Повлашћени трговци оружјем скинули кајмак на извозу српског оружја и муниције

Пишу: Андреј Филиповић, Вук З. Цвијић

Док државне, стратешки важне фабрике Групације одбрамбене индустрије Србије (ОИС) гомилају залихе и суочавају се са дупло бржим растом трошкова од прихода, због чега им је профит у 2025. био за трећину мањи него 2024, приватне фирме које се везују за Слободана Тешића, омиљеног трговца наоружањем актуелне власти, оствариле су рекордни девизни прилив од извоза. Истине ради, рекордан извоз остварио је и државни Југоимпорт СДПР, али је необично што му је, упркос томе, нето добит пала за чак осам одсто.

Оваква несразмера у приходима још је сумњивија ако се има у виду да је власт 23. јуна 2025. донела одлуку о потпуној забрани извоза српског наоружања и војне опреме и она је била на снази све до 13. фебруара ове године. А управо у том периоду Тешићев Валир и Југоимпорт СДПР су остварили већи део својих прихода.

Иако је ембарго на извоз оружја последица страха државног врха од реакције Русије, он никада није заустављен. Само је левак кроз који пролазе стотине милиона евра сужен за само два играча

С друге стране, одлука о апсолутној забрани важила је за све остале, па и за шест државних стратешких фабрика – Крушик, Први партизан, Слободу, Застава оружје, МБ-Наменску и Прву искру. Забраном су највише погођени Крушик, Први партизан и Застава оружје, који су доживели драматични колапс извоза, гушећи се у залихама. Одлука о забрани, коју је режим Александра Вучића донео након оштрих нота из Русије због извоза српског наоружања у Украјину, осим што није поштована омогућила је монопол Тешићевом Валиру и СДПР-у.

Господари кризе и монополизација извоза

Тако су највећи државни и најутицајнији приватни трговац наоружањем остварили историјске рекорде управо у години у којој је извоз био званично забрањен дуже од шест месеци. Укупни приходи три компаније под Тешићевом контролом, Валира, Софага и Зенитпрома, достигли су у 2025. рекордних 21,86 милијарди динара или 186,38 милиона евра, надмашивши претходни рекорд из 2024. за више од 300 милиона динара.

Више од 20,56 милијарди динара или чак 94 одсто укупних прихода ове компаније оствариле су продајом робе на иностраном тржишту. Раст извоза од 13 одсто у односу на до тада рекордну 2024, када је страним купцима испоручена роба вредна више од 18,1 милијарду динара, открива нови парадокс. У години када је због забране извоза готово цела одбрамбена индустрија пословала под ограничењима, фирме повезане са Тешићем збирно бележе нове рекордне извозне резултате и приходе.

И уз драстичан пад прихода Зенитпром је нето добит увећао чак 1.683 одсто, што изазива сумњу да је било „штеловања“ трошкова и преливања новца између те и друге две фирме које контролише Тешић

Уз све то, укупни расходи све три компаније благо су смањени са 21 на непуних 20,6 милијарди динара, па им је збирни нето резултат повећан за седам одсто, са 413 на 440 милиона динара. А колико им добро иде сведочи и податак да су Валир, Софаг и Зенитпром са готово упола мањим приходима од Југоимпорта СДПР, успеле да остваре за 29 милиона динара већу нето добит од тог државног гиганта.

Иако Валир може да се похвали историјским растом прихода од 37 одсто, на 15,2 милијарде динара или 129,7 милиона евра, његова нето добит остала је несразмерно ниска, свега 223 милиона динара. С друге стране, приходи осталим двема Тешићевим фирмама пали су за више од 36 одсто, јер вредност извоза Софага од 3,87 милијарди и Зенитпрома од 1,8 милијарди динара, остварена до тренутка када је он забрањен, није се мењала до краја 2025. Оне су, ипак, збирно успели да остваре нето добит од 217 милиона динара, готово исту као Валир. Посебно занимљив је случај Зенитпрома, који уз драстичан пад промета бележи раст нето добити од чак 1.683 одсто, са шест на 107 милиона динара. То изазива сумњу да је било „штеловања“ трошкова и преливања новца између ове три компаније.

