КАТАСТРОФА: Минус у државној каси дупло већи него у време короне!

Само у прва три месеца ове године дефицит буџета Србије премашио је 96 милијарди динара или 818 милиона евра и за 245 процената је већи него у првом кварталу 2025, када је тај јаз био само 27,8 милијарди динара или 237 милиона евра, сазнаје Радар. Додатни проблем за министра финансија Синишу Малог је што је то највећи минус у државној каси, остварен у прва три месеца још од велике рокаде, када је у мају 2018. место градоначелника Београда заменио министарским. Заправо је то нови рекорд у модерној историји јавних финансија Србије.

О размерама (не)очекиваних буџетских проблема указује и податак да је минус после првог овогодишњег квартала више него дупло већи него што је био у прва три месеца пандемијске 2020. године, када је дефицит износио 46,3 милијарде, што значи да је за 50 милијарди динара био мањи него што је сада. Истине ради, ваља подсетити да је због мера за ублажавање последица кризе изазване вирусом ковид-19, дефицит до краја 2020. достигао до сада рекордних 459,6 милијарди динара или 3,9 милијарди евра. Томе је допринела и одлука власти да капом и шаком дели „новац из хеликоптера“ и то баш неколико недеља пре него што је у јуну те године, у јеку пандемије, организовала ванредне изборе, које је опозиција бојкотовала.

Све указује на закључак да је ребаланс буџета само питање дана

Све лошија буџетска слика није само последица раста цена енергената, због чега је држава била принуђена да се одрекне дела, иначе високих акциза на гориво. И пре кризе, изазване ратом на Блиском истоку, српске јавне финансије почеле су да посрћу. У јануару прошле године, на пример, министар Мали могао је да се похвали суфицитом од 5,5 милијарди динара, док је исти месец ове године окончан са минусом од чак 37,6 милијарди. Шта тек рећи ако се овогодишњи дефицит упореди са суфицитом из јануара 2024. од 30,2 милијарде. Уз то, само у јануару 2026. направљен је дефицит дупло већи него у прва три месеца 2024, или за девет милијарди већи него у првом кварталу 2023…

Томе су, додуше, пресудно кумовали „капитални“ расходи од 67,3 милијарде динара, од којих је лавовски део потрошен за плаћање овогодишње рате за набавку француских борбених авиона рафала, о чему је Радар први писао. До сада је та 2,75 милијарди евра вредна набавка за потребе Министарства одбране државну касу олакшала за више од милијарду и по евра, с тим што су две прве рате од по 411,75 милиона уплаћене у октобру 2024. и априлу 2025, а последња од 686,25 милиона у две транше, у децембру прошле и јануару ове године. Следећа рата од 686,25 милиона доспева за плаћање 29. јануара 2027.

У јануару 2025. Мали могао је да се похвали суфицитом од 5,5 милијарди динара, а исти месец ове године окончан је са минусом од 37,6 милијарди и за само један месец направљен је дупло већи дефицит него у прва три месеца 2024, или за девет милијарди већи него у првом кварталу 2023.

Проблем је, међутим, што јануарски минус у државној каси, по свему судећи, није био изоловани инцидент, ни само последица набавке рафала. На такав закључак указују и извори Радара који откривају да је и прошлог месеца укњижен дефицит у буџету од око 27 милијарди динара. На први поглед то можда и не делује тако страшно, али се потпуно другачији утисак стиче ако се има у виду да је он био чак 13,5 пута већи него у марту прошле године. Отуда је утисак да је само питање дана када ће министар Мали морати најпре колегама у Влади, а потом и посланицима у Скупштини да предложи ребаланс овогодишњег буџета.

Нема оскудице за министарства силе

Упркос томе што је у прва два месеца укупан прилив био 356,3 милијарде динара или за 20,5 милијарди већи него у јануару и фебруару 2025, дефицит је значајно продубљен јер су расходи расли знатно брже, са 361,5 на 426,7 милијарди. И тај јаз је из месеца у месец све већи, јер је крајем фебруара био 70,5 милијарди, а после месец дана је скочио на 96,1 милијарду.

13,5 пута

већи је дефицит буџета Србије у марту ове него у истом месецу прошле године

Због свега би логично било очекивати да власт ове године одустане од неких планираних, не баш толико важних, великих пројеката. Али, ако је судити по изјавама председника Александра Вучића и првог благајника Србије, тешко да ће се штедети на градњи Националног стадиона, чији би завршни рачун, уколико се урачуна и пратећа инфраструктура, могао да премаши и милијарду евра.

