Албански картели освајају Европу (2): Шефовима одани до смрти

Валентина Перзикеа, шефа полиције у немачком граду Лораху, нарочито љути то што има посла са непријатељем кога не може да савлада нормалним полицијским методама. Исто је као у бајци коју Перзике чита свом унуку: Кад јунак одсече главу чудовишту, израсту друге две! Једино што би, по његовом мишљењу, могло да помогне против Албанаца је европски тим истражитеља који би стално заједно деловао против њих.

Муњевити успон

Уз то долази и ефективна мрежа Албанаца у егзилу, која мафији обезбеђује контакте у целој Европи и на које могу да се ослоне до смрти.

– То нису уобичајене ударне трупе, него савези са бруталном организацијом и чврстом хијерархијом – испричао је овај шеф полиције за „Штерн“.

Регион на граници са Француском и Швајцарском говори много о проблемима са којима се полиција суочава у борби против албанских картела. Тешкоће праве пре свега порозне границе. За немачку полицију право на интервенцију се завршава са државном територијом.

Жив ушао у легенду

Кафе у Тирани припада једном познанику. Артан Хоџа је сео на месту близу задњег излаза, лицем према вратима. Ако убице дођу, остаје му неколико секунди за бекство. Хоџа није параноичан. Последњу претњу смрћу добио је пре неколико сати, сазнаје репортер Штерна. Он се нагнуо и говори тихим гласом: –

Овде имамо посла са најуспешнијим извозним продуктом Албаније – са дрогом и насиљем…

Хоџа је 19 година истраживао албанске кланове, сусретао се са информантима и полицајцима, политичарима и дилерима. Једном приликом су га киднаповали, вређају га и прате стално.

У Албанији се испредају многе легенде како је Хоџа тако дуго преживео. Неки кажу да је он сам део мафије и да је ангажован од једног картела да нашкоди другом. Други кажу да га штити ЦИА. Он сам се смеје свему томе и узвраћа:

– Што теже могу да ме процене, утолико боље су ми шансе да преживим…

– Они се подсмевају нама будалама који културно чекамо на граници – каже Перзике. Успон Албанаца је почео пре неких седам година. У то време, истражитељима су били све упадљивији млади мушкарци који су висили у кладионицама и коцкарницама у Фридлингену, не говоре ни реч немачког, неупадљиво се понашају, не пију алкохол и никада нису ухваћени са дрогом.

– На почетку нисмо укапирали то колико су они брзо преузели посао, то је све било муњевито – испричао је Перзике. Преко једног доушника из миљеа су сазнали како картели уопште функционишу. На врху су менаџери – поверљиви људи клана који у свакој земљи воде реч и директно телефонирају са газдама у домовини. Онда долазе предрадници који се брину за робу и новац. Они наређују тзв. лауферима који носе дрогу од места А до места Б, који су најнижа лествица у ланцу и често слаба тачка свих мафијашких организација.

Међутим, код Албанаца су ствари другачије: младићи, који најчешће потичу из сиромашних породица у албанској провинцији, у земљама где раде често спавају у празним становима на флекавим душецима – али су лојални до смрти. Картели плаћају њиховим породицама солидна примања и не крију где раде њихови синови. Породице су углавном кауција за картел. Ако би неки од њих проговорио полицији, он би довео у опасност своју родбину у домовини.

Пре него што лауфери уопште могу да оду у иностранство, упућени су у строга правила кланова: искључиво одређени локали, мало алкохола, без проблема са полицијом. Дисциплина је кључ, каже полицијски шеф у Лораху.

Подметнули лек уместо дроге

Пре две године је један од људи Валентина Перзикеа отпутовао у Тирану ради истраживања о хероинском картелу. Међутим, уместо помоћи албанских колега, нашао је исто што и код Албанаца у Лораху – прашак парацетамол који се у џаковима продаје у малим радњама свуда око Тиране. И то тамошњој полицији не смета.

– Они овде живе као узорни радници на монтажама, онда иду назад кући. Дозволе боравка у шенген-земљама су им ограничене на три месеца. Међутим, како у Албанији 50 евра кошта да се промени име, исте фаце се стално појављују – објашњава шеф полиције Лораха.

Последња нада

Он је, наравно, свестан да трговина дрогом не може да се уништи, али се ипак осећа остављеним на цедилу од стране политичара. У питању је стара дилема: што више полицајаца тражи дрогу, утолико више је налазе. Нимало примамљива понуда за већину министара унутрашњих послова који би тиме могли да сруше своје криминалне статистике.

Уз то долази да је узрок проблема веома далеко – у Албанији. То зна и Перзике. Артан Хоџа је вероватно последња нада за шефа полиције Перзикеа. Иако се овај полицајац и албански новинар никада нису срели – имају истог непријатеља.

Б. Божин – Вести

Сутра: Албански картели освајају Европу (3): Узалудни рат Едија Раме

Актуелно

Др Маркус Пападопулос: „Разменом територија“ наркоманија би преплавила српска села и градове а Србија би постала легло трговине оружјем и људима

Протеклих месеци проблем Косова и Метохије доживео је готово пуну трансформацију у медијским извештајима који …

CIA појачава шпијунско деловање према Русији, Кини, С. Кореји и Ирану

АМЕРИЧКА Централна обавештајна управа – CIA – проширила јењ и појачала шпијунско деловање према Русији, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons