Сви напредњачки министри унутрашњих послова и многи полицијски службеници сарађивали су са најопаснијим криминалним ганговима. Небојша Стефановић је оптужен за сарадњу са Дарком Шарићем, Александар Вулин и Братислав Гашић са Предрагом Колувијом. Александар Вучић је, преко Дијане Хркаловић, штитио Вељка Беливука. У ту врсту незаконитих радњи укључени су полицајци Дејан Миленковић, Милорад Шушњић, Божидар Столић, Данило Стојановић, Милутин Радовановић и многи други. Недавно ухапшени полицијски генерал Веселин Милић представља симптом болести, којом је Вучић заразио МУП. Ипак, већина полицајаца поштено обавља свој посао. Они ће ускоро, чим дође до промене власти, добити прилику да очисте МУП од напредњачких кадрова.
Предраг Поповић
Под сваким режимом постојали су утицајни полицајци који су сарађивали са криминалним клановима, али само је Александар Вучић успео да цело Министарство унутрашњих послова претвори у сервис напредњачког картела. Обрисана је разлика између полицајаца и криминалаца. Штитећи политичке и лукративне интересе заједничког шефа, здруженим снагама учествују у тортури над грађанима, пљачки јавних ресурса, па и у убиствима и затирању трагова својих недела.
Монструозан злочин у ресторану „27“, као и све што се потом дешавало, врло детаљно описује спрегу извршне власти, полиције, правосуђа и криминала. Главни актер тог случаја је полицијски генерал Веселин Милић, начелник београдске полиције, бивши Вучићев специјални саветник за безбедност и борбу против организованог криминала. Жртва, Александар Нешовић Баја, припадник тзв. Кекиног клана, организовао је батинашке ескадроне који су, заједно са полицијом, пребијали студенте и побуњене грађане.
Постоје снимци на којима се види како Нешовић из аута псује и прети студентима који су одавали почаст жртвама под новосадском надстрешницом. За убиство Нешовића осумњичен је Саша Вуковић Боске, бивши полицајац. Те ноћи, 12. маја, кад се догодио стравичан злочин, у ресторану „27“ налазили су се командант Жандармерије Радослав Репац и Станко Вељовић, син Милорада Вељовића, актуелног Вучићевог саветника. Сутрадан, на истим столом, за којим је убијен Нешовић, ручали су премијер Ђуро Мацут и председник Српске напредне странке Милош Вучевић, вероватно с намером да контаминирају место злочина пре него што се изврши увиђај. Иако је убиство извршено пред више од 50 сведока, полиција и тужилаштво су реаговали тек после два дана, када је одбегли Милош Меденица објавио на друштвеним мрежама информације о том случају. Прво су ухапшена три полицајца, који су обезбеђивали Милића, а 15 сати касније и он.
У нормалним државама, овако стравичан злочин би изазвао промене у свим деловима система, од извршне власти и полиције, до тужилаштва и судства. Међутим, у Србији под напредњачком тиранијом промене нису могуће.
По Вучићевом налогу, на месту шефа београдске полиције Милића је наследио Дејан Бојовић, који је поверење вође картела стекао још пре осам година, кад је предводио монтирану хајку на инспектора Дејана Јовића. Директор полиције Драган Васиљевић ни реч није рекао о хапшењу Веселина Милића, али није штедео оптужбе на рачун „блокадера који су изазивали нереде на скупу на тргу Славија 23. маја“.
У насиљу над грађанима тада су, као и увек, учествовали припадници јединица којима су командовали Репац, шеф УКП-а Марко Кричак, начелник Службе за борбу против тероризма Ненад Богосављевићи његов сарадник Предраг Јовановић, као и остали лојалисти у МУП-у.
И кад би хтео, а не пада му на памет, Вучић не би могао да декриминализује и пацификује полицију. Напротив, он ју је створио овакву, каква му је потребна за спровођење насиља над грађанима. Сви кадрови које је Вучић постављао на највиша места у МУП-у огрезли су у криминал, укључујући и његове министре.
Небојша Стефановић је оптужен за сарадњу са кланом Дарка Шарића. Полицијска кривична пријава, поднета у мају 2022. године, завршила је у некој фиоци у Тужилаштву за организовани криминал.
