fbpx

Немачка екипа научника тврди: Европу су први населили људи из Србије

0
(0)

Инвазију на Европски континент први савремени људи започели су у Србији! На то указују археолошка истраживања која у оквиру пројекта „Наш пут у Европу“ већ две године спроводи српско-немачка научна експедиција.

Према речима професора с Универзитета у Новом Саду др Миливоја Гаврилова, први савремени људи стигли су у Европу за време старијег каменог доба (палеолита) из два правца, преко Дарданела и Гибралтара до Вршца и до Орињака у Француској.

– Српски и немачки научници у околини Вршца већ две године прикупљају податке о доласку и присуству првих савремених људи на тлу Европе. Пројекат вредан 10 милиона евра популарно је називан „Оур Wаy то Еуропе” (Наш пут у Европу), а финансира га Немачка – објашњава Гаврилов.

Прикупљени археолошки докази недвосмислено указују да је тачна теорија по којој је Србија прво место у Европи које су населили савремени људи. На локацијама „Црвенка“ и „Ат“ пронађени су значајни археолошки трагови, остаци оруђа и оружја којима се први човек користио, њихови костури, остаци хране, украсни и одевни предмети…

Наши преци из каменог доба дошли су у Србију током последњег леденог доба, пре око 12.000 или 13.000 година. Јужни Банат и цела југоисточна Панонија били су тада у некој врсти климатске заветрине.

У то време садашња северна Европа, делови Немачке и Пољске, Балтичке земље и Шкотска били су током целе године оковани ледом дебљине од 10 до чак више стотина метара. У Банату је тада клима била много угоднија, па је то сигурно један од разлога што су праљуди управо одавде почели инвазију Европе.

Истраживања у околини Вршца ове године започела су 26. априла, а окончана 3. маја. На терену су радила два тима.

Први на прикупљању археолошких доказа у чијем су саставу били проф. Веи Чу са Универзитета у Келну, његов колега с Универзитета у Београду Душан Михаиловић и Ивана Пантовић из Градског музеја Вршац.

Други тим је прикупљао физичкогеографке доказе о спољњим условима живота праљуди. Њих је предводио професор Франк Лехмкухл са Универзитета у Ахену, а у саставу су били још и Улрих Хамбах, др Кристијан Зеден и двојица наших професораса Универзитета у Новом Саду Слободан Марковић и Миливој Гаврилов.

Уживали у Банату

За време леденог доба лета су у Јужном Банату била краћа, а зиме нешто дуже са мало нижим екстремним температурама него данас. Али су ови услови у односу на окружење били идеални за живот праљуди. Пространа плодна степско-шумска равница са великом реком омогућавала је тадашњем човеку да има добре услове за живот, разноврсну храну добијену од лова, риболова и плодова биљака.

Ало.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Најцрњи дан у Италији: За 24 сата преминуло 368 људи

3.7 (3) У протекла 24 сата у Италији је коронавирусом заражено нових 3.590 особа, а …

Корона вирус затворио границе у Европи: Вирус се шири Латинском Америком, драстичан раст броја инфицираних у Аустрији

5 (1) Све је више европских земаља које због ширења корона вируса затварају своје границе …

2 Коментара

  1. MALO POMALO I ETO ISTINE

  2. A pogledajte rezimsku manipulaciju putem javnog servisa RTSa!!!
    I hoce taksu da naplacuju zbog lazi koje plasiraju!!!
    Spaliti RTS!!!
    http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/1913602/Већина+грађана+подржава+чланство+у+ЕУ.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *