Сарајево – Последњих година повећава се број држављана земаља Перзијског залива који долазе у Босну и Херцеговину и купују некретнине и земљиште у власништву углавном Срба. На „мети” Арапа прво је било Сарајево, из кога је у рату протерано око 150.000 Срба, али и његове приградске општине (Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Трново…) у којима већ ничу велелепна насеља чију изградњу финансирају моћни људи из Кувајта, Сирије, Катара, Саудијске Арабије…
Арапи у БиХ долазе, наводно, као туристи, одседају искључиво у сарајевском хотелу „Бристол”, који је такође у власништву арапског капитала, а посао завршавају преко претходно основаних фирми којих, према подацима Министарства безбедности БиХ, само на именима Кувајћана има 232. Не зна се колико су до сада Арапи купили српских имања, али се зна да их купују преко домаћих посредника Бошњака, и то уз најнижу могућу цену. У Удружењу Демократска иницијатива сарајевских Срба (ДИС) за „Политику” наводе да Арапи купују искључиво велике плацеве и да су им најзанимљивији они који су поред воде, те да су, што се исплате тиче, крајње коректни.
Извршни директор тог удружења Јово Јањић каже да је највећи део Илиџе (познато бањско лечилиште) практично већ у власништву углавном Арапа, али и Турака који све више инвестирају у изградњу на том делу Сарајева.
„Сарајевски Срби су приморани да продају своја имања, након послератног масовног исељавања, у Сарајеву и широј околини остали су махом старији људи који врло тешко живе“, наглашава он и прогнозира да ће за коју годину Срби потпуно „исцурити” из тог града, а да ће у њему живети „50.000 до 60.000 Арапа”.
Једно од многобројних такозваних арапских насеља гради се у Поповићима у општини Илијаш (шездесетак стамбених јединица), и то на површини од 150 дулума (један дулум има десет ари) земље купљене од Срба који су након рата напустили ово подручје. Тамошњи староседеоци не знају ништа о том насељу, познато им је само да се гради на српској земљи, али не и ко га гради, нити ко ће у њему становати. Међутим, признају да је нелагода од придошлица, због ратног искуства са припадницима одреда „Ел Муџахид”, и те како присутна.
Федерални медији извештавају да ни начелник општине Илијаш не зна све детаље, „ни о инвеститорима, а ни о посредницима који за њихов рачун одрађују посао на домаћем тлу”, познато му је тек толико да за ту градњу „постоје све неопходне дозволе”.
Недавнно су представници федералне општине Трново, која се налази тридесетак километара југоисточно од Сарајева подно Игмана, Бјелашнице, Трескавице и Јахорине, потписали уговор са једном компанијом из Уједињених Емирата о изградњи туристичког града на подручју те локалне заједнице. Пројекат, како је тада речено, подразумева изградњу хиљаде стамбених јединица, хотела и трговачких центара, у што ће поменута компанија инвестирати око два и по милиона евра.
Пре неколико дана, прво у мостарским, а потом и у многим медијима у БиХ, објављена је информација да су Арапи заинтересовани за куповину земље и на подручју Херцеговине на којој би производили органску храну. „Анонимни купац“ из Саудијске Арабије, чије жеље је у јавност „пласирала”, наводно, једна агенција за некретнине из Сарајева тражи „парцеле минимално од 50 до 100 дулума које би платио по једну конвертибилну марку (око 50 центи) по квадратном метру.
О „најезди” Арапа и њиховом запоседању српске земље широм Федерације БиХ политичари из Сарајева углавном ћуте. Мишљење о томе су, заправо, исказали раније када су крајње негативно реаговали на изјаву председника Републике Српске Милорада Додика „да постоји план о усељењу близу 500.000 Арапа у БиХ ради насилне промене етничке слике у њој и радикализације ислама, јер је он арапска вера”.
Наравно, бошњачким политичарима није била по вољи ни изјава коју је својевремено дао сада већ бивши министр безбедности БиХ Фахрудин Радончић, рекавши „да постоји план богатог Кувајта о исељењу у Сарајево око 100.000 својих становника, најнижег слоја, међу којима има много терориста и припадника разних милитантних група”.
„Зна се шта би био њихов посао и циљ, тражићемо законске препреке да се одбранимо од тог вируса”, рекао је Радончић који је убрзо био и смењен.
Душанка Станишић, Политика
