Како је некадашњи кадар Слободана Милошевића, а данас у служби Вучићевог режима, који је прошао пут од припадника ЈСО у рату деведесетих, до званичног запослења у МУП под напредњацима, који се истицао у обрачуну са протестантима, ухапшен под сумњом да је изнудио новац, а тужилаштво га терети за злоупотребу службеног положаја
пишу Милан Радоњић и Вук Цвијић
Драгиша Грујић, припадник обезбеђења Марка Зафировића, шефа СБПОК, који је прошле недеље ухапшен због сумње да је изнудио новац, вратио се у МУП за време напредњачке власти, јер приликом распуштања злогласне Јединице за специјалне операције (ЈСО) за њега није било места у службама безбедности.
О његовим активностима у ЈСО сведочи његов персонални досије у који је Радар имао увид и који се као доказ налази у Хашком трибуналу на суђењу тадашњим шефовима Ресора државне безбедности (РДБ) Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.
Тишина у тужилаштву и МУП-у
Грујића су, како Радар незванично сазнаје, привели припадници Другог одељења УКП-а Полицијске управе за Град Београд због сумње да је од жртве изнудио новац. Приведен је приликом преузимања новца док је користио службени полицијски аутомобил у коме је иначе возио Зафировића, а у близини гаража СБПОК на Макишу. Тек пошто је Радар први објавио да је Грујић приведен, Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Београду се огласило, али је у саопштењу прећутало да није тражило притвор за овог осумњиченог припадника МУП-а.
„Постоје основи сумње да је Д. Г., док је био у друштву са лицем за којим се трага, оштећеном показао своју службену значку, иако није био на дужности, па је својим службеним возилом возио оштећеног и лице за којим се трага, не би ли на тај начин извршили притисак на оштећеног да исплати дуг који има према трећем лицу, након чега је оштећени предао део новца. Након проналаска и саслушања траженог лица, те оцене прикупљених доказа, тужилаштво ће донети одлуку о даљем поступању о којој ће благовремено обавестити јавност“, наводи се у неблаговременом саопштењу ВЈТ и очигледно након објаве Радара. У сада већ карактеристичном обрту, ВЈТ је потврдило да је овај полицајац саслушан, те да је изнео одбрану, да су га осумњичили за „злоупотребу службеног положаја“, иако се жртва првобитно жалила на изнуду и отмицу, што су тежа кривична дела.
Грујић се брани са слободе, јер тужилаштво није ни тражило притвор, а МУП и даље ћути па није ни саопштено да ли је њихов осумњичени припадник евентуално суспендован и да ли је поведен дисциплински поступак против њега
Тужилаштво је очигледно проценило да нема бојазни да би овај педесетогодишњи полицајац, некадашњи припадник злогласне ЈСО, могао утицати на сведоке, или самог оштећеног, док је сама квалификација кривичног дела као злоупотреба службеног положаја једнако речита као и тишина са којом су тужилаштво и МУП испратили ову информацију, пре него што ју је Радар објавио.
Грујић је, иначе, поново дошао у МУП док је Дијана Хркаловић била државна секретарка. Постао је члан Јединице за обезбеђење (ЈЗО). Када је ту јединицу преузео Марко Кричак, такође приучени полицајац, и док је ЈЗО коришћена за насиље над студентима и грађанима који су протестовали против власти, Грујић се такође веома истицао. Када је Кричак награђен због таквог поступања местом шефа УКП-а са њим је током „велике сеобе“ лојалиста из ЈЗО у УКП прешао и Грујић. Он је добио посао у УКП, тачније у СБПОК, на чијем је челу Кричков некадашњи заменик из ЈЗО – Марко Зафировић.
Индикативно је да после расформирања ЈСО, где је Грујић био од 1991, није прешао у МУП. Према сазнањима Радара од 2003. и расформирања ЈСО он се бавио обезбеђењем, односно кладионичарским пословима.
