Србијагас био принуђен да узме неповољан кредит од 200 милиона евра за набавку додатних количина гаса уз гаранцију државе
Да је Србијагас током грејне сезоне, која ће иначе трајати до 15.априла, био принуђен да увози додатне количине „плавог енергента“ за потребе снабдевања домаћинстава и привреде је познато али о којим количинама је реч и колико су оне плаћене је нешто о чему надлежни упорно ћуте.
Недавно је Јавно предузеће „Србијагас“ било принуђено да узме, како стручна јавност тврди, неповољан кредит од 200 милиона евра за набавку додатних количина гаса уз гаранцију државе. Образлажући због чега је до то тога дошло Министарство финансија је саопштило да “би ликвидност Србијагаса била угрожена без нових позајмица јер је то предузећа због сигурног и континуираног снабдевања Србије природним гасом принуђено да и даље увози додатне количине по значајно већим набавним ценама”.
Председник Александар Вучић је крајем прошле године током разговора са председником Руске Федерације Владимиром Путином у Сочију договорио да се трајање дугорочног уговора по коме руска државна компанија Гаспром “плавим енергентом” снабдева Србијагас, а који је истекао 1.јануара, продужи за још шест месеци. Тај гас Србија добија по старој цени од 270 долара за 1.000 кубних метара гаса. Kолико је то повољно најбоље се види из податка да цена гаса на берзама у Европи тренутно достиже цену и од око 2.000 долара за 1.000 кубних метара. Међутим, те уговорене количине нису довољне и Србијагас је принуђен да увози додатне због чега му је задуживање уз државне гаранције и одобрено.
Kако Демостат сазнаје у круговима добро информисаним о збивањима у гасном сектору потреба за додатним количинама гаса из увоза настала је због прекомерног пражњења залиха у подземном складишту гаса „Банатски двор“. То складиште је, пред почетак грејне сезоне, било готово у потпуности опскрбљено гасом. Међутим, с обзиром на то да је каснио ремонт блока Б1 у Термоелектрани „Никола Тесла Б“ у Обреновцу, што је смањило домаћу производњу струје у условима повећане потрошње услед зиме, надлежни у Србији су били принуђени да троше веће количине гаса из „Банатског двора“ којим су снабдевали „Панонске термоелектране- топлане“ у Новом Саду како би се произвеле недостајуће количине струје.
То је условило да се то гасно складиште готово у потпуности испразни и да у њему нема довољно количина за редовно попуњавање дневне потрошње у Србији. Стручна јавност је мишљења да гас у резерви у складишту у Банатском Двору није потрошен за производњу струје те количине би биле сасвим довољне за потребе потрошача током зимске сезоне и не би било потребе за интервентним увозом и задуживањем Србијагаса. Стручна јавност такође сматра да недостатка гаса не би било да је то складиште проширено како је и било планирано, али до чега досад није дошло. То је подсећања ради у децембру рекао и председник Србије Александар Вучић у обраћању Душану Бајатовићу, директору Јавног предузећа “Србијагас” током састанка због колапса електроенергетског система земље који је организован тим поводом.
Према тврдњама експерата додатне количине гаса потребне Србији Гаспром, бар у овом тренутку, не жели да продаје по цени од 270 долара за 1.000 кубних метара. Гаспром те количине нуди по знатно већој цени која је ипак повољнија него на берзама.
Kолико износе тренутне резерве у „Банатском двору“, једином складишту гаса које Србија има као и по којој цени се плаћају додатне количине гаса из увоза покушали смо да сазнамо од надлежних у Србијагасу али су наша питања остала без одговора до тренутка предаје овог текста уредништву Демостата. Према последњим званично објављеним подацима из октобра прошле године у том складишту је тада било 219 милиона кубних метара гаса. Стручна јавност спекулише да је у међувремену оно у потпуности испражњено. Тренутни капацитет тог складишта је 450 милиона кубних метара гаса а могло би максимално да се прошири на 800 милиона кубних метара гаса.
Kада је пак реч о цени по којој Србијагас купује додатне количине „плавог енергента“ експерти су мишљења да га набавља директно од Гаспрома који пак гас за наше тржиште нуди по цени од 790 долара за 1.000 кубних метара.Председник Вучић је крајем прошле године изјавио да нам дневно недостаје шест милиона кубних метара гаса али се у изјави која је уследила касније кориговао и рекао да је реч о четири милиона кубних метара гаса. Сходно ономе што је изрекао може се израчунати да Србијагас за додатне количин гаса плаћа између 3,1 и 4,7 милиона долара дневно.
Генерални секретар Удружења за гас Србије Војислав Вулетић пак тврди да се у овом тренутку у подземно складиште гаса “Банатски двор” упумпавају одређене количине гаса.
– Ушли смо у период у коме је потрошња била мања те су онда вишкови ускладиштени у “Банатски двор” како би могли да се троше ако затреба. Средства која је добио кредитом “Србијагас” ће у највећој мери кориситит за инвестиције а не за куповину гаса. Ако део новца добијеног задужењем оде и на набавку додатних количина гаса то је свакако корисно – закључује Вулетић.
