Како данас изгледа просечан српски потрошач. Смањују се куповине, највише одлази на храну, али се увелико користе и благодети модерне технологије
ПРОФИЛ данашњег српског потрошача изгледа овако: готово половину примања, тачније 42 одсто, издваја на храну, а цена постаје све важнија одредница и зато смањује куповине. Али, иако је стандард низак, јер је сваки четврти незапослен, увелико користи благодети модерне технологије, пре свега мобилног телефона и интернета.
Овакву слику нашег просечног потрошача показало је истраживање агенције ГФК (ове године слави 10. годишњицу пословања у Србији).
Већина домаћих потрошача сада се држи девизе „трипут мери, једном сеци“ и стручњаци ГФК указују да је пад стандарда и пораст трошкова натерао купце на рационално понашање и планирање. То се образлаже подацима да је, на пример, пре 10 година просечна плата износила 217 евра, а сада око 375 евра, али је евро тада био 65 динара, а данас премашио 110 динара. У међувремену вишеструко су поскупеле и основне намирнице и кућна хемија, али и услуге.
– Цене од 2005. константно расту, нарочито код прехрамбене робе – каже Александар Синђелић, директор „Панела домаћинства“ у ГФК. – То значи да је криза у Србији почела много пре 2008. године.
Према истраживањима ГФК смањен је број одлазака у такозване велике куповине у мегамаркете и у протеклој години свака пета таква куповина је укинута. Све мањи и несигурни месечни приходи терају потрошаче да заобилазе познате брендове и да потраже јефтинију алтернативу. Ипак, колико је могуће труде се да за издвојен новац добију најбољи однос цене и квалитета.
Шта се променило на тржишту у протеклих десет година? Горан Тинтор, директор истраживања у ГФК, каже да су се главне промене код грађана и потрошача догодиле у области технологија и финансија.
– Са технолошке стране у наше животе су се врло брзо уселили мобилни телефони, а са друге стране имамо масовну употребу кредита, пораст па пад куповне моћи – истиче Тинтор. – Захвљајући томе, потрошачима у Србији су се отвориле многе нове могућности, неке користимо више, а неке спорије усвајамо због културног наслеђа.
МАЛИ СЕ ПОВЛАЧЕ
ПАРАЛЕЛНО са свим недаћама током последње деценије економија и трговина се ипак развијају.
– Дошло је до укрупњавања трговине у Србији, што је један од актуелних трендова, па десет водећих ланаца покрива готово половину малопродајног тржишта – објашњава Синђелић.
– Почетком 2002. три четвртине тржишта покривала су мање, класичне продавнице.
Иако је куповна моћ слаба, учешће приватних робних марака у Србији не расте колико је то очекивано – просек је четири одсто, што је око пет пута мање од земаља региона. Удео трговачких марака већи је од 20 одсто у Мађарској, Словачкој, Чешкој…
ШТА СЕ ПРОМЕНИЛО
НАЧИН куповине се за последњих десет година много променио. Грађани могу да купују и рано ујутру и касно увече, током ноћи, „он лајн“ из фотеље…
Повећана је знатно понуда појединих производа – постоји рецимо нова сегментација јогурта и млека, интегралних производа, „органик“ и „премијум“ сокова и намаза, затим детерџената у облику гелова и таблета…
Произвођачи и трговци се труде да изађу у сусрет купцима, прилагоде понуду, организују све више промоција – дневних, недељних, викенд, месечних, јер осетно пада продаја.
Новости
