Војнобезбедносна агенција (ВБА) и Војнообавештајна агенција (ВОА) морају да се споје у једну службу, сведену на војни обавештајни и контраобавештајни посао, а сви њихови припадници да прођу нову безбедносну проверу, исту какву мора да прође и БИА. То је став овог текста. Разлог није теорија него досије: Јовањица, Панчево и деценија партијске лојалности у врху војне безбедности.
Тренутак је редак. Студентска листа је на изборима 25. октобра освојила 140 од 250 мандата, а напредњаци после 14 година одлазе у опозицију. Одлазећа власт је, међутим, у понедељак 16. новембра још стигла да пензионише директора ВБА Ђуру Јованића и постави наследника из исте куће. Реформа која почне кадровском рокадом старе гарнитуре није реформа.
Јовањица: агент ВОА у бекству и „потпуковник“ са плантаже
Војна служба је у оптужници за највећу нарко-аферу у Србији, и то је чињеница из судског списа, а не из кафане. Друга оптужница у случају Јовањица, подигнута крајем 2020, терети припаднике БИА, ВОА и полиције да су обезбеђивали имање и Предрагу Колувији достављали поверљиве податке.
Припадник ВОА Саша Вујисић је од почетка у бекству и суди му се у одсуству. Тужилаштво тврди да је Колувији предао фасциклу са натписом ВОА и лажно решење по коме је власник плантаже потпуковник те агенције. Вештаци су утврдили да потпис тадашњег директора ВОА Зорана Стојковића није аутентичан, али нису утврдили ко га је фалсификовао. НИН је писао и да је Вујисић остао у служби и напредовао после кривичне осуде из 2017, о чему се ВОА није огласила.
Најтежи доказ тиче се врха. На рочишту 23. септембра ове године тужилац Саша Дрецун је као крунски доказ извео поруке из групе назване „Савет за безбедност“. У једној пише да директори морају да зову јер је Колувија „штићена индиректна личност обе службе“. Одбрана тврди да су поруке фалсификат и тражи да се изузму из доказа.
Пресуде нема ни седам година после рације. БИА суду није скинула ознаку тајности са дела података, па оптужени агент није могао да изнесе одбрану. Служба која штити своје тајне од суда који јој суди људе већ је одговорила на питање да ли јој треба провера.
Панчево: ко је пустио Беливука на војно стрелиште
Питање да ли су људи из криминалног милијеа вежбали гађање у војном објекту отворено је још 2017. и никад није расчишћено. Војни синдикат је тада пријавио једног бригадног генерала и једног потпуковника због сумње да су Вељку Беливуку, Александру Станковићу и њима блиском жандарму омогућили да користе стрелиште и муницију Војске Србије. Тужилаштво у Панчеву је пријаву одбацило почетком 2018.
Министарство одбране је саопштило да није било злоупотребе положаја, али, како је КРИК приметио, није написало да ти људи на стрелишту нису били. Тадашњи министар је рекао да је војно стрелиште тешко користити, уз ограду да злоупотребу не искључује.
Бивши председник Војног синдиката Новица Антић је 10. новембра ту причу поново ставио пред тужиоце, овог пута у кривичној пријави против врха ВБА. Он тврди да је ВБА помогла да се улазак Беливукове и Миљковићеве групе у објекат прикрије: да су уништени уписи у књигама и обрисани снимци камера. То су засад наводи подносиоца пријаве, без приложених доказа.
Управо зато је потребна независна истрага. Задатак војне контраобавештајне службе јесте да зна ко улази у касарну. Ако није знала, проблем је стручност; ако је знала и ћутала, проблем је много већи.
Од ађутанта до директора: како се служба везује за једног човека
Каријера Ђуре Јованића показује како изгледа политизација војне службе. Према писању Радара, он је 2012. био мајор и ађутант тадашњег министра одбране Александра Вучића, директор ВБА постао је у септембру 2018, а до маја 2019. истовремено је председавао Управним одбором Српске банке. У фебруару 2025. Вучићевим указом је унапређен у генерал-потпуковника.