Блажа класификација кривичног дела за које је Грујић осумњичен указује да постоји реална могућност да случај заврши коришћењем такозваног опортунитета, без затворске казне за починиоца и са могућношћу да настави да ради у МУП
Према истим изворима, Грујић је добио посао у полицији током 2018, управо у време када је Дијана Хркаловић још ведрила и облачила у МУП, а примећен је и у обезбеђењу Небојше Стефановића, тадашњег министра унутрашњих послова, садашњег дипломца оксфордских курсева.
Сумњиви послови с дрогом
Током лета прошле године, када је ЈЗО под вођством Марка Кричка почела да примењује бруталну силу хапсећи студенте и демонстранте на улицама Београда и других градова, ван сваке прописане надлежности, Грујић је био један од припадника ЈЗО који се истицао по бруталности. Грујића су неки препознали на фотографијама са друштвених мрежа сачињеним за време локалних избора у Косјерићу, међутим нема поузданих потврда оваквих информација. Пензионер Зоран Милић је за ТВ Нову описивао како га је напала група тетовираних крупних људи.
„То је по мом мишљењу била заседа, овде код комшијске куће су ми пришла шесторица. Било је непријатно, имао сам утисак да су бесни, нецивилизовани“, изјавио је Милић за Нову С. „Шчепали су ме за обе руке и прибили ме уз зид, а један ме је ухватио за врат. Питали су ме: ’Шта се ти овде мангупираш? Нећу да те видим овде и док се не заврше избори имаш да седиш у дворишту, или ћеш добити батине.’ Ћутао сам, онда је тај који ме је држао за врат повикао: ’Је ли јасно? Климни главом, је л’ ти јасно!’ Тражили су од мене да пођемо на једну страну где је мрачан део улице. Говорили су да су полиција. Тражио сам да ме легитимишу, али их то није занимало.“ Косјерци су касније на улици уочили групу непознатих људи у црном и позвали Зорана да у пратњи полиције провери да ли су то особе које су га напале на улици, међу којима је по фризури и тетоважама препознао онога који га је хватао за врат. Према информацијама Радара, у Косјерићу је током изборног дана било још припадника ЈЗО који су „због конспирације“ користили возила саобраћајне полиције.
У личном досијеу Грујића, који се као доказ налази у Хашком трибуналу, има и неколико кратких биографских детаља које је он сам писао почетком 1992. тражећи да буде званично примљен у ЈСО, која се тада звала другачије, јер је током ратова мењала име зато што се крило њено постојање. У својеручно писаној и потписаној биографији Грујић пише: „У рат сам отишао 22. 8. 1991. За све време ратовања прошао сам кроз велики број градова и села. Навешћу по областима: Барања, северна Босна и источна Босна. Све задатке сам обављао као припадник И борбене групе у којој се налазим од како сам дошао у јединицу…“ Грујић је завршио браварски занат, те је, како сам пише, једно време радио у фабрици, а затим као мали привредник. Служио је и пре тога редован војни рок као диверзант у Подгорици. Да би био примљен у ЈСО, који је основао РДБ, он и чланови његове породице морали су да прођу тзв. безбедносну проверу где се описује шта су радили, али и да нису политички заинтересовани. Посебно је занимљив извештај Друге управе РДБ, након обављеног разговора са Грујићем 9. јула 1996, док је био припадник ЈСО, а који је он иницирао. У тој белешци пише да је Грујић навео да му је његов пријатељ из Бачке Паланке кога није хтео да именује, а који је раније осуђиван због крађе аутомобила и коме се суди због шверца оружја, понудио да набави већу количину хероина, као и аутоматског оружја шкорпион. Грујић је, како пише у белешци, понудио РДБ да купи дрогу од пријатеља и да би тако открио све умешане, те је спомињао и неку особу из Вуковара која је према његовим тврдњама била директно укључена у кријумчарење наркотика. Тражио је гаранције за свог пријатеља, коме је, како је изнео припадницима ДБ који су га саслушавали, рекао да жели да се укључи због тешке материјалне ситуације. Од РДБ је тражио и трошкове, које би имао током акције.