Александар Вулин је стављен на америчку црну листу под оптужбом да је повезан са „терористичким групама и организованим криминалом“. Још нема оптужнице против Братислава Гашића, али и он ће кад-тад морати да одговара за злочине који су се догодили у време његовог мандата, од убиства Далибора Драгијевића у полицијској станици у Бору, до масакра у Дубони и Малом Орашју. Гашић је, такође, повезан са нарко-кланом Предрага Колувије. Актуелни министар Ивица Дачић има богату историју сарадње са криминалцима. Дарку Шарићу је незаконито уступио пословни простор у згради СПС-а, документоване су његове везе са Шарићевим ортаком из нарко бизниса Родољубом Радуловићем, званим Миша Банана, а позната је и његова улога у афери „Кофер“.
Под притиском страних служби напредњачки картел је трпео озбиљне губитке. Разбијено је неколико организованих криминалних група, а свака је била повезана директно са Вучићем и његовим најближим сарадницима. Ниједан судски поступак још није добио епилог, али откривени су докази Вучићеве директне или посредне спреге са Шарићем, Беливуком и Миљковићем, Колувијом, Елезом…
У истој кривичној пријави, која је поднета против Небојше Стефановића, за сарадњу са Шарићем осумњичени су Марко Парезановић, тадашни шеф државне безбедности у БИА. Са Шарићем су повезивани припадници УКП-а Данило Стојановић и Милутин Радовановић, као и инспектор СБПОК-а Душко Мирковић.
Вељко Беливук и Марко Миљковић су – током суђења за девет убистава, отмице и продају наркотика – описали састанке са Александром Вучићем и везе са Александром Вулином. Из њихових изјава, али и преписке преко Sky апликације, види се да су сарађивали и са Небојшом Стефановићем и Дијаном Хркаловић. Беливук и Миљковић су били оптужени и за убиство Властимира Милошевића. Ослобођени су услед недостатка доказа. Током истраге, нестали су снимци са сигурносних камера и контаминирани узорци ДНК. Због опструкције истраге и других кривичних дела, оптужена је тадашња секретарка УКП-а Дијана Хркаловић, а с њом и Дејан Миленковић, тадашњи начелник Службе за специјалне истражне методе. Миленковић је признао да му је Хркаловић наредила да доказе које је полиција прикупила не прослеђује у Више јавно тужилаштво, него да их преда њој. По линији субординације, Миленковић је наредио подређеном службенику Николи Раичковићу да избрише све трагове са рачунара који су указивали да је радио на том предмету. У томе је учествовао и Андреј Милетић, али и још 14 полицајаца. Сви су пристали да извршавају наређења, иако су знали да нису законита. Нико није оптужен и санкционисан, иако су допринели да Беливук и Миљковић остану на слободи и изврше остала убиства за која им се сада суди.
Божидар Столић, бивши инспектор Службе за борбу против организованог криминала, у септембру прошле године осуђен је на четири године затвора згог тога што је Беливуковој групи одавао поверљиве информације из истрага МУП-а и СБПОК-а. На две и по године затвора осуђен је Столићев колега Филип Голубовић, који је преносио поруке Беливуку. У другом судском поступку, такође због сарадње са Беливуковим кланом, полицајац Никола Врачевић је признао кривицу и нагодио се да буде осуђен на годину дана кућног затвора и петогодишњу забрану рада у МУП-у. Беливуку је поверљиве податке из евиденција МУП-а продавао и инспектор Александар Пурковић из Службе за превенцију наркоманије и сузбијање кријумчарења наркотика. Према доступним информацијама, судски поступак против Пурковића још није завршен.
Као у случају Беливука, иста група полицајаца учествовала је и у прикривању трагова о везама Хркаловићке са Дарком Елезом. Сакрили су и снимак разговора адвоката Драгослава Огњановића и Драгослава Милорадовића, у коме се помињало да се „Дијана Хркаловић састаје са Елезом“. У року од месец и по дана, убијени су и Огњановић и Милорадовић. Елез је ухапшен и изручен Босни и Херцеговини, где је одлужио део затворске казне за убиство. Пре два месеца Елез је дошао у Србију. У јавности се појављује углавном у ресторану „Салон 1905“ и у Вучићевом паравојном кампу „Ћациленд“.
Осим Хркаловићке и Миленковића, за везе са криминалцима оптужен је и Милорад Шушњић, тадашњи шеф новосадске полиције. Првостепеном пресудом, Шушњић је осуђен на четири године затвора, Хркаловић на 16 месеци, а Миленковић је ослобођен оптужби. Апелациони суд је у децембру прошле године укинуо ту пресуду и наложио да се поступак понови.