Валир, који је у овој трочланој екипи увек имао лидерску улогу, уживао ја са државним гигантом у статусу привилегованог и кључног актера у извозним пословима. Према извозним дозволама ове компаније за 2025, као крајња одредишта наоружања по вредности доминирају Велика Британија, Азербејџан, Чад, Бугарска и Турска. Паралелно са доношењем одлуке о забрани извоза, држава је увела забрану достављања царинских података специјализованим порталима за праћење спољнотрговинског промета, чиме су ови послови обавијени потпуним велом тајне.

48,15 процената

већа је вредност извоза три Тешићеве фирме и државног Југоимпорта СДПР у 2025. него у 2024.

Након 23. јуна, када је забрана извоза паралисала готово целокупну српску одбрамбену индустрију, Валир је реализовао извоз вредан чак 9,44 милијарде динара или 80,5 милиона евра, а током целе године страним купцима је продао робу вредну око 14,9 милијарди динара или 127 милиона евра.

Југоимпортов парадокс – приходе увећао за 74 одсто, а профит му је мањи него 2024.

Југоимпорт СДПР, као највећи државни трговац наоружањем, остварио је такође рекордне пословне резултате, засноване пре свега на извозним привилегијама. У 2025. у односу на 2024. укупне приходе повећао је за 74 одсто, са 23,36 на 40,64 милијарде динара или на 346,48 милиона евра, што је најбољи финансијски резултат компаније у 21. веку. Тако динамичан раст генерисан је примарно продајом робе на иностраном тржишту, која је више него удвостручена, са непуних 10 на више од 21 милијарду динара, што представља рекордан раст од 110 процената.

17,6 милијарди динара

достигао је акумулирани губитак Застава оружја, које је и 2025. завршило у минусу од 1,2 милијарде

Продаја робе на домаћем тржишту је, такође, удвостручена, са 1,7 на 3,4 милијарде, док су приходи од производа и услуга на домаћем тржишту достигли високих 5,5 милијарди динара. Значајан део раста прихода од око 13 одсто долази из ставке биланса „повећање вредности залиха недовршених и готових производа“, која је за годину дана повећана 117,4 одсто, са 2,4 на скоро 5,3 милијарде. То значи да део прихода представља рачуноводствено повећање вредности наоружања које се налази у магацинима и још није испоручено купцима.

Укупни расходи компаније пратили су раст прихода и повећани су за 78 одсто, са 22,2 на 39,5 милијарди. Овако снажан раст трошкова довео је до пада нето добити за осам одсто, што је својеврсни профитни парадокс. Упркос промету већем од 40 милијарди и пословном резултату без преседана у овом веку, највећи државни трговац наоружањем и војном опремом остварује диспропорционално ниску нето добит, која је чак и пала са 445 на 411 милиона динара.

Привилегија у којој је уживао СДПР најбоље се огледа у вредности оствареног извоза пре и после 23. јуна. До тренутка забране извезао је робу вредну непуних 11 милијарди, а до краја године, у условима потпуне блокаде за остатак индустрије, несметано је наставио и реализовао додатни извоз вредан више од 11 милијарди динара или око 94 милиона евра.

186,38 милиона евра

или 21,8 милијарди динара достигли су прошле године укупни приходи Валира, Софага и Зенитпрома

Праве размере апсурда најјасније осликава управо заједнички биланс компанија под контролом Тешића и СДПР-а. Парадокс постаје очигледан: само под режимом забране, они су збирно извезли робу вредну скоро 20,5 милијарди динара или око 175 милиона евра. Укупан извоз овог трговачког тандема у 2025. достигао је 374,4 милиона евра, што је скок од чак 48,1 проценат у односу на 2024.

Занимљиво је да је након забране извоза доминантан део наоружања, вредан више од 55,3 милиона евра, испоручен Израелу, о чему је Радар писао у тексту Србија као фабрика наоружања Израела. Коначни збир је посебно упечатљив – заједнички укупни приходи на крају 2025. достигли су 62,5 милијарди динара или 532,9 милиона евра.

