, САД, Холандија, Белгија, Аустрија и Пољска. Међу најтраженијим производима који се извозе, у категорији воћа, прошле године биле су смрзнуте малине и купине и свеже јабуке, а од прерађевина концентрати од јабука, сушено воће и пиреи од вишања, дуња и купина.
„Највећи део те хране се извози. Дуг је пут до тога да органска храна постане јефтинија и доступна домаћим купцима. Ипак, охрабрује то да је понуда све већа у супермаркетима“, каже Вељко Јовановић из Центра за органску производњу Привредне коморе Србије.
„Органска храна узгаја се на око 15.000 хектара, то је велики раст у односу на прошлу годину када се простирала на око девет хиљада хектара. Од 2012. године извоз је у сталном порасту. Али ако имате парадајз који кошта 70 динара или органски за 250 динара, јасно је шта је разлог мање тражње „, каже Јовановић. Органска храна је скупља јер се од произвођача захтева много већи мануелни рад, а скупа је и сертификација.
„За наше купце органска храна је и даље скупа, а не постоји ни довољно развијена свест о предностима тих производа. Купују углавном за своју децу. У свету су стигли до тога да се, када се говори о улагању у ову врсту производње, то не тиче само министарства пољопривреде, већ и министарства здравља. Наиме, подстичући здраву исхрану, мање грађана ће бити болесно“, објашњава наш саговорник.
На примеру производње краставаца, објашњава због чега је за нас боље и здравије поврће које се не узгаја конвенционалним методама. Стабљика краставца у току раста „усиса” око шест и по литара пестицида што, и без обзира на каренцу, ипак остаје у плоду.
„Охрабрује то што је код неких продаваца, по незваничним проценама, удео органских производа у категорији воћа и поврћа скочио на четири до пет одсто, што је је солидно. И приноси код органских усева сада су готово једнаки као код конвенционалних, што би у перспективи могло да снизи цену тих производа“, истиче Јовановић.
Генерална секретарка Удружења произвођача „Сербиа органика” Ивана Симић истиче да Србија практично целокупни извоз заснива на свежем и смрзнутом воћу и њиховим прерађевинама. Како каже, органског воћа практично и нема на домаћем тржишту док се свеже поврће и намирнице животињског порекла још не извозе и њих потрошачи имају прилике да купују.
„Специјализованих продавница нема, иако је било покушаја, али неке од радњи у понуди имају већи део органске хране. И поједине велике трговине сада већ имају добар или солидан избор због тога што, последње две године, ипак расте тражња за здравом храном“, каже наша саговорница, додајући да је отежавајућа околност то што је тржиште преплављено увозним органским производима чије су цене прилично високе, чак више у односу на исте те производе у земљама из којих долазе.
Сматра да ће ће цену регулисати већа понуда домаћих производа. Тренутно је органска храна (у зависности од врсте производа и продајних места) за 50 до чак 400 одсто скупља од конвенционално произведених намирница.
Међу државама ЕУ у органској производњи највише је одмакла Аустрија, али је највећи стратегијски искорак начинила Данска, која је недавно најавила да ће, у наредних 25 година, целокупну пољопривредну производњу превести у органску. Немци су, с друге стране, највећи потрошачи.
Европска статистика показују и да су газдинства с органском производњом у просеку већа од оних где се производи на традиционални начин.
Унија је прву законску регулативу о органској производњи донела још 1991. године, а појава болести лудих крава, 2001. године, била је велика прекретница и замајац за интензивнији раст производње органских намирница.
Ивана Албуновић, Политика
