Кукуруз, малине, цигарете, шећер и јабуке – пет је извозних производа на које је Србија и прошле године могла са правом да рачуна. Само од њиховог пласмана на страна тржишта остварен је приход од око 800 милиона долара.
Резултати спољнотрговинске размене у аграру драстично се разликују ако се подаци о увозу и извозу посматрају у доларима или еврима. Разлог је, објашњавају стручњаци, изражени раст курса америчке валуте у претходном периоду. Изражено у доларима увоз у 2015. био је мањи за око 15 процената, у односу на исти период 2014. године, док је извоз пао за око 5,2 одсто. Слика је знатно другачија и знатно повољнија ако размену посматрамо у европској валути. У том случају бележимо раст извоза од 13,6 одсто и увоза за 2,4 процента.
Међу значајним извозним производима у сектору пољопривреде и прехрамбене индустрије (у првих 11 месеци 2015) били су још и пшеница, сунцокретово уље, пиво… Све укупно у извозу су доминирали воће и поврће (са оствареним извозом од 692,6 милиона долара), жита и производи на бази жита (589,5 милиона долара).
На увозној страни стандардно су најзаступљенији били такозвани „неконкурентни” производи – сирова кафа и банане, али смо такође прошле године увезли и велике количине свиња за приплод, цигарета, дувана… Нажалост у овој групи „топ пет” производа било је и свињско замрзнуто месо које се из године у годину, због нижих цена, све више увози из ЕУ. Са друге стране домаћи вишкови су огромни због чега је држава, у два наврата, била принуђена да организује интервентни откуп.
Када се све сабере Србија је прошле године само на увоз свиња и свињског меса потрошила око 100 милиона долара, не рачунајући сухомеснате производе и друге сировине за кланичну индустрију.
Војислав Станковић, аграрни аналитичар, истиче да се и на светском тржишту произвођачи и извозници хране све више суочавају са конкуренцијом. – Сужава се распон између производне и извозних цена хране – каже Станковић.
Према подацима ФАО на светском тржишту хране током 2015. године цене основних прехрамбених намирница пале су око 19 одсто у односу на претходну годину. Разлози су обимнија понуда, смањена тражња и све већи раст курса долара. Највише су пале цене млека и млечних производа (28,5 одсто), шећера 21, јестивог уља (19) житарица (15,4) и меса за око 15 процената. Оваква кретања, каже наш саговорник, пратио је раст пољопривредног протекционизма посебно у индустријски развијеним земљама. Рецимо у неким државама ЕУ субвенције су покривале и више од 30 одсто цене појединих прехрамбених производа. Истовремено аграрни буџет Србије је, истиче, скромних пет одсто укупног националног буџета. Са тако скромним средствима тешко је унапредити домаћу производњу и повећати конкурентност на домаћем и страном тржишту.
Ивана Албуновић, Политика