Од историјског профита до „пацијената на апаратима“

Насупрот историјским рекордима недодирљивог трговачког двојца, збирни подаци шест стратешких предузећа из Групације ОИС (Крушик, Први партизан, Слобода, Застава оружје, МБ-Наменска и Прва искра) показују сурову реалност кључних домаћих произвођача наоружања. Укупни приходи ових шест предузећа у 2025. порасли су за 3,95 одсто и достигли 68,8 милијарди динара или 568,95 милиона евра. Њихови расходи су, међутим, расли готово двоструко брже и повећани су за 7,52 одсто, на 64,3 милијарде динара или 548,2 милиона евра. Због таквог односа прихода и расхода, збирна нето добит групације била је за трећину, тачније за 32,5 одсто мања него 2024. и пала је са 5,39 на 3,63 милијарди динара, или са 46 на 31 милион евра.

На први поглед, Групација ОИС је у плусу. Међутим, раст прихода је потпуно вештачки, генерисан књиговодственом ставком „повећање вредности залиха недовршених и готових производа“. Збирно повећање залиха за ових шест фабрика је невероватних 14,4 милијарде динара или око 123 милиона евра. Групација ОИС претворила је свој обртни капитал у исто толико вредно брдо барута, мина, ракета, пројектила и чаура, ускладиштено по магацинима широм Србије. Без овог вештачког упумпавања непродате робе у приходе, Групација би 2025. завршила са губитком већим од 10 милијарди динара.

Паралелно са доношењем одлуке о забрани извоза, власт је забранила да се царински подаци достављају специјализованим порталима за праћење спољнотрговинског промета, чиме су ови послови обавијени потпуним велом тајне

Први ефекат забране извоза на пословање тих шест стратешких предузећа био је колапс извоза, а нагло смањење очекиваних прилива страног капитала директно је нарушило стабилност предузећа. Други је акумулација залиха, јер је наставак производње, како би се избегли социјални немири и прекид рада, довео до снажног раста залиха. На тај начин „очувани“ су финансијски показатељи у билансима, али је створен снажан притисак на ликвидност услед континуираних расхода без новчаних прилива. Трећи ефекат забране је преусмеравање на домаће тржиште, па су део продајних активности предузећа усмерила ка домаћим приватним и државним трговцима наоружањем и ка Министарству одбране.

Година озбиљне финансијске тортуре

Све у свему, 2025. је била година озбиљне финансијске тортуре за шест стратешких фабрика. Одлука председника и Министарства одбране да примири спољнополитичке притиске забраном извоза наоружања исцрпела је фабрике, а поједине је погодила знатно теже од других. Разлике у менаџменту, производном асортиману, структури продаје и отпорности система одлучиле су ко опстаје, а ко тоне.

Иако је укупне приходе повећао за чак 74 одсто, на рекордних 40,6 милијарди динара, нето добит највећег државног трговца наоружањем и војном опремом Југоимпорта СДПР не само што није повећана, већ је смањена са 445 на 411 милиона динара

Слобода се по више кључних показатеља издвојила као најуспешнија компанија у Групацији и из кризне 2025. изашла је тако што је пад извоза надокнадила растом продаје на домаћем тржишту. Укупни приходи порасли су за 15 одсто и достигли 15,4 милијарди динара. Забрана извоза смањила је извоз за 24,2 одсто, са 6,7 на 5,1 милијарду, али је то у потпуности компензовано растом продаје на домаћем тржишту од 35 одсто, са непуних седам на 9,4 милијарде. Залихе су расле, али не драматично као код других, са 159 на 627 милиона. Оперативна добит скочила је за 103,2 одсто, са 659 милиона на 1,34 милијарде. Упркос ванредним расходима усклађивања вредности имовине од 510,3 милиона, нето добит је повећана за 106,3 одсто, на 682 милиона динара.

И Прва искра – Наменска је успела растом продаје да неутралише негативне ефекте забране извоза. Укупни приходи порасли су за 12 одсто и достигли 3,8 милијарди. Пад извоза од 39,2 одсто, са 1,17 милијарди на 711 милиона, компанија је компензовала снажним растом домаће продаје од 38,8 одсто, са 1,9 на 2,66 милијарди. Уз то, једино је предузеће у групацији које је задржало залихе готових производа под контролом, уз умерен раст са 315 на 434 милиона, у складу са растом пословања. Оперативна добит премашила је милијарду, а нето добит је повећана за 18,2 одсто, са 729 на 861 милион.

