Наравно, где су министар и тајкун – ту је и председник – у овом случају – председница Аргентине Кристина Фернандез де Кирчнер. С обзиром да економија цвета (додуше, управо захваљујући тровању становништва) – није ни чудо што зрачи радошћу због учинка своје владавине.
Документарни филм „Аргентина: лоше семе” (Аргентина: Тхе Бад Сеедс), редитеља Глена Елиса, прави је „образовни програм” за оне који још сумњају у штетност генетски модификованих усева. Место дешавања : наравно – Аргентина.
Сцене од којих се буквално леди крв у жилама приказују децу рођену са тешким деформитетима и исповести мајки које врло добро знају шта је узрок томе: глифосат – незаобилазни састојак хербицида „раундапа”, којим се обилно прскају поља засађена „Монсантовом” ГМ сојом.
Да подсетимо: „квака” је у томе што је једино ова соја, чији су гени „дотерани” у лабораторијама америчког пољопривредног гиганта – отпорна на овај састојак. Коров, али и друге културе – гарантовано су искорењени.
Редитељ наводи да је популација Аргентине масовно оболела од прскања поља ГМ соје хербицидима, за шта је окривљен глифосат, главни састојак „раундапа”. Драматичан је пораст уређених дефеката и обољевања од рака, а у порасту су и стерилитет и побачаји.
У Кордоби, граду на северу земље, Глен Елис разговара са професором Раулом Монтенегром о проблемима повезаним са порастом хемјског третирања биљака.
Монтенегро наводи да је више од 18 милиона хектара у Аргентини засађено генетски модификованом сојом која је „заливена” са више од 300 милиона литара спорног хербицида! Подсећа да многа истраживања доказују да глифосат може изазвати рак и уређене деформитете – и да су обе ствари у порасту – управо у областима где је „прскано”: „Стручњаци упозоравају да ће за 10 до 15 година стопа рака, стерилност и ендокриних поремећаја достићи катастрофалан ниво у Аргентини.”
Деца умиру
Др Медардо Васкез, неонатални специјалиста и управник Дечје болнице у Кордоби каже: „Видим новорођену децу, од којих су многа наказна. Морам да кажем родитељима да им деца умиру због ових агрикултурних метода. У неким областима Аргентине примарни узрок смрти деце до годину дана су – деформитети”.
Васкез је упутио екипу да крене у покрајину Чако, где би требало да контактирају његовог колегу, доктора Севеса. Препоручио је да сврате и у село Малвинас Аргентинас, које је окружено пољима ГМ соје.
Медардо је редитељу нагласио да је, током сезоне прскања, кишница често затрована глифосатом, и да је управо то разлог што је ту стопа побачаја чак 100 пута већа од националног просека.
Ту се планира и изградња „Монсантове” фабрике. Матијас Мацеј, учитељ из школе која се налази близу локације за изградњу фабрике је, као и многи други, против овог потеза агрикултурног гиганта:. „Ту би требало да буде 240 силоса пуних хемјиски третираног кукуруза“, каже он.
„Кукуруз се круни и ствара прашину, а знамо ће силоси бити проветравани, упркос порицању ‘Монсанта’, јер у плановима стоји да – ако нема проветравања – силоси могу да експлодирају”. А ова вентилација могла би довести до тога да отровна прашина преплави село.
У Чаку је екипу дочекала докторка Марија дел Кармен Савезо, која их је одвела до групе деце за коју тврди да су настрадала због – ГМО соје. Петогодишњи Адолфо Луке живи са породицом у селу Авиа Тераи, окруженом пољима соје.
Адолфо је парализован и никада неће моћи да хода. Његова мати Зулема сведочи: „Читаву трудноћу провела сам овде. Након што је авион запрашио биљке, све је било покривено белим отровом. Када је Адолфо имао три године, отишли смо у Резистенцију и доктор ми је рекао да је запрашивање криво за све.
То сам и очекивала да чујем, јер кад сам се породила, исто ми је рекао и наш локални доктор“. И мала Нађа Перез је инвалид – болује од енцелопатије и њено стање је све горе.
Докторка Савезо показала је и два графикона, који се пењу прилично стрмо – а сасвим у у корелацији један са другим. Први графикон приказује ширење плантажа соје у последњих 15 година, други – раст броја урођених дефеката током истог времена. „У медицини сам већ тридесет година. Пре двадесет година нисмо видели ниједну деформацију“ – рекла је докторка.
