Просечне малопродајне цене горива у Србији ниже су за динар него пре седам дана. То се очекивало с обзиром на то да је у исто време дошло до пада цена бензина и дизела на берзи, али и цене сирове нафте.
Од почетка године, према подацима из најновије анализе Удружења нафтних компанија Србије, барел нафте (буре од 160 литара) појефтинио је са 36, на 30 долара, с тенденцијом даљег пада па и испод 20 долара. Оваква очекивања су сасвим реална, јер су укинуте међународне санкције Ирану и та ће земља богата црним златом стићи са својом понудом на берзу, што ће додатно утицати да даљи пад цена сирове нафте.
Упоредним прегледом цена горива Србије и земаља у окружењу јасно се види да су цене бензина и аутогаса код нас на нивоу регионалног просека, док је цена евродизела једна од највиших.
До тога је, у првом реду, дошло због повећања акциза на дизел од 1. јануара 2016. за четири динара. Исти раст те дажбине био је и у претходне две године.
– Укупно државно захватање у цени дизела по овом основу, када се дода и ПДВ, повећано је за 14,4 динара, а на бензин 3,48 динара, објашњава Томислав Мићовић, секретар овог удружења.
Управо је то главни разлог због кога је дизел код нас толико скуп. Скупље га точе само Албанци по цени од 1,180 евроценти. Компанијске цене горива у региону су уједначене, тако да је крајњи ниво малопродајних цена у највећој мери одређен висином државних дажбина, каже Мићовић уз оцену да се држава неће одрећи ових прихода.
Када би се, каже, из малопродајних цена искључиле све таксе и приказале производне цене нафтних компанија уочљиво је да је гориво у Србији јевтиније него рецимо у БиХ, где је најјефтиније у региону, каже Мићовић. Литар дизела у БиХ кошта 70,15, а бензин 76,3 динара. У Србији се литар дизела продаје за 129,8, а бензина за 128,8 динара.
Држави од 129,8 динара колико кошта дизел, припада 78,23 а нафтним компанијама 51,57 динара. Скупљи бензин од Србије имају Грчка, Словенија, Хрватска, Црна Гора и Албанија.
Упола нижа цена горива у БиХ била је довољан разлог да поновно почне да цвета прекогранични шверц горива. Није реч о пуњењу резервоара у аутомобиле, већ о канистерима у којима се та роба купује преко Дрине и продаје у Србији.
– То је озбиљан проблем и за државу која на тај начин губи део фискалних прихода. Зато би требало да се размотри да ли садашња државна захватања могу бити мања како би се повећала потрошња, а буџет остао неокрњен, каже Мићовић уз, наравно, сузбијање црног тржишта. Инспектори са полицијом и царином појачавају контролу, посебно у пограничним местима.
– Сиво тржиште је увек присутно, а Србија као ни било која друга држава не могу у потпуности да га елиминишу. Грађани се руководе сопственом логиком, односно економијом и иду тамо где им је јефтиније, каже Љубинко Савић из Привредне коморе Србије.
Јасна Петровић-Стојановић, Политика
