Интервју
Трендује

Бивши директор ВБА о Бањској: Акција нуђена бившим официрима Жандармерије, сумња и на улогу војске и ВБА (ВИДЕО)

Некадашњи директор Војнобезбедносне агенције (ВБА), генерал-мајор у пензији Момир Стојановић, изнео је сумњу да су Војска Србије или ВБА могле имати улогу у припреми оружане акције у Бањској, септембра 2023. године. У интервјуу за Глас јавности навео је да је, према његовим сазнањима, акција претходно нуђена појединим бившим високим официрима Жандармерије, који су је одбили. Стојановић је потом изнео сумњу о могућем учешћу војске и ВБА у обуци, наоружавању и упућивању групе у Бањску, али је изричито нагласио да за то нема доказе. У току су промене у врху Војске Србије и војне службе безбедности: јуче су пензионисани начелник Генералштаба Милан Мојсиловић и директор ВБА Ђуро Јованић, некадашњи ађутант Александра Вучића, којег је Стојановић у истом разговору оптужио за злоупотребе службе.

Говорећи о стању у безбедносним службама Србије и њиховој улози током претходних година, Стојановић се осврнуо и на оружани сукоб у Бањској, у којем је 24. септембра 2023. убијен косовски полицајац Африм Буњаку, а потом и тројица припадника наоружане групе Срба.

„Да не говоримо о акцији Бањска, каква је улога војне службе и војске, и бившег председника Републике у организацији и реализацији те акције, а то ће вероватно судски и неки други државни органи утврдити уколико се тим питањем буду позабавили“, казао је Стојановић у интервјуу за Глас јавности.

На додатно питање новинарке шта конкретно зна о припремама напада, навео је да располаже одређеним сазнањима о могућим ранијим покушајима организовања акције.

„Према мојим сазнањима, та акција Бањска је нуђена неким бившим високим официрима Жандармерије, па су они одбили“, рекао је Стојановић.

Додао је да претпоставља да је потом можда нуђена и неким бившим високопозиционираним припадницима Безбедносно-информативне агенције.

Стојановић није именовао официре којима је, према његовим сазнањима, акција била нуђена, нити је изнео податке који би омогућили независну потврду тих навода.

Сумња у учешће војске и ВБА?

Бивши директор ВБА затим је своје сумње повезао са односом тадашњег председника Србије Александра Вучића и руководства војних безбедносних структура.

Говорећи о Вучићевом утицају на војску и, према његовој оцени, лојалности високих старешина, Стојановић је изнео претпоставку да је у припремама акције могла учествовати и Војска Србије, односно ВБА.

„Мене не би изненадило да је у случају Бањске, а опет се ограђујем, иако имам огромну сумњу, да је са обуком тих младих људи, њиховим наоружавањем и њиховим убацивањем у рејон Бањске руководила војска или конкретно Војнобезбедносна агенција“, навео је.

Одмах потом нагласио је да за такав закључак нема доказе.

„За тако нешто немам доказа“, рекао је Стојановић, додајући да би евентуална истрага могла да утврди шта се заиста догодило.

Мојсиловић 2023. потврдио обуку резервиста са Косова, негирао обуку Радоичићеве групе

Питање могуће повезаности Војске Србије са припремама напада у Бањској отворено је непосредно након сукоба, када су косовске власти оптужиле Београд да је учествовао у обуци и наоружавању нападача. Истовремено, САД и ЕУ изразиле су забринутост због присуства српских војних снага у близини административне линије.

Тим поводом, 2. октобра 2023. године, тадашњи министар одбране Милош Вучевић и начелник Генералштаба, сада пензионисани Милан Мојсиловић, одржали су ванредну конференцију за новинаре, на којој су одбацили оптужбе Приштине и тврдње о припремама Војске Србије за упад на Косово.

Мојсиловић је, међутим, потврдио да су током септембра на полигонима Пасуљанске ливаде и Вршац одржаване редовне војне вежбе у којима су учествовали и резервисти са Косова. Навео је да је у септембарским активностима учествовало укупно 138 припадника резервног састава са Косова, од којих је десет било на две или три вежбе.

Истовремено је негирао да је Милан Радоичић учествовао у обуци, наводећи да је раније више пута позиван, али да се позивима није одазивао.