Неће се, по свему судећи, штедети ни на набавкама новог наоружања и опремање министарстава силе – унутрашњих послова и одбране. Конкретно, наши добро обавештени извори прецизирају да је у марту из буџета за „подизање оперативних капацитета МУП-а“ потрошено скоро 550 милиона, још 100 милиона за набавку специјализованих возила, 900 милиона за „набавку опреме за потребе МУП-а“… Уз то, за адаптацију и реконструкцију полицијских станица у Земуну и Новом Београду плаћено је 339 плус 699 милиона, а за зграду Команде Жандармерије у Раковици, за коју је камен темељац у новембру 2023. положио министар полиције Братислав Гашић, исплаћено је 332,5 милиона, док је 248 милиона коштала набавка вероватно ватрогасних возила специјалне намене…

Приходи од акциза пали и пре одлуке Владе да их смањи за 20 одсто

За разлику од расхода, неки приходи ове године мањи су него прошле. Из до сада јавно објављених података Министарства финансија може се видети да су у јануару и фебруару прошле године приходи од акциза били 77,8 милијарди, а у прва два месеца ове су смањени на непуних 72,5 милијарди. Индикативно је, међутим, да су ти приходи пали за више од седам одсто и пре него што је Влада Србије 13. марта одлучила да за 20 одсто смањи акцизе на нафтне деривате.

Последица те одлуке је још дубљи пад прилива у државну касу од акциза на дизел и бензин. Добро упућени у српске јавне финансије откривају да је до краја марта 2026. држава по основу акциза на гориво наплатила само 46,5 милијарди, док је у прва три месеца 2025. по истом основу приходовала 55 милијарди динара.

Драматичан номинални пад прилива у буџет по том основу за више од 18 одсто уследио је упркос томе што Влада није снизила акцизе на дизел и бензин за додатних 40 одсто, или „кумулативно за око 61 одсто“, како је то још 20. марта обећао председник Александар Вучић. Колико би тек тај извор пресушио да је Влада урадила оно што је председник најавио може само да се нагађа, па је готово извесно да овога пута у Немањиној 11 неће послушати „шефа“ са Андрићевог венца.

За разлику од прихода државе по основу акциза који падају, трошкови грађана за гориво стално из недеље у недељу расту, јер је од јануара дизел поскупео за 27, а бензин за 18 динара

Уместо за обећаних 60 одсто, акцизе на гориво су 13. марта смањене за 20 одсто, а да би ублажила даљи раст цена нафтних деривата, последично и поскупљења већине производа и услуга, Влада је пре ускршњих празника одлучила да од 10. до 24. априла оне буду за 25 процената мање него што су предвиђене важећим законом. Конкретно, у буџет ће се до последњег петка у априлу на сваки продати литар бензина и дизела уместо 72 и 74,04 уплаћивати акциза од 54 и 55,53 динара. Остаје да се види колико ће најновије смањење утицати на будуће приходе, а скоро је извесно да ће негативни ефекти на буџет бити већи него до сада. А ни до априла нису занемарљиви, јер је у односу на исти период прошле године прилив од акциза смањен за 8,5 милијарди динара.

Рачун без крчмара

Остали приходи углавном су повећани, али ни ту ствари не стоје баш тако сјајно. Поређења ради, кад је кројио буџет за 2026. министар Мали је рачунао да ће ове године од ПДВ-а сакупити 1.084 милијарде динара, што је за 8,6 одсто више од 998,2 милијарде, колико је ПДВ-а наплаћено лане.

Ако се по јутру дан познаје, то би се могло испоставити као рачун без крчмара, јер је наплата ПДВ-а у прва два месеца ове у односу на исти период прошле године повећана за само 2,3 одсто, са 158,9 на 162,7 милијарди динара. Другим речима, година је почела скоро четири пута споријим растом прихода од ПДВ-а него што је планирано. Кључни проблем је што су ПДВ и акцизе два најиздашнија извора, која су у пуњењу државне касе прошле године учествовала са чак 63 одсто, па је њихов подбачај тешко, малтене и немогуће, надоместити.

Власт очито неће штедети на опремању министарстава силе и у марту је за „подизање оперативних капацитета МУП-а“ потрошила 550 милиона, „набавку опреме за потребе МУП-а“ 900 милиона, набавку специјализованих возила 100 милиона, реконструкцију Команде Жандармерије 332,5 милиона…

За разлику од прихода државе по основу акциза који падају, трошкови грађана за гориво из недеље у недељу расту. До наредног петка, 17. априла, литар дизела коштаће 217, а бензина 191 динар. Тако је од средине јануара дизел поскупео за 24, а бензин за 15 динара и за непуна три месеца цене тих деривата су повећане за 12,4 и 8,5 одсто, што ће у наредном периоду инфлацију погурати навише.

Док се овдашња власт хвали да се одрекла значајних прихода да би сачувала стандард грађана, у две суседне државе, које притом немају своје рафинерије, већ искључиво увозе гориво, нафтни деривати још увек су јефтинији него на домаћим бензинским пумпама. У Северној Македонији уочи ускршњих празника дизел је био јефтинији за 30, а бензин за 32 динара, а у Црној Гори до 15. априла литар дизела коштаће нешто мање од 209, а бензина 187 динара.

Што се тиче БиХ, цене су сличне домаћим, јер је литар дизела прошле суботе коштао 220, а бензина 172 динара, с тим што не треба сметнути с ума да су годинама наше комшије с леве стране Дрине пуниле резервоаре јефтинијим горивом. У јануару, они су бензин плаћали 134, а дизел 175 динара, док су овдашњи возачи морали сваки литар да плате 176 и 193 динара.

Ако се још не зна ко ће у овој трци победити, зна се бар ко ће у сваком случају изгубити. На крају се рачун за све увек испостави потрошачима и грађанима, пореским обвезницима.