Међутим нису му поверовали у РДБ, што се види из закључка у том истом извештају. „Имајући у виду да Грујић није желео да открије идентитет ниједног од учесника у шверцу, неуверљивост и недоказивост његових тврдњи, сматрам да је искључиви мотив његовог наступа материјална корист“, пише у закључку оперативца тадашње Друге управе РДБ.
Грујића су, како Радар незванично сазнаје, привели припадници Другог одељења УКП-а Полицијске управе за Град Београд због сумње да је од жртве изнудио новац. Приведен је приликом преузимања новца док је користио службени полицијски аутомобил
То није све, у овом извештају се наводи да је РДБ преко Рачунарског центра МУП у Новом Саду сазнао да су 20. октобра 1992. од Грујића узети отисци прстију, али у МУП-у тада није наведено зашто су то урадили.
Сусрет са Милошевићем
Грујић кратко време није радио за РДБ који је тада био при МУП-у, али овакав извештај није утицао негативно на његову даљу каријеру. Наредне 1997. године поново је примљен у ЈСО, када је ДБ Новог Сада радио проверу његове шире породице. Затим је у ЈСО унапређен у чин капетана. Исте године је присуствовао и церемонији поводом дана ЈСО-а, када је базу ове јединице у Кули посетио Слободан Милошевић. Грујић је представљен Милошевићу, а видео-снимак овог догађаја је такође емитован у Хашком трибуналу као доказ. Пре овог напредовања занимљива је његова молба упућена РДБ-у 8. јануара 1997. да му се исплати 10.000 марка за инвентар за радњу прехрамбених производа како би почео самосталан посао јер, како је писао, нема више наде за сталан радни однос у МУП-у. Своју молбу почиње наводима: „Након четири године проведене у Јединици АТД (претеча ЈСО) МУП-а Србије радећи за интересе српства и Републике Србије, два рањавања и одликовања за храброст, нашао сам се са својом породицом у безизлазној ситуацији без посла, основних средстава за живот и егзистенцију.“ Препоруку да се Грујић прими у активни састав МУП- а Србије написао је својеручно Радојица Рајо Божовић, један од команданата ЈСО, сада контроверзни бизнисмен који је у униформи злогласне јединице био у Ћациленду. Божовић је био командант вода ЈСО-а у коме је Грујић служио, па је за њега написао: „човјек од повјерења који се радује када иде у акцију“. Занимљиво је да се Грујић у допису РДБ од 25. октобра 1995. жалио да га је управо Божовић, његов командант, ударио више пута на терену код Велике Кладуше, те да је одлучио да се зато раздужи, што је очито било привременог карктера.
Човек са оваквом биографијом који је био подобан за режим Слободана Милошевића, данас је погодан и за режим Милошевићевог министра информисања који га је поново вратио у МУП Србије.
Индикативно је ипак да се на саслушању у тужилаштву после привођења Грујића није појавио његов директни надређени Зафировић. Грујић се брани са слободе, јер тужилаштво није ни тражило притвор, а МУП и даље ћути па није ни саопштено да ли је њихов осумњичени припадник евентуално суспендован и да ли је поведен дисциплински поступак против њега.
Потребно је нагласити да се кривичним законом и још више кривичном правосудном праксом у времену када је закон у Србији представљао нешто више од претње неистомишљеницима власти, за кривична дела која учини овлашћено службено лице (ОСЛ), по правилу подразумевало бар 30 одсто оштрије казне од оних које се изричу грађанству. У правној држави никако није исто када злочин чине они које држава плаћа да би их спречавали. Оваква блажа класификација кривичног дела за које је Грујић осумњичен указује да постоји реална могућност да случај заврши коришћењем такозваног опортунитета, без затворске казне за починиоца и са могућношћу да настави да ради у МУП-у. Као својеврсно оправдање за своју квалификацију, ВЈТ у Београду наводи да је у овом догађају учествовала још једна особа (за којом се ваљда трага), а да ће после саслушања бити одлучено за које ће се кривично дело, ако уопште, гонити припадник СБПОК, док ће јавност о свему бити „благовремено обавештена“.