Солидну отпорност показала је и МБ–Наменска, која је успела да апсорбује последице забране и пад извоза од 21 одсто, са 4,4 на 3,5 милијарди. Током значајног дела године фабрика је радила за „магацин“, што потврђује скок залиха за више од 2.000 одсто, са 75 милиона на 1,6 милијарди. Упркос томе, укупне приходе је повећала за 11 одсто, на 12,7 милијарди, оперативну добит за 5,7 и нето добит за 9,8 одсто, на 1,44 милијарде динара.

Раст прихода шест државних фабрика вештачки је генерисан, увећањем њихових залиха за чак 123 милиона евра. Тиме су оне свој обртни капитал претвориле у исто толико вредно брдо барута, мина, ракета, пројектила и чаура, ускладиштених по магацинима широм Србије

Крушик је опет био највећа жртва рачуноводствене илузије. На папиру, фабрика је у 2025. пословала профитабилно, остваривши највеће укупне приходе и највећу нето добит од свих шест предузећа из Групације. Међутим, упркос високом укупном приходу у износу од 18,41 милијарди динара, реализована продаја пала је за 21,1 одсто, при чему је извоз доживео колапс, јер се стрмоглавио за чак 47,9 одсто, са 11,2 на 5,8 милијарди. Нагло повећање залиха за 412,3 одсто, са 768 милиона на 3,9 милијарди, привремено је замаскирало проблеме у пословању. Раст домаће продаје са 6,5 на непуних осам милијарди динара није био довољан да надокнади губитак страног тржишта. И поред књижења раста залиха непродате робе као прихода, оперативна добит пала је за 27, а нето добит за 30,2 одсто, са 3,4 на 2,4 милијарде.

Први партизан је, пак, доживео класичан нокаут. Предузеће је високо зависно од директног извоза и током забране извоза није пронашло алтернативе, што га је гурнуло у дубок минус. Високе царине које је увела администрација Доналда Трампа додатно су сузиле простор за пласман производа и на америчко тржиште. Укупни приходи пали су осам одсто, са 13 на непуних 12 милијарди, а реализована продаја је доживела још снажнији пад од 45 одсто, са 12,2 на 6,7 милијарди. Извоз је више него преполовљен, са 8,5 на 3,8 милијарди, а чак је и домаћа продаја пала за 20,5 одсто. Фабрика се загушила залихама које су повећане са 44 милиона на 4,45 милијарди. Нето резултат је за само годину дана погоршан за више од 920 милиона, јер је 2024. Први партизан завршио у плусу од 355 милиона, а прошлу годину у минусу од 575 милиона.

Први партизан је доживео класичан нокаут. Нето резултат је за само годину дана погоршан за више од 920 милиона, јер је 2024. фабрика завршила у плусу од 355 милиона, а прошлу годину у минусу од 575 милиона динара

Застава оружје је пацијент на апаратима, који годинама не успева да изађе из спирале лошег пословања. У 2025. продаја је пала за 37,7 одсто, уз истовремени суноврат извоза за 45 и домаће продаје за 33,7 одсто. Фабрика је практично радила за магацин, што потврђује скок залиха за 250,7 одсто, са 947 милиона на 3,3 милијарде. Раст укупних прихода са шест на 6,4 милијарде искључиво је последица књижења залиха из магацина. Због хроничног недостатка новца фабрика је ушла у зону презадужености, а расходи за камате су порасли за 67 одсто и достигли 414 милиона. Нето губитак је продубљен за 50,4 одсто, на скоро 1,2 милијарде, а укупан акумулирани губитак је премашио фрапантних 17,6 милијарди. Систем је пред пуцањем.

Када се подвуче црта испод биланса за 2025, најочигледнији закључак јесте да је одлуком о забрани извоза наоружања власт у Србији створила недодирљиви извозни дуопол. Стратешке фабрике практично се гуше у милијардама динара залиха, претварајући обртни у мртви капитал, док су привилеговани трговци обарали рекорде. Иако је ембарго на извоз уведен из страха државног врха од реакције Русије, извоз у реалности никада није потпуно заустављен. Само је сужен левак кроз који стотине милиона евра пролазе, остављајући простор само за два играча.