Безбедносно-информативну агенцију не треба реформисати изнутра, већ угасити: постепено, по закону и са роком од највише 36 месеци. Док се гради нова цивилна служба, контраобавештајну заштиту привремено преузима посебна управа при Министарству одбране, организовани криминал трајно излази из свих тајних служби, а имена оних који су од 1944. радили политичку линију објављују се после појединачне провере.
Студентска листа је на изборима 25. октобра освојила 140 од 250 мандата, што је РИК потврдио коначним резултатима 5. новембра. Нова већина зато може да уреди службе безбедности законом, а не кадровским ротацијама. Листа је већ затражила оставке директора БИА и ВБА, најавила тужилачку полицију и отварање досијеа означила као апсолутни приоритет. О судбини саме БИА одлука још није донета. Овај текст предлаже одговор.
Зашто гашење, а не реформа
Три разлога говоре против реформе изнутра.
Континуитет је већ једном пропао. БИА је 2002. настала издвајањем Ресора државне безбедности из МУП-а, са истим кадром, архивама и навикама. Премијера Зорана Ђинђића су 2003. убили припадници јединице која је припадала том ресору.
Проблем је кадровска затвореност. Мреже у службама обнављају се кроз запошљавање, менторство и породичне везе. Нови директор на челу старе структуре мења врх, а мрежа остаје.
Мане су уграђене у надлежности. БИА има полицијска овлашћења и надлежност за организовани криминал, па има законит и сталан додир са криминалним миљеом. Држи технички центар за пресретање комуникација и за друге органе. Директора поставља Влада, без фиксног мандата и без потврде шире скупштинске већине.
Како се гаси служба, а да држава не остане без заштите
БИА се не укида пре него што замена постоји. Гаси се функцију по функцију, у пет корака.
- Обезбеђење. Поставља се вршилац дужности директора ван досадашњег врха. Печате се архиве, регистри сарадника и евиденције пресретања, а уништавање документације постаје кривично дело.
- Закон са роком престанка. БИА престаје да постоји најкасније 36 месеци од ступања закона на снагу. Одмах губи организовани криминал, полицијска овлашћења, центар за пресретање и безбедносне провере. До гашења ради само противтерористичку заштиту.
- Нова цивилна служба. Има уску надлежност: контраобавештајну заштиту, тероризам и заштиту уставног поретка од насилног угрожавања. Нема овлашћење хапшења. Директор има фиксни мандат и потврђује га двотрећинска већина у Скупштини.
- Нема аутоматског преузимања. Сваки припадник старе службе пријављује се појединачно и пролази проверу имовине, начина живота и досијеа.
- Ликвидација. Архиве прелазе независном органу, а не новој служби. Кадру који не пређе нуде се пензија или отпремнина и забрана рада у приватном обезбеђењу у одређеном року.
Ко проверава проверитеље
Безбедносне провере и унутрашњу безбедност свих служби преузима независно тело изван сваке од њих. Ниједна служба више не проверава саму себе.
- Провере. Тело проверава кандидате и запослене у свим цивилним и војним службама, при пријему и периодично после тога.
- Унутрашња безбедност. Открива инфилтрацију страних служби и криминалних група у службе безбедности.
- Мешовит састав. Раде проверени професионалци из БИА, војних служби и полиције, уз тужиоце, финансијске истражитеље и стручњаке ван служби. Кадар пореклом из једне службе не може чинити више од трећине.
- Ограничења. Тело нема овлашћење хапшења, тајни надзор над припадником службе тражи судски налог, а негативна провера мора бити образложена и подложна жалби.
Тело се оснива у првих 100 дана, јер од њега зависи кадар свега осталог. Прво језгро проверава се уз међународне посматраче, јер прве проверитеље нема ко да провери код куће.
Контраобавештајна заштита привремено при Министарству одбране
Контраобавештајни рад је годинама био на ниском професионалном нивоу и у цивилној и у војним службама. Гашење БИА зато не уништава способност која стварно постоји, али функција не сме остати без домаћина.
Предлог је Прелазна контраобавештајна управа при Министарству одбране. Војска је изабрана зато што има уређеније кадровске евиденције и мање додира са криминалним миљеом од БИА и полиције. То је привремено старатељство над функцијом, а не трајно ширење војне надлежности.
- Рок. Посебан закон важи 24 месеца, уз највише једно продужење до укупно 36 месеци, које усваја двотрећинска већина.
- Положај. Управа је нова јединица поред ВБА, а не у њеном саставу. Директор одговара председнику Владе и министру одбране, а не Генералштабу.
- Кадар. Појединачно проверени официри ВБА и ВОА, проверени припадници БИА и први регрути нове цивилне службе.
- Мандат. Рад страних обавештајних служби, шпијунажа и саботажа коју усмерава страна служба. Странке, медији, синдикати, удружења, универзитети и јавна окупљања законом су искључени.
- Овлашћења. Управа не хапси, а свака мера према цивилу тражи налог судије.
Истеком рока управа у целини прелази у нову цивилну службу и постаје њен контраобавештајни сектор.
Организовани криминал ван тајних служби
Ниједна тајна служба, ни цивилна ни војна, више не ради организовани криминал. Докази о криминалу морају издржати суд, а служба која ради криминал има сталан додир са криминалним миљеом. Тај додир је главни канал кроз који криминал заробљава службу.
