Србија: ажурирана економска анализа (август 2026)

Напомена о извору: текст је ауторски чланак Милана Ћулибрка, изворно објављен на Радару (radar.nova.rs), а srbijadanas.net га преноси. Оба портала су отворено критична према власти, а део тврдњи се ослања на неименоване изворе („Радар сазнаје“). То не значи да су бројке нетачне — проверио сам кључне и углавном се слажу са званичним подацима — али политичке оцене у тексту треба читати као коментар, а не као налаз.

1. Шта текст тврди

Министар финансија Синиша Мали је 27. јула у Скупштини тврдио да ће једнократна помоћ пензионерима, борцима и пунолетним грађанима бити исплаћена из „вишка у буџету“, јер су порески приходи у првих седам месеци премашили план за преко 40 милијарди динара. Према писању Радара, истог дана је из буџета исплаћено 58,7 милијарди динара — део четврте рате за 12 француских Рафала — а на крају јула је у каси био мањак од скоро 98 милијарди динара, око 833 милиона евра.

Кључне бројке из текста:

Приходи у првих седам месеци порасли су 10,8% (са 1.318 на 1.460 милијарди динара), али су расходи расли брже — 16,2% (са 1.341 на 1.558 милијарди). Дефицит је тиме скочио са непуних 23 на 98 милијарди, односно за 326%.

Четврта рата од 686,25 милиона евра доспевала је тек 29. јануара 2027. Влада је 27. јула уплатила око 500 милиона евра — скоро 73% рате — пола године пре рока, без објашњења. Тринаест дана раније, 14. јула, држава се први пут задужила приватним пласманом обвезница у износу од 500 милиона евра, са доспећем 2032, купоном 4,75% и приносом 5,013%, уз образложење да је реч о „модернизацији војске“. Купац није објављен.

Исти образац примењен је у децембру 2025, када је Дасоу унапред исплаћено 200 милиона евра из треће рате. Србија је до сада за Рафале платила око 2 милијарде евра, а дугује још око 737 милиона.

Јулски дефицит је био већи него у јулу 2020, на врхунцу пандемије. Од 2021. до 2025. јул је сваке године био у суфициту. Јавни дуг је од јула 2012. до 1. августа 2026. порастао 2,6 пута, са 15,8 на 41,8 милијарди евра, а укупан дефицит у последњих шест година достигао је 14 милијарди евра.

2. Шта се од тога потврђује званичним подацима

Ово је важно, јер је лако одбацити опозициони портал — а бројке се, у овом случају, углавном слажу.

Ниво дуга се поклапа. НБС је за крај априла 2026. објавила јавни дуг од 41,9% БДП-а на нивоу државног сектора. При БДП-у од око 96 милијарди евра, 41,8 милијарди евра из текста даје отприлике 43,5% — разлика је објашњива новим задужењем током маја–јула. Дакле: апсолутни износ дуга који наводи Радар није у сукобу са званичном статистиком. Спорна је интерпретација, не цифра.

Динамика дефицита се поклапа. Данас је известио да је шестомесечни буџетски дефицит био 51,6 милијарди динара. Ако је крајем јула 98 милијарди, то значи да је само јул донео преко 45 милијарди — тачно оно што текст тврди. Интерно је конзистентно.

Задуживање се поклапа. Емисија од 3 милијарде евра 29. априла плус 500 милиона 14. јула одговара раније објављеним вестима о око 3,6 милијарди евра новог дуга у првој половини године.

Оно што текст не доказује, и где треба бити опрезан: мотив. Тврдња да је реч о куповини гласова пред изборе је политичка оцена аутора, не налаз из података. Подаци показују шта се десило и када — не и зашто.

3. Како ово мења ранију анализу

У претходној анализи сам рекао да је фискална дисциплина у Србији стварна. То треба прецизирати: стање дуга јесте добро, али је ток у 2026. нагло погоршан. То су две различите ствари и овај текст је разлика између њих.

Рачуница која ми се чини најважнијом: ММФ програм (PCI) има горњу границу дефицита од 3% БДП-а за 2026–27, уз фискална правила за плате и пензије. Дефицит од 98 милијарди динара на седам месеци је око 0,87% БДП-а — још увек унутар оквира. Али:

• у последњих пет месеци 2025. дефицит је нарастао 11,8 пута у односу на првих седам, достигавши 271,4 милијарде динара (око 2,3 милијарде евра)
• ове године се у тих последњих пет месеци креће са много више стартне позиције
• једнократна помоћ од око 600 милиона евра није планирана Законом о буџету за 2026.

Ако се понови сезонски образац из 2025, годишњи дефицит лако излази на 2,5–3 милијарде евра, што је 2,6–3,1% БДП-а — на самој граници или изнад ММФ-овог плафона. То би, ако се оствари, био први прави тест кредибилитета аранжмана. ММФ је већ у јуну навео да су ризици чврсто нагнути наниже.

Друга корекција: рекао сам да је раст вођен потрошњом финансираном кредитима. Сада треба додати и други канал — потрошња се финансира и ванбуџетским државним трансферима. Комбинација је специфична:

Трећа корекција — квалитет фискалне транспарентности. Превремена исплата војне набавке, финансирана обвезницама непознатом купцу, са формулацијом о „модернизацији војске“ у одлуци, није илегална, али јесте врста расхода коју тржишта и рејтинг агенције кажњавају када је не могу унапред моделирати. То је институционални ризик, не рачуноводствени.

4. Интегрисана слика

Оно што стоји добро:

• јавни дуг око 42% БДП-а, знатно испод Мастрихта
• инфлација 3,3%, унутар циља; девизне резерве адекватне; банкарски сектор добро капитализован
• спољнотрговински дефицит у првој половини 2026. смањен 14,1% на 3,71 млрд €, покривеност увоза извозом 82,9%

Оно што стоји лоше:

• квартални раст од свега 0,2%; wiiw пројектује 2% за 2026, најниже на Западном Балкану; потрошња једина здрава компонента, извоз и инвестиције слаби
• од априла 2026. кредити становништву (18 млрд €) први пут премашују кредите привреди (17,8 млрд €); кеш кредити расли 2,5 пута брже од плата
• просечна плата покрива просечну потрошачку корпу са 100,1%, а минимална зарада минималну корпу са 95,2%
• дефицит +326% међугодишње, расходи расту дупло брже од прихода

Критични ризици: НИС као једина рафинерија (80% бензина и дизела, 90%+ млазног горива), извозна изложеност немачкој индустрији, и сада — фискални ток.

5. Искрен закључак

Слика се, након овог текста, мења у једној битној тачки. Раније сам рекао: биланс стања је добар, модел раста је проблематичан. Сада бих рекао овако:

Биланс стања је и даље добар, али се троши брже него што се признаје, и троши се на потрошњу, а не на продуктивну базу. Низак дуг је једина права резерва коју Србија има. Та резерва се у 2026. користи за једнократне исплате, убрзане војне набавке и капиталне расходе везане за Експо — дакле за ствари које не повећавају извозни капацитет нити продуктивност.

Паралелно, домаћинства своју потрошњу све више финансирају кеш кредитима. Када се те две ствари поклопе — држава троши резерву биланса стања, а грађани троше будуће дохотке — добијате макро бројке које изгледају уредно још неколико квартала, а онда нагло престану.

То није прогноза колапса. Србија има простора — 42% дуга даје реалан маневар. Али простор се користи, а не ствара. Разлика између „стабилно“ и „одрживо“ је управо овде, и мислим да је то једини поштен начин да се одговори на питање зашто се статистика и свакодневни живот толико разилазе.