Србија

Стефан Немања без јубилеја

Година у којој се прославља 1.700 година Миланског едикта уписала је још један значајан јубилеј за Србију – девет векова од рођења оца српске нације, великог жупана Стефана Немање. Нажалост, српске политичари нико на то није подсетио па је то учинио председник Удружења Рас у Новом Пазару др Добросав Никодиновић.

Он је написао саопштење за јавност и писмо “надлежнима у Београду” да се ове 2013. године навршава 900 година од рођења Стефана Немање и да би ваљало да се тај јубилеј бар скромно обележи. Нико му још није одговорио, само мали део медија објавио је овај апел, а неки су га чак и критиковали што у време кризе и беспарице уопште помиње могућност обележавања једног оваквог датума.

– Стефан Немања је најзначајнија личност српске историје и српске државе, његово дело је огромно и непревазиђено, његово дело је држава Србија која и данас постоји – каже др Никодиновић.

 – Он је родоначелник династије Немањића која је владала Србијом 200 година, дала је седам краљева и два цара, сви су рођени овде у Старом Расу, овде је, у Дежевској долини, рођен и Свети Сава. Овде је била прва српска престоница, прва српска епархија и прва митрополија, овде су рођена и два српска патријарха. Ми савременици имамо велику част и привилегију да живимо у крају где се стварала најславнија српска историја и где је све почело.

Рушевина родне куће

Никодиновић закључује да смо заборавили да ценимо прошлост и оно што су нам Стефан Немања и Свети Сава оставили.

– Нисам сигуран да би од великог Стефана и премудрог Саве добили прелазну оцену. Рашка област је огромно национално благо, драгуљ српске историје, али многи у Србији тога уопште нису свесни. Мало о својој прошлости знамо, јер је Рашка област неистражена, а и 457 година је тамновала у турском ропству које је, бојим се, променило свест Немањиних баштиника. Сигуран сам да ће 900-годишњица рођења Стефана Немање проћи незапажено, да овај догађај јавност у Србији неће ни регистровати, београдска штампа више простора посвети рођендану неке фолк певачице него оснивачу српске државе! Тако је било и недавно приликом обележавања Светог Саве, само ретки медији објавили су да је Савиндан скромно обележен и у Мишчићима, Савином родном селу, у Дежевској долини, недалеко од Петрове цркве и Ђурђевих ступова – наглашава Никодиновић.

Држава већ деценијама ништа не чини да родно село Светог Саве, где су постојали и остаци светитељеве родне куће, уреди и Мишчиће претвори у место српског ходочашћа.

– Нажалост, уместо да ђаци овамо долазе на екскурзије, њихови директори и наставници радије их воде у Грчку или Турску, многи никада и не сазнају где је Немања стварао прву српску државу и где је рођен Свети Сава, а само ретки за живота дођу у овај крај. Чини ми се да се некада, без икаквог разлога, чак и стидимо своје најсветлије историје. Разлога за стид има, али због тога што нам је постојбина у корову и што не умемо да је поштујемо, али и искористимо у туристичке сврхе – истиче професор и публициста из Новог Пазара Мирко Поповац.

Државни грехови

Отац Радослав Јанковић, дежевски парох, улаже последњих година много напора да српска постојбина оживи, да више не буде запуштена и у трњу, уз помоћ других свештеника и благослов владике рашко-призренског Теодосија започео је изградњу храма Светог Саве у Дежеви, тик уз остатке Немањине саборне цркве, стижу и прве донације, интензивнији радови могли би да отпочну већ овог пролећа.
– Желимо да обновимо и Савину родну кућу, место где се налазила сада је обележено металним крстом који је својевремено са својим братством поставио отац Герасим, игуман Ђурђевих ступова, ако не буде разумевања и помоћи државних структура, саградићемо, уз помоћ мештана и верника, бар кућу где се кад обележавамо Савиндан можемо склонити од кише и снега – истиче Јанковић.

Пуних 10 година Удружење Рас покушава да у центру Новог Пазара постави бисту Стефана Немање, рад академског вајара Николе – Коље Милуновића. Постављање бисте под разним изговорима не дозвољавају градске власти, а ни у Београду се много не труде да реше овај проблем, па Немања чами у трезору једне банке у Новом Пазару.

– Огромна је глупост, апсурд и национална срамота, а и национални и државни грех што споменик Стефану Немањи, највећем сину државе Србије, не може да се постави у Новом Пазару, у Старом Расу, у центру Рашке области где је настала држава Србија. Покушаћемо поново, сада имамо разлог више, 900 година од Немањиног рођења, можда ће и нове власти у Србији имати више разумевања за наш захтев – нада се др Никодиновић.  

Остале само цркве

Колико год да смо заборавни и да се лоше односимо према својој прошлости, Стари Рас и Немањићи се не могу избрисати из српског памћења.

– Ако је део историје још неистражен и у корову, постоје светиње попут Петрове цркве, Сопоћана, Ђурђевих ступова и Старог Раса које су под заштитом Унеска, којима се и свет диви и које ће заувек опомињати Србе где су им корени, шта морају да поштују и чиме да се поносе – поручује професор Поповац.

Симеон Мироточиви

Стефан Немања рођен је 1113. године (тачан датум није утврђен) као син кнеза Завиде, у Старом Расу је живео 83 године, а столовао 31 годину. Био је ожењен Аном, за коју Доментијан ћерком грчког цара Романа ИВ. Одбацивши латинску цркву, у којој је најпре крштен, Немања је у зрелом добу прешао у православље. Велики жупан је постао 1169, а осамосталио је српску државу 1180. године. Предавши у старости престо сину Стефану (1196), Немања се замонашује у Студеници под именом Симеон, а одатле, након две године, прелази у Свету гору где у Хиландару умире 13. односно 26. фебруара 1200. године. Његове мошти син Сава преноси у Студеницу 1208. Немања је проглашен свецем и празнује се као преподобни Симеон Мироточиви (26. фебруара). 

 

Вести

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!