Посао прелази правосудној, односно тужилачкој полицији при Јавном тужилаштву за организовани криминал. Истражитељи одговарају тужиоцу, а не министру унутрашњих послова.
Узор за обавештајни део тог посла је холандски Тим за криминалистичке обавештајне податке (TCI). То је полицијска јединица која води информанте и прикупља податке о криминалним групама, под надзором посебно одређеног тужиоца.
TCI је настао из скандала. Његов претходник у саставу полиције радио је почетком деведесетих без јасних законских правила. У афери ИРТ истражни тим је, без стварног надзора, пропуштао пошиљке дроге на тржиште да би заштитио своје информанте. Парламентарна анкетна комисија Ван Тра радила је од децембра 1994. до фебруара 1996. и утврдила кризу у истражном раду. Закон о посебним истражним овлашћењима ступио је на снагу 1. фебруара 2000, методе су добиле законски оквир, а јединица је преуређена и стављена под тужиоца.
Србија из тог модела преузима пет ствари:
- Јединицу у саставу правосудне полиције, која прикупља податке, али не води истраге.
- Посебног тужиоца који одобрава ангажовање информаната и сваку посебну методу.
- Зид између обавештајног и истражног рада: подаци стижу истражитељима само кроз службени извештај који не открива извор.
- Методе уређене законом, са јасним условима, роковима и забранама.
- Ревизију сваког информанта кога БИА и полиција предају.
Отварање политичке линије од 1944.
Имена оперативаца и старешина који су од 13. маја 1944. радили политичку линију објављују се у јавном регистру, после појединачне провере. Закон не објављује списак свих запослених.
Разлог је тројак. Европски суд за људска права је у пресуди Соро против Естоније утврдио повреду права на приватност бившег возача КГБ-а, јер је држава објављивала све запослене без обзира на посао. Досијеа су у Србији уништавана и преправљана после 5. октобра 2000, па сачувани регистри чешће именују оне који нису имали моћ да свој траг уклоне. Списак свих открио би и противтерористичке и контраобавештајне оперативце који новој служби требају.
Политичку линију радило је лице које испуњава сва три услова:
- Улога: било је оперативац, аналитичар или старешина у цивилној или војној служби безбедности.
- Радња: планирало је, наредило, спровело или обрађивало резултате тајног надзора, рада са сарадницима, саслушања, пресретања, дискредитације или мера принуде.
- Мета: те мере биле су усмерене на лица због њиховог политичког, новинарског, верског, синдикалног, академског или грађанског деловања, без основане сумње на насиље или рад по налогу стране службе.
Мерило су људска права, а не тадашњи закон, јер је до 1990. „непријатељска пропаганда“ била кривично дело. Упис у регистар тражи два независна извора, лице има право на одговор и жалбу Управном суду, а објављују се само име, служба, јединица, чин, период и линија рада.
Уз регистар иду још три мере. Независни орган у року од 30 дана преузима све архиве цивилних и војних служби. Сваки грађанин добија увид у свој досије. Свако ко врши или тражи јавну функцију проверава се, а налаз се објављује. Србија је закон о лустрацији већ имала од 2003. до 2013. и никада га није применила, па овај предлог има рокове и орган који га спроводи.
Надзор
Нове установе вреде онолико колико је јак надзор над њима. Именовања, буџет и пресретање зато се измештају из искључиве контроле директора.
- Налоге за пресретање извршава независна техничка агенција, која не одлучује кога ће надзирати.
- Неоперативно ревизионо тело покрива све службе, укључујући војне, Прелазну управу и тело за провере.
- Председник скупштинског одбора за контролу служби долази из најјаче опозиционе странке.
- Припадник службе који пријави незаконито наређење ужива пуну заштиту.
Три рока
- Првих 100 дана: в.д. директора и печаћење архива, закони о телу за провере и Прелазној управи, брисање надлежности служби за организовани криминал.
- До 12 месеци: Прелазна управа ради, правосудна полиција преузима предмете, објављује се први део регистра.
- До 36 месеци: управа прелази у нову цивилну службу, а БИА престаје да постоји.
Највећи ризици
Највећи ризик је да привремено војно решење постане трајно. Зато су рок престанка и пренос управе у целини уписани у оснивачки закон. Други ризик је председништво: председник Републике командује војском, а председнички избори тек следе, па ланац одговорности Прелазне управе иде ка Влади. Трећи је заробљавање самог тела за провере, јер ко контролише провере, контролише кадар свих служби. Одговор су мешовит састав, надзор ревизионог тела и право жалбе.
Најјачи приговор целом предлогу гласи да је реформа изнутра бржа и јефтинија. Тај пут је пробан 2002. и није пресекао ниједну мрежу.
Извори
- Парламентарни избори у Србији 2026.
- N1: захтеви Студентске листе за БИА, ВБА и полицију
- Мондо: план Студентске листе за безбедносни сектор
- РТС преко Наслови.нет: отварање досијеа као приоритет
- Би-Би-Си на српском: шта је лустрација и где је примењена
- Приказ пресуде Соро против Естоније
- Parlement.com: парламентарна анкета о афери ИРТ
- Завршна евалуација холандског Закона о посебним истражним овлашћењима