Антић тврди да је ВБА под Јованићем годинама пратила и прислушкивала новинаре, активисте и опозиционаре и да је у једном војном објекту радио бот-центар. Бивши директор ВБА, пензионисани генерал Момир Стојановић, тражи да Јованић буде кривично процесуиран због ангажовања агенције против политичких противника власти. Стојановић при том пориче да је бот-центар постојао у војном објекту, а почетак злоупотреба везује за 2014. годину.
Закон је овде јасан: ВБА је надлежна за Министарство одбране и Војску. Сваки рад на цивилима ван тог оквира је, ако се докаже, злоупотреба службе.
Исти образац види се у цивилној служби. Радар је почетком новембра објавио документа по којима је БИА прислушкивала његове новинаре и поједине тужиоце за организовани криминал. Ко тражи проверу БИА, а прескаче војне службе, оставља пола проблема нетакнуто.
„Галилео“: ВБА је тестирала програм за упад у телефоне
ВБА је преговарала о куповини шпијунског софтвера и добила га на тестирање, а јавност ни данас не зна како се тај посао завршио. То показују мејлови италијанске компаније Hacking Team, који су процурили 2015. и које је анализирала SHARE фондација. Тема се ових дана вратила у јавност заједно са оптужбама о прислушкивању.
Преговори са ВБА почели су у априлу 2012, преко посредника из једне београдске фирме, и трајали су до маја 2014, када је комуникација из Београда престала. Програм се звао „Галилео“ и омогућава надзор мобилних телефона и порука на друштвеним мрежама, писала је Политика. Према писању тог листа, тражено је 370.000 евра и још 50.000 годишње за одржавање; SHARE наводи другачије износе и да је буџет одобрен почетком 2014.
Најтежи детаљ је из септембра 2012: посредник је Италијанима пренео да клијент жели да мобилни оператер не може да сазна чији је телефон под надзором. Надзор који заобилази оператера заобилази и једини траг по коме се касније може проверити да ли је постојала судска наредба.
Шта ова преписка не доказује, такође треба рећи. Нема потврде да је ВБА програм купила, нити документа о томе ко је био мета. Преговори су почели пре доласка напредњака на власт и годинама пре него што је Јованић постао директор. Сервер конкурентског немачког програма FinFisher у Србији јесте забележио Citizen Lab 2013, али га је SHARE две године касније повезао са БИА, не са војном службом.
Зато комисија која буде проверавала службе мора да попише и њихову опрему: који су алати за упад у уређаје купљени од 2012, чијим новцем, ко им је имао приступ и по чијој су наредби коришћени.
Рокада у последњи час
Јованић је у понедељак пензионисан на лични захтев, а за директора ВБА постављен је Ненад Нешовић, уз заменика Владимира Гајића, досадашњег начелника новосадског центра ВБА, пише Радар. Антић тврди да је Нешовић био близак сарадник досадашњег заменика директора и да је водио обрачун са Војним синдикатом. Ни Нешовић ни Министарство у том тексту нису одговорили на те наводе.
Без обзира на то ко је у праву о Нешовићу лично, начело је спорно. Власт која је изгубила изборе не би смела да бира челне људе служби безбедности у данима пре примопредаје. Нова већина треба да сва именовања из прелазног периода подвргне ревизији.
Шта треба урадити
Реформа има пет корака и сви су законодавно изводљиви у првој години нове већине.
- Једна војна служба. ВБА и ВОА треба спојити у једну агенцију са једним директором, једним буџетом и једном унутрашњом контролом. Предлог није нов: Београдски центар за безбедносну политику га је унео у свој модел закона, а бивши директор ВБА Светко Ковач је сведочио да је пројекат спајања већ био урађен и није прихваћен.