Међутим, „оптужени” „Монсанто” не слаже се са тим. У писаној изјави редитељу, компанија наводи: “„Робна марка пољопривредних хербицида Роундуп® има дугу историју безбедне употребе у више од сто земаља широм света, када се користе у складу са упутствима. Свеобухватне токсиколошке студије су показале да глифосат, активни састојак пољопривредног хербицида робне марке Роундуп®, не изазива оштећења плода или репродуктивне проблеме.“
Али – ово није све. У наставку „турнеје” по затрованој земљи Елис сусреће и жртве оних који би да пошто-пото гаје ГМ соју, од које се може добро зарадити, и при томе не бирају методе. „Следећих неколико дана смо провели возећи дубље у унутрашњост где смо чули низ страшних прича о томе како су кампесиноси и јужноамерички Индијанци насилно одвођени са своје земље”- каже Елис..
Насиљно расељавање
У једном селу интервјуисана је Мирта, мати Кристијана Ферера, који је убијен – јер није желео да се одсели. У њега је пуцао револвераш који ради за локалног земљопоседника. Држава сељацима не помаже, па морају сами да се довијају како да се одбране. Организација „Моцасе” је сачињена од више хиљада људи који су се удружили у пружању подршке нападнутим заједницама.
Марија де лос Ангелес Гонкалвес, портпаролка „Моцасеа” објашњава: „Они плаћају приватним фирмама за обезбеђење да спале огромне површине земље, а уколико им се на путу нађу куће и њиве, и њих спаљују. Онда саде соју, а затим долазе авиони који је запрашују агрохемикалијама и циклус се понавља.“
И поред тренутне мрачне слике стварности у северној Аргентини, она сматра да се нешто може учинити: „Први задатак нашег покрета је да сељаци постану свесни својих права и достојанства, и да их убедимо у то да имају права да се боре за правду. То нам је био најважнији задатак. Затим, борили смо се да зауставимо исељења, опоравимо земљу и организујемо њену одбрану. То значи да заштитимо биодиверзитет – флору, фауну, земљу и воду – као и да одбранимо начин живота тамошњих људи.“
Док народ (бар на северу) размишља како да се избори са последицама привредног бума (болести, убиства, стерилитет…), политичари „цветају”. Радња се премешта у Буенос Аирес. Ту Елиса дочекује министар пољопривреде Норберто Јаухар.
„Ми своје становништво не излажемо ризику“, уверавао министар, „Аргентина има неке од најстрожих мера заштите животне средине на свету, захваљујући стриктним ограничењима која се тичу ђубрива и пестицида“. А у вези са тортуром и убиствима на северу, јасно каже да ту проблем не постоји: „Улажемо велике напоре да издамо што више власничких листова домородачком становништву за што је могуће више земље.
Неспоразуми су се јавили у појединим провинцијама у којима је производња соје и кукуруза подигла цену земље, због чега је одређен број домородачког становништва био расељен.“
Политичари „цветају”
Интервјуисан је и Густаво Гробокопатело, извршни директор „Лос Гробоа” – највећег узгајивача соје на свету. Гробокопатела зову „краљем соје” и, наравно, велики је поборник ГМ хране: „Овај век називамо генетским веком, зато што мислимо да ће биљке постати фабрике које ће производити зрно не само за храну, већ и за гориво.“
Он читаву причу о узгоју мутант соје гледа на прилично ведар начин:, „Биљка соје је као фабрика, нова фабрика, која користи соларну енергију и не испушта угљен диоксид, већ га, напротив, апсорбује. Ово је нова парадигма за мене; то је нова индустријска револуција, зелена.
“ Дотични „краљ” додаје и да су „људи који су против пестицида – у ствари против сиромашних људи”: „Пољопривреди је потребно доста пестицида како би произвела више. Када производиш више, смањују се трошкови и цена хране, што значи да много сиромашних људи може да једе.“
Наравно, где су министар и тајкун – ту је и председник – у овом случају – председница Аргентине Кристина Фернандез де Кирчнер. С обзиром да економија цвета (додуше, управо захваљујући тровању становништва) – није ни чудо што зрачи радошћу због учинка своје владавине.
Мало се, изгледа, залетела, па је у филму приказан инсерт са њеног прошлогодишњег гостовања у ТВ програму који је емитован уживо, где еуфорично велича достигнућа „Монсанта”: „Желим да вам покажем ‘Монсантов’ проспект. Он ме чини ме врло поносном. Њихова приврженост улагањима у ову земљу налази се у овом проспекту“. (?!)