Део заплењеног наоружања војног порекла

Порекло оружја заплењеног у Бањској касније је истраживао и БИРН, који је утврдио да је део арсенала претходно прошао кроз државне ремонтне заводе Србије, укључујући минобацачке мине, ракетне бацаче „зоља“ и аутоматски бацач граната М93. Ти налази, међутим, сами по себи не доказују ко је оружје доставио Радоичићевој групи нити да је Војска Србије учествовала у организацији напа

Пензионисани Мојсиловић и Јованић

Стојановићеве изјаве поново су у фокусу и због промена у врху безбедносног система Србије.

Министарство одбране јуче је саопштило да је генерал Милан Мојсиловић пензионисан на сопствени захтев, док је, према данашњем писању Радара, пензионисан и директор ВБА Ђуро Јованић, такође на лични захтев. За његовог наследника именован је Ненад Нешовић.

Према ранијем писању НИН-а и Радара, Ђуро Јованић је 2012. године, када је Александар Вучић постао министар одбране, био његов ађутант. Потом је напредовао у војној служби, а 2018. именован је за директора ВБА.

Стојановић је у истом интервјуу оптужио Јованића и тадашње руководство Генералштаба за злоупотребе, укључујући наводне премештаје официра и подофицира чија су деца подржавала студентски покрет или учествовала у протестима.

„Јавности није познато да су месецима, последње две године поготово, на предлог актуелног директора Војнобезбедносне агенције, а уз одобрење начелника Генералштаба, прогањани припадници Војске Србије чија су деца подржавала студентски покрет или учествовала у протестима студентског покрета“, казао је Стојановић.

„Бројни официри и подофицири су на основу тога добили решења о премештају, чиме су одвојени од својих породица“, додао је.

Сличне оптужбе о незаконитом праћењу новинара, политичких активиста и припадника војске претходно је изнео и некадашњи председник Војног синдиката Србије Новица Антић, док је Министарство одбране његове наводе одбацило као неистините.

Бањска: Радоичић преузео одговорност, Београд негирао умешаност

Оружани напад у Бањској догодио се 24. септембра 2023. године. У сукобу наоружане групе са Косовском полицијом убијени су полицајац Африм Буњаку и тројица Срба – Стефан Недељковић, Игор Миленковић и Бојан Мијаиловић.

Пет дана касније, тадашњи потпредседник Српске листе Милан Радоичић јавно је преузео одговорност за организовање акције, тврдећи да о њеним припремама није обавестио званични Београд.

Власти Србије негирале су умешаност у организовање напада.

Специјално тужилаштво Косова подигло је у септембру 2024. године оптужницу против Радоичића и још 44 особе. У априлу ове године изречене су првостепене пресуде тројици оптужених којима се судило у Приштини – Благоју Спасојевићу и Владимиру Толићу доживотне казне затвора, а Душану Максимовићу 30 година.

Радоичићу данас одређен притвор и наложена потерница, раније објављено да је отишао у Русију

У међувремену, случај Бањска поново је у средишту пажње због најновијих догађаја у Србији.

Виши суд у Београду данас је одредио притвор Милану Радоичићу и наложио расписивање потернице, након што се у недељу, 15. новембра, није појавио у Полицијској станици Савски венац, где је био обавезан да се јавља сваког 1. и 15. у месецу.

Међутим, још прошле недеље појавиле су се информације да је напустио Србију.

Бивши инспектор Безбедносно-информативне агенције Милан Звездановић изјавио је 13. новембра, гостујући на телевизији Н1, да је, према његовим незваничним сазнањима из БИА, Радоичић претходног дана отпутовао у Москву.

Ова тврдња није званично потврђена, а његова тренутна локација није позната јавности.

Виши суд је прошле недеље потврдио да је Радоичићу и даље била на снази мера забране напуштања боравишта без одобрења суда и да се полицији последњи пут уредно јавио 1. новембра.

Након што је утврђено да се 15. новембра није јавио полицији, суд му је данас одредио притвор, укинуо ранију меру и наложио расписивање потернице. Одлука је образложена околностима које указују да се Радоичић крије, односно да је у бекству.

Против Радоичића се у Србији од октобра 2023. води истрага због кривичних дела повезаних са набавком оружја и оружаним нападом у Бањској, али оптужница у том поступку још није подигнута.

Његова тренутна локација остаје непозната, док наводи Момира Стојановића о могућем учешћу војске и ВБА у организацији напада и даље представљају сумње за које, како је и сам рекао, нема доказе.

Редакција KoSSev обратила се Министарству одбране Републике Србије, затраживши изјашњење надлежних у Министарству, Војсци Србије и Војнобезбедносној агенцији поводом Стојановићевих навода. Затражили смо и одговор на питање да ли су ови наводи били предмет провере. Одговоре ћемо објавити по пријему.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Коссев.инфо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button