Београд — Бројни српски произвођачи крче засаде купина, због бројних проблема протеклих година, иако се 90 одсто укупне годишње производње пласира у свету.
По обиму производње и привредном значају у групи јагодастог воћа у нашој земљи купина заузима треће, а у светској продукцији високо четврто место.
„На светско тржиште се пласира око 90 одсто укупне годишње производње купине у Србији претежно у смрзнутом стању, при чему се остварује нето девизни ефекат од преко 80 одсто, а веома мале количине купине се извозе у свежем стању или у облику других прерађевина“, навео је Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.
Према његовим речима у овдашњим засадима најзаступљније сорте су „чачанска бестрна“ и „торнфри“, знатно мање „блек сатен“, „дирксен торнлес“ и друге, док се последњих година уводе и неке друге попут „лохнеса“ и „честер торнлеса“.
Лепосавић је истакао да сорта „чачанска бестрна“ у светској продукцији купине учествује са више од осам одсто или 154.603 тоне на годишњем нивоу, а као опредељујући чинилац за гајење ове сорте, како код нас, тако и у свету је њена отпорност на болести, ниске температуре и раније сазревање плодова.
Чак и при осредњим мерама неге засада, произвођачи плодова Чачанске бестрне остварују приносе од 25 до 35 тона по хектару, што није одлика ниједне сорте у свету.
Међутим, и поред неоспорно великог економског значаја производње купине у нашој земљи потребно је имати у виду да гајење овог воћа често прате крупни проблеми, па бројни произвођачи, на жалост, крче засаде.
„Реч је о отежаном пласману и неадекватној цени, великој осетљивости свежих плодова на неодговарајући транспорт, недостатку новчаних средстава у време откупа који је нерационално организован и неблаговременој исплати произвођачима“, указао је Лепосавић.
Управо због ових тешкоћа и њихових неблаговремених отклањања, последњих година долази до великих осцилација у производњи купине, а нарочито лоша ситуација је у погледу откупне цене за овдашње произвођаче била је 2012. године.
„Лане су произвођачи били мање, више задовољни јер су за килограм добијали од 60 до 70 динара, а откупљивачи овакве цене правдају лошим квалитетом, враћањем боје плода и неодговарајућим сортиментом“, каже Лепосавић.
Због свега наведеног бројни воћари у кризним годинама запуштају или масовно крче засаде до момента стабилизације тржишта.
Они посебну пажњу, наводи Лепосавић, треба да обрате на одговарајућу технологију гајења и заштите, правилну организацију бербе, транспорт, хлађење и смрзавање плодова купине у циљу побољшања квалитета производа.
„На тај начин би се ублажила стихија, умањла цикличност у производњи и спречило губљење позиције Србије на светском тржишту плодова ове врсте воћа“, закључио је Лепосавић.
Танјуг
pre desatak godina imao sam prinos cacanske bestrne preko 60 tona ,na otkup sam dao 3 tone po ceni od 10 dinara .prosek tezina ploda je bio preko 30 grama .ulozio sam nebrojene novce ,ali sam ih te godine posekao ,stubove povadio i izorao njivu .