Да ли постоји могућност да и Србија прође попут Аргентине? Надајмо се да не, али…
Познато је да је претходна власт изгубила изборе делом и због говора председничког кандидата који је еуфорично најавио нове генетске модификације. Народу се, изгледа, то није допало.
Такође, узгој ГМО у нашој земљи званично је забрањен. Међутим, у недавном интервјуу за „Вечерње новости”, др Миодраг Димитријевић, професор на Катедри за генетику и оплемењивање биљака новосадског Пољопривредног факултета, изјавио је да је само прошле године у Србији, мимо закона, засејано око 5.000 хектара генетски модификоване соје.
Навео је и следеће: „У склопу неких пилот истраживања, утврђено да је један од десет испитиваних узорака соје у зрну био позитиван на присуство РР генетичке модификације отпорности на хербицид „раундап реди“.
Ови узорци су узимани по случајном избору у продавницама „здраве хране“, односно слободно куповани као соја у зрну у широкој продаји!” У преводу – сваки десети узорак потиче од ГМ соје!
Дакле, хоћемо ли проћи као Аргентина?
Несумњива корелација
Ако још неко сумња да је јефтина соја која доноси зараду произвођачима и свако добро пољопривреди, заправо – пошаст, наводимо подакте др Ненси Свансон.
Др Нанси Свансон из САД извештава о вези између ГМО, хербицида базираних на глифосатима и пораста хроничних болести, неплодности и урођених дефеката. Др Свансон,која је радила као научник у америчкој морнарици и предавач физике на Универзитету Западног Вашингтона, има пет америчких патената и аутор је 30 научник публикација и две књиге о женама у науци.
Она у свом тексту каже „Подаци показују корелације између болести органа и раста удела генетски модификованих организмима (ГМО) у снабдевању храном, заједно са експанзијом хербицида базираних на глифосату. Све више и више студија открива карценогене и ендокрине угрожавајуће ефекта ‘раундапа’ пронађених у ГМ организмима – и у дозама нижим од оних дозвољених”.
Свансон наводи да „особина глифосата да ремети ендокрине функције може водити репродуктивним проблемима: неплодности, побачајима, урођеним дефектима и поремећајима у сексуалном развоју. Фетуси, бебе и деца посебно су осетљиви јер расту и доживљавају хормоналне промене. За оптималан раст и развој, кључно је да њихов хормонални систем функционише како треба…
Ендокрини поремећај може водити неуролошким поремећајима, а то су: тешкоће у учењу – (леарнинг дисабилитиес – ЛД) , хиперактивни поремећај дефицита пажње (аттентион дефицит хyперацтиве дисордер (АДХД), аутизам, деменција, Алцхајмерова болест, шизофренија и биополарни поремећај”. Најподложнија су деца и старије особе – тврди она.
Како се ова научница окренула проучавању овог проблема? Пре десетак година и сама је озбиљно оболела и приметила је да јој се стање драматично побољшало после престанка конзумације ГМО.
ГМО кукуруз – без хранљивих материја и опасан
На свом сајту др Џозеф Меркола, специјалиста остеопатске медицине и заговорник алтернативних метода лечења, наводи и податке који недвосмислено указују да и ГМО кукуруз није баш „наиван”:
„Нутритивне анализе из 2012. не-ГМО кукуруза насупрот ГМО показале су шокантне разлике у садржају хранљивих материја. Не-ГМО кукуруз садржи 437 пута више калцијума, 56 пута више магнезијума и 7 пута више мангана од ГМО!
У ГМО кукурузу такође је нађено 13 ппм глифосата, у поређењу са 0 у не-ГМО. Стандард ЕПА за глисофат у америчким водама за пиће је 0.7 ппм, а оштећење органа код животиња показује се већ на нивоу од 0.1 ппм (у Европи је максимални дозвољени ниво у пијаћој води 0,2ппм).
ГМО кукуруз садржи изузетно висок ниво формалдехида – око 200 пута више од оног који је потврђено отрован за животиње”.
Опрез и код нас
Узгред, шушка се да је још пре деценију и нешто нагло порастао број новорођене деце са спином бифидом (урођеном аномалијом кичменог стуба) на територији једне београдске општине познате по воћарству и повртарству.
Воћке чије су плодове родитељи јели нису биле генетски модификоване, али су зато обилато „прскане”. Касније су, кажу, сељаци схватили у чему је проблем, па се данас догађа да за себе гаје „непрскано”, а да на пијацу изнесу – нешто сасвим друго.
Споменка Милић
Треће око
