Систем безбедности Републике Србије одавно је урушен. Уместо да служи интересима народа и државе, он већ више деценија служи једном уском кругу људи који су тај и такав систем безбедности, да га тако условно назовемо, користили за личне интересе, било политичке, било материјалне природе.
Тај систем не само да је деценијама злоупотребљаван изнутра, већ је одавно дубоко и широко инфилтриран од стране подземља и страних обавештајних служби, те је де факто постао сервис подземља и експозитура страних интереса у срцу Републике Србије.
Данас се у проевропским медијима гурају приче о некаквим херојима из полиције, а заправо се покушава позиционирање за будуће руководство јавног и тајног сектора безбедности. Нико не може бити проглашен херојем медијском кампањом. Ако су ти људи чисти, безбедносне провере ће то показати. Ако нису, а постоје озбиљне индиције да су део проблема, а не решења, место им је пред тужилаштвом, а не на челу служби.
За сва руководећа места, нарочито у сектору безбедности, потребно је спровести квалитетне и озбиљне безбедносне провере и на основу њих доносити одлуке о будућим носиоцима функција у јавном и тајном сектору безбедности. Те провере морају се спроводити и за све носиоце државних функција. Они који их не прођу не могу долазити на руководећа или друга одговорна места, ни у државним институцијама ни у сектору безбедности.
Безбедносне провере не смеју да спроводе исте службе које су предмет провере. Србија данас познаје безбедносне провере само у оквиру Закона о тајности података, и то искључиво за приступ тајним подацима. Потребан је посебан закон и независно тело које ће проверу спроводити, са јасним критеријумима, правом жалбе и јавним извештајима. Албанија је на тај начин спровела проверу целокупног правосуђа уз међународни надзор, а Чешка и друге земље Централне Европе спровеле су лустрацију после пада старих режима. Србија може и мора да учи из њихових искустава.
Сектор безбедности какав је данас није могуће реформисати, јер да би се нешто реформисало, мора постојати бар нешто квалитетно и вредно реформе. То данас у сектору безбедности у Србији не постоји и све се мора градити испочетка.
Градња новог система не значи безбедносни вакуум. До успостављања нових структура, кључне функције треба поверити професионалцима из система који прођу провере, родољубима који свој посао знају и раде га часно, док се нове службе граде на новим законима, са јасном парламентарном и судском контролом.