- Тежиште на војној контраобавештајној заштити. Нова агенција штити Војску и Министарство одбране од страних служби и прикупља војне обавештајне податке у иностранству. Закон мора изричито да јој забрани рад на новинарима, странкама, синдикатима и студентима.
- Нула додира са организованим криминалом. Сазнања о криминалу иду Тужилаштву за организовани криминал и полицији, без „оперативних игара“ и без „штићених личности“. Сваки непријављен контакт припадника са лицима из криминалног милијеа треба да буде основ за отказ, а улазак цивила у војне објекте да оставља траг који се не може обрисати.
- Нова провера свих припадника. Сви запослени у војним службама пролазе исти поступак као и запослени у БИА: независна комисија проверава имовину, контакте, начин напредовања и све мере тајног надзора од 2012. Ко не прође, одлази из службе, уз право жалбе суду; сумња на кривично дело иде тужиоцу.
- Надзор који не зависи од министра. Генерални инспектор који у првој половини 2025. није уочио ниједну неправилност у ВБА и ВОА не може више бити једина контрола. Инспектора треба да бира Скупштина, а скупштинским одбором за контролу служби да председава опозиција.
Пре свега тога, тужилаштво дугује одговоре на два питања: ко су „директори“ из порука са Јовањице и ко је отворио капију у Панчеву.
Шта каже друга страна
Ништа од наведеног није правоснажно пресуђено и то читалац треба да зна. Оптужени у случају Јовањица негирају кривицу и за њих важи претпоставка невиности; Колувијина одбрана тврди да је решење ВОА подметнуто.
Министарство одбране је Антићеве тврдње одбацило и саопштило да ВБА нема бот-центар нити је прислушкивала студенте, новинаре и активисте. БИА је наводе о прислушкивању новинара и тужилаца такође одбацила. Антић уз пријаву није приложио доказе и каже да ће их предати кад сведоци добију заштиту.
Постоје и стручне замерке на спајање. На јавној расправи о моделу закона чуло се да би јединствена агенција додатно угушила ионако слаб обавештајни рад. Одговор је у унутрашњој подели на два сектора са заштићеним буџетима. Друга озбиљна замерка је да провера лако постане чистка у обрнутом смеру; зато критеријуми морају бити у закону, а одлуке подложне судској контроли.
Извори
- КРИК: Суђење „Јовањица“, поруке из групе „Савет за безбедност“ (24. 9. 2026)
- КРИК: БИА није скинула ознаку тајности (7. 4. 2026)
- N1: Наставак суђења за Јовањицу
- Данас: оптужени припадник ВОА у бекству
- Данас: одбрана о лажном решењу ВОА
- Данас / НИН: Шта крије ВОА у случају Јовањица
- КРИК: Одбачена пријава за злоупотребу војног стрелишта (11. 1. 2018)
- Политика: Веља Невоља вежбао на војном стрелишту у Панчеву?
- Нова: Антићева кривична пријава против врха ВБА (10. 11. 2026)
- N1: Антић о Јованићу, прислушкивању и бот-центру
- N1: деманти Министарства одбране
- Данас: генерал Момир Стојановић о реформи ВБА (8. 11. 2026)
- Радар: Пензионисан шеф ВБА (17. 11. 2026)
- Данас: Цвијић о прислушкивању новинара и тужилаца
- 021: деманти БИА
- 021: извештај генералног инспектора за прву половину 2025.
- N1: модел закона БЦБП, једна војна агенција
- N1: Светко Ковач о пројекту спајања ВБА и ВОА
- БЦБП: расправа о реформи служби
- РСЕ: коначни резултати избора 25. октобра 2026.
- SHARE фондација: „Италијански посао“ српских служби безбедности (2015)
- Политика: БИА и ВБА куповали хакерске програме
- Slavija-info: посредовање у преговорима ВБА и Hacking Team-а
- Citizen Lab: You Only Click Twice (2013)
- SHARE фондација: БИА користи FinFisher (2015)