Предраг Колувија је оптужен за оснивање организоване криминалне групе која се бавила производњом и продајом наркотика. Његову плантажу марихуане, највећу у Европи, посећивали су министри Вулин и Недимовић, а Гашић је и сам признао да су контактирали. Оптужницом против Колувије обухваћени су полицајци Предраг Бојовић из Одељења за сузбијање привредног криминала УКП-а, Зоран Баштовановић из Одељења за борбу против корупције и Милан Кендија из Јединице за обезбеђивање одређених личности и објеката. Окривљени су и припадници Безбедносно информативне агенције Бранислав Радосављевић и Александар Тошић. Оптужен је и Саша Вујисић, припадник Војнообавештајне агенције, који се налази у бекству.
Истрага је открила који полицајци су фалсификовали документе на основу којих је Колувија добио значку МУП-а и ВОА. Полицајци су признали да су учествовали у незаконитим радњама, али за то дело није одговарао нико осим Бојовића.
Никада нигде, чак ни у Колумбији из времена Пабла Ескобара, није постојала тако чврста спрега извршне власти, полиције, правосуђа и криминалних кланова као у Вучићевој Србији. У 80 одсто тешких кривичних дела, која су извршена у Србији, учествовали су припадници МУП-а. Сваки криминалац у обезбеђењу има полицајце. Та пракса је настављена и након хапшења Веселина Милића. Пет дана после убиства у ресторану „27“, рањен је Горан Самарџија, власник ресторана „Jerry“, и то у присуству његовог телохранитеља, припадника Специјалне антитерористичке јединице.
Да би одговорност са себе пребацио на полицајце, Вучић је недавно најавио нови закон, којим ће службеницима МУП-а бити забрањено да сарађују са „контроверзним бизнисменима“. Популистичка порука је бесмислена, јер у Закону о полицији, члан 168, већ постоји одредба којом је то дефинисано: „Запослени у МУП-у могу обављати послове и делатности ван радног времена, односно обављати додатни рад, уз одобрење руководиоца организационе јединице у којој је запослени распоређен, под условом да ти послови и делатности (…) могу изазвати сукоб интереса или утицати на непристрасност у раду. При обављању додатног рада, запослени се не могу позивати на статус полицијских службеника, нити се могу користити службеном легитимацијом, оружјем и другим средствима Министарства. О свим сазнањима до којих дођу приликом вршења додатног рада, а која се односе на извршење кривичних дела, прекршаја или других противправних поступака и понашања, запослени су дужни да одмах обавесте непосредног руководиоца и догађај пријаве надлежној организационој јединици Министарства.“ Кад полицајци не би свакодневно кршили тај члан Закона о полицији, Вучићев картел би остао без услуга службеника МУП-а.
Ипак, колико год да је Вучић криминализовао полицију, нема сумње да већина полицајаца не жели да учесвује у злочинима напредњачког картела. То зна и Вучић, зато је на руководећа места поставио опскурне лојалисте, који су пристали да га следе на путу без повратка, на путу према затворским ћелијама, где је смештен и Веселин Милић. У једном од ретких јавних иступа, о томе је говорио управо он.
– Поштујући етику и кодекс полицијских службеника, МУП има 99% честитих, одговорних и поштених полицијских службеника. Сви који су сарадници било каквих криминалаца и организованих криминалних група биће санкционисани у овој нормалној, модерној и здравој држави, која зна шта је демократија. Али, исто тако, зна се да изданицима никада неће бити место међу нама и да ће проћи много теже. А криминалцима поручујем да ће проћи исто као и њихови сарадници и информатори – рекао је Милић.
У његовој инверзији стварности ипак има истине. Заиста, кад Србија постане нормална, модерна и здрава држава, криминалци ће бити тешко санкционисани, почев од њега, па до његовог шефа Вучића. У напредњачкој Србији, полиција је најзначајнији део организованог криминала.
У ослобођењеној Србији, полиција ће се обрачунати са напредњачким картелом. Ускоро, кад дође до промене власти, правосуђе ће добити прилику да примени законе и, у фер и поштеним поступцима, санкционише Милића, Хркаловићку, Миленковића, Васиљевића, Бојовића и све остале који су компромитовали себе и службу, коју су ставили на располагање криминалним клановима.
