Скупљи евродизел од Србије има само Грчка и Албанија. – Ратари за гориво, које сипају у трактор или комбајн, плаћају исту акцизу као било који путнички аутомобил због чега се тражи да држава промени акцизну политику.
Цена сирове нафте типа „брент”, која се прерађује у Србији, првог дана октобра скочила је на 81,72 долара за барел што је шест до 10 долара више него што је била током прошлог месеца. То поскупљење се, како ствари стоје, још није одразило на скок цена у малопродаји, јер је за седам дана бензин у Србији поскупео 20 пара, а евродизел пола динара.
Упоређујући цене код нас и у окружењу домаћи дизел је и даље у самом врху листе и скупље се точи једино у Грчкој и Албанији, док је по цени бензина Србија јефтинија од Црне Горе, Хрватске, Словеније…
Гориво би, међутим, могло да буде знатно јефтиније када би држава нешто променила у акцизној политици, због чега Удружење нафтних компанија Србије, поново апелује на негативне ефекте оваквог акцизног опорезивања, нарочито дизела и течног нафтног гаса, на шта су још пре годину дана упозорили и Министарство финансија.
– Због повећања акциза у периоду од 2012. до 2016. знатно су порасли буџетски приходи, али утисак је да нико није пратио да ли у укупној потрошњи расте удео горива, које није купљено у Србији. Колико се, у првом реду, камиона домаћих и страних у транзиту креће путевима Србије, а да је гориво купљено у некој од суседних земаља. Колико возила свих врста, од путничких и теретних до пољопривредних машина, у широком пограничном појасу према Босни и Херцеговини, па и Македонији, користи гориво са српском акцизном маркицом – каже Томислав Мићовић, генерални секретар овог удружења.
Раст буџетских прихода је могуће остварити и повећањем продаје горива, дакле враћањем у Србију потрошње, која сада пуни буџет суседних земаља, а не само повећањем акциза. Будући да трошкови горива представљају велики проценат укупних трошкова транспортера може се претпоставити колико је нарушена конкурентност домаћих превозника.
– Држава их такорећи својом акцизном политиком тера из Србије, док с друге стране има земаља које све камионе, који напуштају земљу, испраћају са одређеном количином горива са умањеном акцизом, или чак без акцизе, само да би повећали потрошњу на домаћем тржишту и остварили приход од раста привредних активности – истиче он.
Пољопривредници су у још горем положају у односу на своје колеге у готово свим земљама у окружењу. Транспортери још и имају скромно право на рефакцију дела акцизе, а пољопривредници ни динара.
– Ратари за гориво, које користе у трактору или комбајну, плаћају исту акцизу као било који путнички аутомобил. Док рецимо њихове колеге у Хрватској користе гориво на које се уопште не наплаћује трошарина, илити акциза. Зато је управо сада, када се планира буџет за следећу годину, прилика да се још једном сагледају негативни ефекти политике акцизног опорезивања и дође до реалног ефекта повећања акциза – истиче Мићовић.
Актуелна акцизна политика довела је нашу земљу у ситуацију да имамо већи државни намет на дизел, него на бензин, да смо европски рекордери по висини акцизе за течни нафтни гас и да веома скромно користимо механизам повратка дела акцизе за комерцијални дизел, као стимуланс раста укупне потрошње и укупних привредних активности.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс
