Архитекта о “Београду на води”: Ниоткуда и наопачке

Озбиљно опремање земљишта за овај пројекат подразумева и изградњу метроа, моста, фабрике воде, фабрике за пречишћавање канализације… и кошта барем девет милијарди евра, поручио архитекта Драгољуб Бакић

Истовремено са почетком регистрације заинтересованих за куповину стана у некој од зграда “Београда на води”, коју је најавио градоначелник Београда Синиша Мали, испред Скупштине града у понедељак одржана је конференција грађанске иницијативе “Не да(ви)мо Београд” и представника Академије архитектуре Београда на којој је представљено и прво издање новина “Не да(ви)мо Београд”.

Добрица Веселиновић, представник ове иницијативе рекао је да је могуће да се предложи референдум на коме би грађани могли да се изјасне о пројекту “Београд на води”, позивајући се на искуства Дубровника, Берлина и Париза где су грађани успевали да зауставе пројекте упркос доношењу урбанистичких планова. Такође, око 2.000 грађана поднело је примедбе на пројекат “Београд на води” који би требало да реализује инвеститор из Уједињених арапских емирата “Игл хилс”.

Није касно за реаговање

Драгољуб Бакић, члан Академије архитектуре Београда и архитекта који је пројектовао халу „Пионир“, позвао је власти да не срљају већ да врате пројекат у окриље генералног урбанистичког плана који предвиђа парк на овој локацији.

– Нисам срећан што о овоме говоримо на улици, али изгледа да морамо. Када смо последњи пут разговарали у Скупштини града испало је по објашњењу градоначелника да смо ми, архитекте из Академије дошли да нам објасни шта нам није јасно. Испало је да смо, кад нам је објаснио, ми отишли задовољни. То није тачно и зато смо поново овде. Није касно за реаговање јер ништа до сада није озбиљно урађено. За сада су то само шљаштеће игрице. Имамо макету и још друге макете које долазе. Каже градоначелник да ће му још показати шта ће бити, тако да и он сазнаје од других шта ће бити у Београду“, поручио је Бакић.

Он је оценио и да је апсурдно, када коначно постоји прилика да се уради урбанистички пројекат у Београду – да га ради инвеститор а не домаћи урбанисти.

Он је истакао да само стижу макете, за које не знамо ни ко их је урадио, а онда урбанисти у Урбанистичком заводу добијају задатак да према макети направе просторни план који не решава ништа.

„Ми кажемо да се обустави пројекат и да се види како штета да се спречи. Тражимо да се врати овај простор у јурисдикцију генералног плана где стоји да је то јавни простор, где се налазе јавни објекти и да је то опште добро. То је највредније парче Београда које је остало. Хвала градским властима што су то очистили и сада се види који је потенцијал тог простора. Дајте да се поштује генерални план и да ту направимо диван парк на обали Саве са шеталиштем и да у њему уживају сви Београђани и њихови гости“, поручио је Бакић.

Према нејговим речима, мостови преко Аде и нарочито Земун-Борча отворили су многе могућности и Академија се спрема да да предлоге где да се најављених три милијарде долара инвестира.

„Нама је итекако стало до тих три милијарде, али да то буде артикулисано. Овај простор заслужује међународни конкурс, да то буде поезија од простора. Сада макете долазе ниоткуда. Овај пројекат треба звати ниоткуда – наопачке. Све је ниоткуда и све је наопачке“, напоменуо је Бакић, питајући се где је главни градски урбаниста и архитекта да брани овај пројекат.

Неостварљив план за “Београд на води”

Београдске архитекте упозоравају да простор од 100 хектара не може да конзумира предвиђених 160 објеката, више од 30 кула већих од 100 метара и једну од 220 метара. Такође, Бакић иситче и да је нереалан план да се пројекат заврши до 2019. године, већ да би било добро да се заврши и до 2030. године.

Посебан проблем је питање инфраструктуре за два милиона квадрата у паметним зградама које троше много енергије.

„Ту треба да буду паметне зграде које су чуда технологије. За њих треба много струје можда чак и 100 мегавата, а то је неколико енергана на гас којих нема на макети. Израчунали смо да је потребно 25 милиона кубика воде дневно за толико корисника. Београд нема ту воду. Да се саобраћајно реши мора се изградити метро. Мора теретни саобраћај да се измести за шта мора да се направи мост преко Дунава код Винче. Што се тиче канализације, сада ту постоје три колектора која се директно изливају у Саву. То више не може да постоји, мора да се заврши интерцептор, фабрика за пречишћавање у Великом селу. Мора да се заврши Прокоп и мора да се измести аутобска станица и за то све треба много времена и то све много кошта. А у образложењу које је Влада послала скупштини за изгласавање Лекс специјалиса наводи се да опремање земљишта за овај пројекат кошта 33 милијарде динара, дакле око 300 милиона евра“, каже један од 40 водећих београдских архитеката окупљених у Академију.

Потцењени трошкови државе

Према његовим речима ова рачуница жестоко потцењује трошкове државе за припремање земљишта и ставља нас у подређену улогу приликом преговора пред потписивање уговора.

„Када се буде преговарало пре потписивања уговора инвеститор ће да улаже три милијарде евра, а ми 300 милиона. Тако ће и да се расподељује власништво, 10 према један. А није тако, јер нас ће, ако озбиљно желимо да опремимо земљиште, да направимо метро, мост, фабрику воде… коштати не мање од девет милијарди евра.”

“Да се види да ми улажемо девет милијарди, а инвеститор три милијарде евра и да он мора да сноси трошкове опремања земљишта, он би сам тражио да инвестира у другу локацију“, објаснио је Бакић, додајући да је у Хамбургу на реци Елби тренутно највеће градилиште у Европи и веома упоредиво са Београдом на води и да је њихов пројекат вредан 11 милијарди евра, тако да ни овај у Београду не може бити много јефтинији.

Према мишљењу архитеката посебно је питање поштовања прописа и права. Бакић тврди да држава прави дивљу градњу а онда доноси специјалан закон да то легализује.

„Посланик у Скупштини рекао је да овај пројекат показује да је Србија правна држава. Ја не знам докле здрав разум може ово да издржи“, запитао се Бакић, додајући да је ово озбиљно схваћен пројекат до сада би овде радиле стотине, ако не и хиљаде озбиљних пројектаната наредне четири године, уместо што макете стижу од инвеститора.

 

Милош Обрадовић, Балкан магазин