Kолико ће најављено повећање зарада медицинским радницима у Србији фактички моћи да успори већ хронични одлазак лекара, сестара и техничара у Немачку и остале земље света, засад није могућно прецизирати. Познато је само да у здравственом систему Србије тренутно има око 30.000 доктора и 54.000 медицинских сестара и техничара, али и да је Немачка недавно поново отворила врата за запошљавање управо овог кадра. Осим новог немачког закона о усељавању, који иде наруку стручној радној снази и са подручја Балкана, сви заинтересовани за тражење посла у овој земљи ЕУ могу да поднесу пријаве и уз подршку Националне службе за запошљавање. Ипак, на евиденцији наше службе на крају јула било је 1.656 незапослених медицинских техничара. Тада је у земљи званично тражило посао и 4.519 медицинских и 791 педијатријска сестра и 571 лабораторијски техничар, а истовремено су послодавци на тржишту потраживали 79 техничара, 359 медицинских и седам педијатријских сестара, као и 43 лабораторијска техничара. Будући да је у европским болницама велика потражња за овим медицинским кадром, утешно звучи податак да се на бироу рада као незапослени воде 2.374 доктора медицине, а од специјалиста 12 оних који имају диплому специјалисте физикалне медицине, 10 интерниста, осам педијатара, седам гинеколога, шест дерматовенеролога… Ту је и десет доктора медицинских радника. Сви они ће можда отићи из земље, што и не би било тако добро, ако се зна да је у Србији 55.000 евра просечан трошак укупног школовања једног лекара. За многе од њих повећање плата у здравству ипак никако неће решити проблеме, а неки од њих су само због олакшица на бироу рада, док хонорарно раде посао за који су се школовали.
– Проблем одлива радне снаге, посебно медицинског кадра, траје сувише дуго да би се решио само пуким повећањем зарада. Јер, медицинари одлазе у иностранство и због стицања социјалног статуса, генерално због бољих услова рада. Уз то, у Србији је природни одлив лекара настао оног тренутка када је доста људи отишло у пензију, па тај кадар не може тек тако лако да се попуни – сматра др Татјана Радосављевић, бивша директорка Лекарске коморе Србије, додајући да то није само проблем са којим се суочава наша земља, већ цео регион, па и Европа. Примера ради, пре две седмице један хрватски дом здравља у Дубровнику на друштвеним мрежама објавио је оглас да тражи педијатра, али се досад нико није јавио на оглас.
– Имате, рецимо, и добар пример из Пољске која је, чим је ушла у ЕУ, одмах изубила око 6.000 лекара који су отишли даље у бели свет. Ни наша држава не може да очекује да ће задржати све медицинаре. Данашња деца, која уписују Медицински факултет, после школовања или иду аутоматски у Немачку, која сада уз диплому факултета све више тражи само курс језика, или студирају медицину јер имају могућност да се касније баве приватном праксом – подсећа др Радосављевић.
У НСЗ-у подсећају да је захваљујући њиховом посредовању, у првој половини ове године највећи број држављана Србије нашао посао управо у Немачкој. На захтев страних послодаваца до краја јуна четири медицинска радника нашла су посао у тој земљи. Поред тога, НСЗ је посредовао у привременом запошљавању медицинских сестара и техничара у Немачкој захваљујући споразуму о привременом запошљавању наших радника.
– Након расписаних огласа, који су организовани у оквиру пројекта „Трипл вин”, а који заједно спроводе НСЗ и Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, у првој половини 2019. запослено је 44 наших држављана. Уз то, и 236 особа потписало је уговор о раду са немачким послодавцима и добило радну дозволу на пословима здравствене неге за потребе познатог послодавца, а НСЗ је такође примио и обрадио 360 захтева за посредовање у прибављању радне дозволе – наводе у НСЗ-у и додају да постоје и они који су самостално пронашли послодавца у Немачкој. Таквих је лане било 351, а реч је такође о медицинским сестрама и техничарима.
Рад викендом у БиХ и Црној Гори
Побољшање статуса лекара, улагање у инфраструктуру и медицинску опрему свакако доводи до бољих услова рада, а то би поред најављеног повећање плата медицинским радницима, и те како могло да успори одлазак медицинског кадра из земље, сматра др Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије (ЛКС). Ипак, комора не располаже тачним подацима о томе колико лекара и медицинских сестара и техничара годишње напусти Србију. У ЛКС-у напомињу да број сертификата о доброј пракси не говори о одласку струке из земље.
– Лане је лекарима издато 717 сертификата о доброј пракси, за разлику од 2017. када их је издато 793. У питању је документ који је потврда да лекар није осуђиван пред судом части и етичким одбором ЛКС. То дакле није „потврда за исељење”. Највећи број сертификата изда се колегама због рада викендом у Босни и Херцеговини и Црној Гори, што можемо видети из имена и презимена лекара који сваке године обнављају овај сертификат – уверава др Динић. Без обзира на то што број сертификата не значи и број лекара који су мигрирали, јер се издаје у разне намене, он свакако показује велико интересовање доктора за одлазак из земље.
Аутор: Марија Бракочевић, Политика.рс
Фото А. Васиљевић
Одлазак лекара и медицинских техничара је касни симптом једног процеса који је стигао до свог краја. Срби више нису власници скоро ничега. Када је уништавана индустрија, бунили су се само радници нападнутих фабрика. Када је уништавано малинарство изашли су само малинари, наставницима се на улици није придружио нико… Тек са одласком лекара, онај болешљивији део народа притиснут страхом од блиске смрти схвата да је ђаво ту и да је дошао по своје. Изговори типа – нисам знао, нисам разумео, преварили су ме – не одлажу извршење.