Економија

Тешка времена, пријатељу мој, за Србију тек наилазе

Смедеревска железара је због пада тражње за челиком затворила већу од две пећи.

Минус у спољнотрговинској размени за пет месеци је за 109 одсто већи него лане, а инвеститори практично и не купују српске обвезнице.

Међутим, ту није крај лошим вестима о приликама на овдашњим просторима – последњих дана су се баш заређале. Почнимо редом.

Ни из петог изласка на тржиште хартија од вредности, држава није успела у целости да прода планирани обим двогодишњих обвезница. Мада је за продају 12. јуна преостало још само у вредности, када је реч о финансијским трговцима, прескромних четири миљарде динара, интересовања је било тек за трећину.

Ни из петог изласка на тржиште хартија од вредности, држава није успела у целости да прода планирани обим двогодишњих обвезница. Мада је за продају 12. јуна преостало још само у вредности, када је реч о финансијским трговцима, прескромних четири миљарде динара, интересовања је било тек за трећину.

Такође, камата, односно цена по којој Србија зајми новац, поново је порасла, на 4,1 одсто, али ни приметно већи принос за државне хартије на релативно кратак рок није био довољан подстицај улагачима. Подсетимо се, камата је марта прошле године била 1,64, у јануара је већ износила 2,75, да би у мају достигла 3,59 одсто. Сада је поново увећана, свеједно финансијери су остали уздржани.

Камате непрекидно скачу

Држава Србија је за ову годину најавила још два изласка на берзу: емисијом вредном 25 милијарди динара на петогодишњи рок и по процењеној камати од 5,85 одсто, те емисијом у износу 350 милиона евра на 12 месеци по процењеној камати од 2,4 одсто. Како сада изгледа, тешко да ће бити успеха, камата на тржишту је већ поприлично надмашила оне по којој држава Србија покушава да зајми новац.

Нису у питању само нови кредити. Србији сваке године на наплату пристиже обвезница вредних између 1,4 и 1,7 милијарди евра и велико је питање хоће ли држава успевати да реемитује пристигле хартије од вредности.

Још неповољнија вест стигла је дан-два раније из Смедерева. Кинески власник тамошње железаре је одлучио да на дуже време затвори већу од две пећи, чији је капацитет око 1,2 милиона тона челика. Разлог је све мања потражња за челиком, што је случај у целој Европи, па производњу нагло смањују и немачке и британске челичане. Свакако ће бити и отпуштања радника.

Цена бакра пада

За сада Борски комбинат бакра добро функционише, али на берзи цена бакра, традиционални показатељ светске коњуктуре, непрекидно опада већ годину дана. Са 10.000 евра спустила се на непуних 8.000 по тони са трендом даљег пада. И страних дректних инвестиција је у прва четири месеца скоро 33 одсто мање него лане у исто време.

Све указује да у наредним месецима следи пад привредне активности, као и пад извоза, с обзиром на то да су и смедеревски и борски комбинат велики извозници, међу три-четири највећа у Србији.

Проблем је у томе што Србија већ мучи муку са извозом. За првих пет месеци спољнотрговински минус је износио невероватних 4,7 милијарди евра и спрам прошлогодишњег је увећан за чак 109 одсто. Покривеност увоза извозом је са лањских 77,5 пала на 68 одсто.

Јун месец нам је донео даљи раст инфлације на 10,4 одсто, па је јасно да раст плате од 5,6 одсто заправо значи пад куповне моћи. Мада је уобичајено да држава првих месеци календарске године троши минимално изнад прихода, ове сезоне током првог квартала буџетски дефицит је већ достигао 650 милиона, што нам указује да би до краја године лако могао да достигне и две милијарде евра.

Јавни дуг

Тако нам се отвара питање јавног дуга. Мада садашњих 30,7 милијарди евра, када се посматра као 53,5 одсто БДП-а, изгледа прихватљиво, подаци о великим дуговима јавних предузећа релативизују наводну невелику задуженост државе Србије. Како ЕПС, Србијагас и Телеком збирно дугују више од 3,5 милијарди евра и свако од њих се налази у лошој ситуацији, велика је опасност да се њихова обавеза, делом или у целини, прелије на државу Србију.

Додатна невоља је што ће, због тренутне глобалне ситуације са струјом и гасом, ЕПС до краја године можда да се задужи за још 800, Србијагас са 250 милиона.

Претња је дакле да се јавни дуг Србије до краја године увећа за буџетски дефицит и део дуга или цео дуг три велике јавне компаније, што укупно може достићи и седам милијарди евра, односно око 4.650 евра новог намета за сваку српску породицу. Заиста, ових дана пристижу нам само црне вести, тешка времена наилазе.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

виа
021/NSPM
Извор
Живан Лазић

оментара

  1. Kada bi krenuli u analizu redom, prva je potražnja čelika. Čelik je za zadnje 3 godine poskupeo 300%, logično je da se potrošnja smanji i da kupuje samo onaj ko mora i koliko mora. Jedno rešenje je ugasiti peći, a drugo prodavati po prihvatljivoj ceni. Vidimo koje se bira… Tako može redom ostalo stavka po stavka teksta, za većinu ima rešenja, ali kada fantomske firme kupuju od SRBIJAŠUME drvo za 4160rsd da bi preprodavale proizvođačima peleta za 9000rsd, tu je jedino rešenje dugotrajna zatvorska kazna za sve umešane. Ali, nema više država i državnika kao nekad, danas je politika samo sredstvo za bogaćenje na račun drugih (većine) i države koja propada, zato svet ovako izgleda.

  2. Vodeći političari proglasiše Srbiju za najbogatiju i najrazvijeniju zemlju i da smo prestigli Hrvatsku po BDP. Stvarnost je sledeća: Srbija ima BDP 51 milijardu dolara, a Hrvatska nešto manje od 51 milijardu dolara. Srbija ima 6,87 miliona stanovnika i BDP 7.500$/stanovniku, a Hrvatska ima 4.089.000 stanovnika i BDP 15.000 $/stanovniku. Ko je ovde bolji, normalno onaj koji ima veći BDP/stanovniku. Prosečne penzijenzije u Srbiji su veće saml od one u BiH, a prosečne plate su veće samo od ýAlbanije, Makedonije i BiH. Tu smo gde smo, a nismo nsjboljli.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!