ЗЛАТАР – Са 270 килограма семена спелте, житарице у народу познатије као крупник, агроном Јекослав Пурић је у јесен пре три године засејао хектар земљишта на породичном имању у селу Радијевићи, на 1.200 метара надморске висине. Чувао је свако зрно рода од семена добијеног из Института за стрна жита у Новом Саду, па је недавно са осам хектара пожњео род од 30 тона.
Тако је овај произвођач, иначе познат од пре десетак година као рекордер Србије у сетви хељде (летос засејао 30 хектара), први у Старом Влаху поново почео сетву житарице, блиске “рођаке” пшенице, пореклом из јужне Азије, која се вековима користила за исхрану, али је деценијама неправедно запостављена.
– Одличан је принос од 3,75 тона по хектару, а зрно изутеног квалитета, чему су погодовале блага зима и пролећне кише – истиче Пурић. – Спелта тражи сиромашнија земљишта него пшеница, сејао сам је у парцеле на којима су претходне године били кромпир и хељда, нити су коришћена средства за заштиту није прихрана.
ХЛЕБ ЧУВА СВЕЖИНУ- БРАШНО спелте треба чвршће закувати него пшенично, а хлеб чува свежину, неће да се осуши и по три-четири дана – истиче домаћица Горица Пурић из Нове Вароши, додајући да од брашна спелте могу да се праве и палачинке, као и низ других ђаконија.
Ова житарица, подсећа Пурић, одлично подноси оштрију климу и отпорнија је на болести од пшенице. Зато и планира да засеје веће површине, а већи део рода самлеће након гуљења зрна, за шта је набавио машину. У припреми је и амбалажа за паковање, па ће се већ јесенас наћи у трговинима и на трпезама.
Старији памте да је зрно некадашњег крупника било ситније од садашњег и да је имало “брк”. У народној медицини крупник се препоручивао исцрпљенима и слабима, у случају пролива и затвора, против стомачних грчева и разних поремећаја варења.
Стручњаци кажу да се крупник због благотворних дејстава све више узгаја у европским земљама. Он је, иначе, богат дијетним влакнима, садржи витамине Б групе, а има седам-осам пута више калцијума, магнезијума, фосфора и селена од осталих житарица, док резултати истраживања показују да има антиканцерогено дејство.
Новости
🙂