ОД када је марта 2010. године косовска полиција преузела надлежност у обезбеђивању српских православних светиња на Космету, већи број цркава и манастира остао је без сталне заштите војника Кфора. Због тога је по оцени представника Срба из покрајине имовина СПЦ и културна баштина у покрајини готово незаштићена.
– Последњи догађаји, почев од рушења споменика на српским православним гробљима, обијања и скрнављења светиња као и напада на манастир Високи Дечани, односно покушаја Албанаца да продру у ову светињу, указују да су наше светиње и даље на мети напада због чега је неопходно да међународне снаге и даље чувају ове светиње. Поготову што су поједине светиње због свог значаја део светске културне баштине – каже Бранислав Стојановић, шеф Бироа Канцеларије за КиМ у Грачаници.
Да Срби и њихове светње на Космету нису безбедни, показали су, каже Стојановић, догађаји претходних месеци који су српски народ у покрајини умногоме подсетили на дешавања из 2004. године. Недавно је више православних светиња оскрнављено упркос томе што их је „обезбеђивала“ косовска полиција…
– Како можемо веровати онима који су нас до јуче рушили – пита се мати Анастасија игуманија Девича, светиње која се налази недалеко од Србице, у озлоглашеној Дреници на Космету.
Једина заштита коју имају монахиње и светиња јесте оградни зид који окружује манастирски комплекс јер на припаднике косовске полиције који дежурају испред прилаза светињи – не рачунају.
У подједнако тешкој ситуацији налазе се и монахиње манастира Будисавци и Гориоча у Метохији, а од када је косовска полиција преузела надлежност у обезбеђивању српских православних светиња, патроле Кфора само повремено обилазе и Свете архангеле код Призрена, манастир Зочиште код Ораховца, Соколицу на северу покрајине као и један од најзначајнијих српских споменика, манастир на Газиместану.
Управо овај споменик, симбол жртве и слободе, који је први „предат“ на чување косовској полицији, по наводима представника Срба из покрајине, вечити је трн у оку Албанцима. Као доказ, наводе то што су га Албанци одмах по доласку међународне заједнице, 1999. године минирали. Тада су оштећене степенице које воде на његов врх, које су касније саниране, а цео комплекс ограђен је бодљикавом жицом после мартовског насиља 2004 године…
Да је имовина Српске православне цркве на Космету на мети Албанаца потврђује и недавна најава Универзитета у Приштини на албанском језику да ће тужити СПЦ због наводне узурпације имања на коме је саграђена црква Светог Николе, која је запаљена у марту 2004. године, а потом обновљена.
– Иако је тадашњи шеф Унмика специјалним указом потврдио судску одлуку из 1991. године да поменута имовина припада СПЦ, Албанци намерно читаву причу око црквене земље враћају на период од пре десет година – истиче отац Дарко Маринковић, свештеник цркве светог Николе у Приштини нагласивши да читаву ујдурму око манастирске земље безрезервно шире и медији на албанском језику…
Истовремено, представници Срба из покрајине подсећају државни врх Србије, али и међународну заједницу, на поглавље из Резолуције 1244 по коме је предвиђен повратак око 1.000 српских војника и полицајаца који би били ангажовани на заштити верских објеката у покрајини.
Новости
