Европа

Варуфакис разбио Тројку

Нови министар финансија Грчке Јанис Варуфакис изјавио је да се његова земља више неће повиновати диктату Тројке (ЕУ-Међународни монетарни фонд-Европска централна Банка) те да ће Атина одсад преговарати директно с челницима институција Европске уније и Међународног монетарног фонда.

Варуфакис је додао и да његова влада нема намеру да затражи продужење програма финансијске помоћи у финансирању јавног дуга.

На заједничкој конференцији председника еврогрупе Јерун Дејселблум и министра Варуфакиса било је у најмању руку непријатно. Варуфакис је јасно поручио да су грађани поручили на изборима да не желе више штедњу и да нова влада нема мандат грађана да настави преговоре с Тројком.

– Постоји велика разлика између институција ЕУ и Европске централне банке и ММФ-а. Ми смо већ започели разговоре с њима и сматрамо их нашим партнерима – рекао је Варуфакис.

Јерун Дејселблум је био шокиран оним што је чуо, на крају састанка, уз не баш званично руковање шеф Еврогрупе рекао је новом грчком министру Варуфакису:
– Убио си Тројку.

Варуфакис је имао спреман одговор:
– То је твој проблем.

Амерички економиста и нобеловац Пол Кругман сматра да је политика Сиризе сасвим очекивана и оправдана.

Одмах да напусте евро

Немачки финансијски експерти Матијас Вејк и Марк Фридрих сматрају да још само радикални курс може да помогне презадуженој земљи. Они сматрају да постоје две могућности. Или ће Грчка отписом дугова и вечитом трансфер-унијом и даље да вегетира и пропада, или ће прогласити национални банкрот. Грчка мора одмах да напусти евро, што би могло довести до погоршања, али ће на дужи рок помоћи земљи.

– Да бисмо разумели политички земљотрес који се одиграо у Грчкој, треба се вратити у мај 2010. и стендбај аранжман Грчке са ММФ-ом, под чијим надзором су чланови такозване Тројке продужили рок отплате грчких дугова у замену за пакет штедње и реформи. То је значајан документ, у најгорем смислу. Преко наизглед разумног и реалистичног предлога, Тројка је продавала економску фантазију, а грађани Грчке су је куповали и плаћали њену високу цену – наводи Кругман.

По економским прогнозама овог аранжмана, мере штедње је требало да имају занемарљив утицај на раст и запосленост. Када је договор постигнут, Грчка је већ била у рецесији, али је предвиђано заустављање пада, стезање каиша 2011. и опоравак од 2012. Предвиђало се да ће незапосленост и даље значајно расти, од 9,4 одсто у 2009. до скоро 15 одсто у 2012, али да ће онда почети убрзано да опада.

– Оно што се десило била је економска ноћна мора. Уместо да се 2011. заврши, грчка рецесија је добила на убрзању. Дно није дотакнуто све до 2014, а до тада је земља прошла кроз потпуну депресију са незапосленошћу од укупно 28 одсто, од чега скоро 60 одсто младих. Грчки дугови су у горем стању него пре почетка програма. Грчка влада преко пореза убира већи део бдп него пре, али је он сам рапидно пао и укупни приход од пореза је смањен. Пад бдп је изазвао и кључни фискални поремећај, однос дуга према бдп је порастао. Будући да је Ципрас победио, и то убедљиво, европски званичници би требало да се уздрже од позива на одговорност и наставак свог програма. Они су изгубили кредибилитет за то, а програм који су наметнули Грчкој никада није ваљао. Није било начина да он успе – закључује Кругман.

 

Љ. Ивановић – Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

51 Comments

  1. – Оно што се десило била је економска ноћна мора. Уместо да се 2011. заврши, грчка рецесија је добила на убрзању. Дно није дотакнуто све до 2014, а до тада је земља прошла кроз потпуну депресију са незапосленошћу од укупно 28 одсто, од чега скоро 60 одсто младих. Грчки дугови су у горем стању него пре почетка програма. Грчка влада преко пореза убира већи део бдп него пре, али је он сам рапидно пао и укупни приход од пореза је смањен. Пад бдп је изазвао и кључни фискални поремећај, однос дуга према бдп је порастао. Будући да је Ципрас победио, и то убедљиво, европски званичници би требало да се уздрже од позива на одговорност и наставак свог програма. Они су изгубили кредибилитет за то, а програм који су наметнули Грчкој никада није ваљао. Није било начина да он успе – закључује Кругман.

  2. – Оно што се десило била је економска ноћна мора. Уместо да се 2011. заврши, грчка рецесија је добила на убрзању. Дно није дотакнуто све до 2014, а до тада је земља прошла кроз потпуну депресију са незапосленошћу од укупно 28 одсто, од чега скоро 60 одсто младих. Грчки дугови су у горем стању него пре почетка програма. Грчка влада преко пореза убира већи део бдп него пре, али је он сам рапидно пао и укупни приход од пореза је смањен. Пад бдп је изазвао и кључни фискални поремећај, однос дуга према бдп је порастао. Будући да је Ципрас победио, и то убедљиво, европски званичници би требало да се уздрже од позива на одговорност и наставак свог програма. Они су изгубили кредибилитет за то, а програм који су наметнули Грчкој никада није ваљао. Није било начина да он успе – закључује Кругман.

  3. – Оно што се десило била је економска ноћна мора. Уместо да се 2011. заврши, грчка рецесија је добила на убрзању. Дно није дотакнуто све до 2014, а до тада је земља прошла кроз потпуну депресију са незапосленошћу од укупно 28 одсто, од чега скоро 60 одсто младих. Грчки дугови су у горем стању него пре почетка програма. Грчка влада преко пореза убира већи део бдп него пре, али је он сам рапидно пао и укупни приход од пореза је смањен. Пад бдп је изазвао и кључни фискални поремећај, однос дуга према бдп је порастао. Будући да је Ципрас победио, и то убедљиво, европски званичници би требало да се уздрже од позива на одговорност и наставак свог програма. Они су изгубили кредибилитет за то, а програм који су наметнули Грчкој никада није ваљао. Није било начина да он успе – закључује Кругман.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button