Србија је због аматеризма власти у управљању јавним дугом буквално бацила милијарде евра!

Држава два пута, прво 2003. године конвертовањем дуга из долара у евре, а затим од 2011. године задуживањем у доларима, без икаквог обезбеђења, изгубила око 800 милиона евра на курсним разликама.

Раст јавног дуга неће се моћи зауставити у трогодишњем плану како је то Министарство финансија предвидело Фискалном стратегијом 2015-2017. већ ће оздрављење јавних финансија морати да траје бар четири године, најавио је Фискални савет у својој оцени Фискалне стратегије. Фискална консолидација, чији највећи део представља, у ствари, смањење плата и пензија тако ће трајати најмање до 2018. године.

“Чак и у идеалном сценарију, ако се све реформе које је влада планирала и остваре и ако дају предвиђене резултате, смањење дефицита на 3,8 одсто БДП-а неће бити довољно за стабилизацију јавног дуга до 2017. године и биће потребно додатно смањење дефицита за још један процентни поен”, рекао је Павле Петровић, председник Фискалног савета, напомињући и да је 2012. године направљен сличан план и да се већ 2013. године одустало од њега, пре свега од реформе јавних предузећа.

Владина оптимистичка предвиђања

Фискална стратегија Министарства финансија предвиђа да ће се јавни дуг зауставити на нивоу од 79 одсто БДП-а 2016. године и да ће онда почети да пада. Према пројекцији Фискалног савета, дуг ће наставити да расте све до 2018. године до нивоа од близу 85 одсто БДП-а и тек ако се тада дефицит спусти испод три одсто БДП-а, може се очекивати заустављање његовог раста.

Према речима Николе Алтипармаркова, члана Фискалног савета, влада је у својим предвиђањима претпоставила једну мало вероватну ствар а то је реална апрецијација динара према евру.

“Ова оптимистична претпоставка смањује удео јавног дуга према БДП-у. Осим што је кретање курса непредвидиво, реална апрецијација, односно јачање динара не би била у складу са планираним опоравком привреде, посебно што је консензус међу економистима да је за привредни раст неопходан раст извоза”, каже Алтипармаков, додајући да се планира раст привате потрошње који ће се тешко десити с обзиром на смањење плата и пензија.

Осим тога, влада је пројектовала за 2015. годину пад БДП-а од 0,5 одсто, за шта према мишљењу Алтипармакова постоји ризик да буде и већи, али је и планирала оптимистични раст од 1,5 одсто у 2016. години за коју Фискални савет оцењује да би пре могла да заврши на нули. Осим тога, пројекцију владе могу да поремете и повећање каматних стопа, продужена рецесија и реална депрецијација динара.

Лоше управљање јавним дугом

Пре неколико дана министар финансија је на конференцији за новинаре приказао како је на раст јавног дуга значајно утицало јачање долара на шта они (влада), наводно, нису могли да утичу. Међутим, Алтипармаков управо истиче лоше управљање јавним дугом без икакве стратегије, због чега држава већ други пут у последњих 12 година губи стотине милионе евра.

Тако је влада 2003. године дуг од више од две милијарде долара према Светској банци конвертовала у евре након чега је уследило јачање евра и слабљење долара од око 25 одсто. Државни буџет је то коштало око 300 милиона евра. Тадашња влада, нити министар финансија нису оставили никакву анализу нити образложење зашто су конвертовали дуг у евре. Из тога, очигледно, нико није ништа научио јер је 2011. године држава ушла у задужење еврообвезницама деноминованим у доларе. Ни овога пута никаквог осигурања од валутног ризика није било, мада је то сасвим уобичајена пракса коју су примениле, на пример, Хрватска и Словенија.

Због јачања долара током 2014. године од 10 одсто јавни дуг Србије повећан је за чак 500 милиона евра, а расходи за камате у 2015. години су већи за чак осам милијарди динара због курсних разлика.

Да ли се верује владином плану или гаранцијама ММФ?

Треба подсетити да су 2011. године донесена фискална правила у оквиру Закона о буџетском систему међу којима је и да јавни дуг не сме да пређе 45 одсто БДП-а. Тада се у стручној јавности могло чути да земље са економијом сличној српској са дугом изнад овог нивоа улазе у велики ризик од кризе јавног дуга. Србија је 2014. годину завршила са дугом од 70,9 одсто БДП-а, а према пројекцијама Фискалног савета он ће ићи и до скоро 85 одсто БДП-а. Овога пута чујемо изјаве из владе да нам иде изузетно добро, да нема разлога за бригу а чак је премијер изјавио да “у првих 40 дана ове године Србија нема дефицит, први пут у новијој историји”.

Осим што је суфицит у јануару прилично уобичајена појава и сезонског карактера, како је то објаснио Петровић – чак се и Млађан Динкић, министар финансија 2013. године поносио тим резултатом пре две године – још се не може рећи чак ни да ли је то боље од планираног или није.

Петровић истиче и да је ниво јавног дуга неодржив ако га не прати фискална консолидација и кредибилан план за наредне три године у који ће инвеститори да верују.

“Ова консолидација не би могла да буде кредибилна и успешна без ММФ-а. Јавни дуг иде преко 80 одсто, то ће трајати четири године, али ММФ ће бити гарант да ће цео програм бити спроведен”, каже Петровић.

 

Милош Обрадовић, Балкан магазин