Насловна / Србија / Апелациони суд одбио да одреди затвор, првостепено осуђени за убиство Ћурувије остају у кућном притвору
Апелациони суд одбио да одреди затвор, првостепено осуђени за убиство Ћурувије остају у кућном притвору 1

Апелациони суд одбио да одреди затвор, првостепено осуђени за убиство Ћурувије остају у кућном притвору

Апелациони суд у Београду правоснажно је одбио жалбу Тужилаштва за организовани криминал да се првостепено осуђеним припадницима ДБ-а за убиство новинара Славка Ћувије одреди затворска казна, уместо кућног притвора у коме су скоро две године. Жалба Тужилаштва уследила је након првостепене пресуде којом су Милан Радоњић и Ратко Ромић осуђени на вишегодишње казне затвора док се Мирослав Kурак, трећеоптужени у овом случају, већ годинама налази у бекству.

Апелациони суд Фото: Срђан ИлићАпелациони суд Фото: Срђан Илић
Радоњић и Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.

Њима је ова мера продужена 5. априла одлуком Специјаног суда након изрицања првостепене пресуде, којом је Радоњић осуђен на 30, а Ромић на 20 година затвора због кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву.

Радомир Марковић у затвору већ служи казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а како се у спрском правном систему казне не сабирају, остао је осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.

Портпарол Апелационог суда Мирјана Пиљић је потврдила за Инсајдер да је жалба тужилаштва одбијена, поред осталог, јер по налажењу тог суда „не стоје жалбени наводи тужилаштва“.

Тужилаштво је у жалби тврдило да – начин и тежина извршења кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим неправоснажном пресудом као и висина казне указују да им треба одредити притвор због опасности од бекства и због узмемирења јавности, које може утицати на правично вођење кривичног поступка.

Међутим, Апелациони суд је утврдио да је правилно првостепени суд закључио да околности које указују на узнемирење јавности као и на опасност од бекства нису више таквог интензитета да би им био одређен притвор, који је најстрожа законска мера за обезбеђење присуства окривљених.

„Њихово присуство могуће је обезбедити следећом законском мером по тежини, а то је мера забране напуштања стана уз електронски надзор“, навела је Пиљић образлажући став Апелационог суда.

У кућном притвору и због тога што су „давно“ починили дело
Тај суд је у одлуци указао да су окривљени провели у притвору преко три и по године, да се скоро већ две године налазе на мери забране напуштања стана уз електронски надзор – коју нису злоупотребили, као и да се терете да су кривично дело извршли 1999. године.

„По мишљењу Апелационог суда, имајући у виду протек времена, фазу у којем се кривични поступак налази, као и одредбу закона која прописује да не примењује тежа мера ако се иста сврха може постићи блажом мером – правилно је првостепени суд нашао да се продужењем кућног притвора довољно остварује сврха обезбеђења присуства окривљених у поступку односно, да представља довољну гаранцију да се неће крити и да без одобрења суда неће напустити стан, однсно да ће бити доступни суду“, закључио је Апелациони суд.

Судско веће Специјалног суда осудило је 5. априла ове године четворицу некадашњих припадника Државне безбедности (ДБ) на укупно 100 година затвора због убиства новинара Славка Ћурувије. На по 30 година затвора осуђени су Радомир Марковић и Милан Радоњић, док су Ратко Ромић и Мирослав Kурак осуђени на по 20 година затвора.

Образлажући пресуду, судија Снежана Јовановић рекла је да је Судско веће већином гласова одлучило да су оптужени криви што су 11. априла 1999. године, по налогу непознате особе, са умишљајем убили власника листова Дневни телеграф и Европљанин, београдског новинара Славка Ћурувију.

Наиме, Мирослав Kурак који се у оптузници помиње као директни извршилац убиства, он у пресуди поменут као такав, већ непознато лице (НН), чији идентитет није утврђен.

Новинар, уредник и власник Дневног телеграфа и Европљанина Славко Ћурувија убијен је 1999. године у хаустору зграде у којој је живео. Истрага је вођена годинама, а оптужница на којој су се нашли припадници Државне безбедности подигнута је тек 1. јуна 2015, након формирања Kомисије за истраживање убистава новинара.

После скоро четири године, одбацивања и враћања доказа у поступак, свеопште амнезије сведока и блажим мерама притвора за оптужене донета је првосепена пресуда на коју и Тужилаштво и заступници оптужених имају право жалбе.

Извор: Инсајдер

Како би сте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Павловић: Детективски извјештај показује да су браћа Ђукановић и Суботић наручиоци убиства Јовановића 11

Павловић: Детективски извјештај показује да су браћа Ђукановић и Суботић наручиоци убиства Јовановића

Посланик Демократског фронта Коча Павловић питао је данас у Скупштини Црне Горе да ли су СДТ Миливоје Катнић и …

Тебе видимо ли још једанпут у Србији завршићеш на потерници Интерпола! 13

Тебе видимо ли још једанпут у Србији завршићеш на потерници Интерпола!

Европски комесар за проширење Јоханес Хан изјавио је данас да ће ће у јуну покушати …

Један коментар

  1. ma ne bi ja vas sudio sto ste pogodili, to u opisu posla ste imali, nego zato sto ste promasili a to vam se ne moze oprostiti, a jos o nasem trosku letovali.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *