Србија

Алекса Шантић: Србиново оружје

Кад остави Срба срећа,
    И гони га судба црна,
И тужноме, мјесто цв’јећа,
    Пружа оштра в’јенац трна;

Кад му име, вјеру, части
    Газила је злоба врага,
Под насиљем пакла страсти
    Служила му сеја драга.

Кад под ада стравом мрском
    Земља му је сузе лила,
А његовом крвљу српском
    Змија душу кријепила.

За одбрану части, вјере
    Трзао је Србин мача,
Да слободе цв’јеће бере –
    И душмане да надјача;

Да сатану гадну смрви
    Презир’о је муке љуте;
Газио је море крви,
    Ширио је слави путе.

Ал’ оружја јачег има
    Што нам црну поноћ слама,
А окове ропске снима
    И власт силе пружа нама;

Проводи нас кроз мракове
    До дворова моћи славне,
Слободе нам златне, нове
    Буди ведре, св’јетле дане.

То оружје што све слама
    чили дух је пунан моћи;
Бистри разум, гдје се тама
    Није свила, нит’ мрак ноћи;

Што је срамно и презрено;
    Што пред срџбом судбе није
    Ледном тугом оборено;

А с браника светог права
    Не отступа, не скрива се, –
Са смјелошћу гордог лава
    Трпи муке и ужасе.

То оружје, што све ори
    И до златне води мете,
Чисто ј’ срце, у ком гори
    жар истине, правде свете.

Што се труди да саплете
    В’јенце славе роду своме;
Да разагна тмине клете,
    Што му мајци груди ломе.

С тим оружјем, даром неба, –
    Напр’јед, брате, свуд без страха!
То оружје теби треба
    Србадијо, муњо плаха!

С тим оружјем смјело ходи
    И циљу ћеш ближе бити,
То оружје срећи води –
    Са њиме ћеш поб’једити!

У Дубровнику, 14. фебруара 1890.

Алекса Шантић

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!