fbpx
фото: Negative Space

Ауто-пут до Црне Горе непотребан и нерентабилан

4.1
(44)

Jављам се поводом текста господина Љубомира Шуљагића, објављеног у рубрици „Међу нама” 11. 2. ове године, под насловом „Да ли нам је потребан ауто-пут до Црне Горе”. Одговор је једноставан – није нам потребан. То показује анализа консултантске куће „Фиделити консалтинг”, чији подаци су представљени и у британском „Телеграфу”.

„Анализа пројекта века у Црној Гори, ауто-пута Бар–Бољаре, показује да је нереално очекивати да буде рентабилан. Да би се отплатила годишња рата за ауто-пут (и то без трошкова амортизације, плата, материјала и инвестиционог одржавања), њиме сваке три секунде треба да пролази најмање једно возило.  Рата за ауто-пут (постојећи кредит увећан за прекорачења) износиће 60 милиона евра. Ако претпоставимо да цена једног проласка износи пет евра (без ПДВ-а), то значи да ауто-путем само за отплату годишње рате треба да прође 12 милиона возила”, наводе из „Фиделити консалтинга”.

Објашњавају да, када се 12 милиона подели са 365 дана, то значи да ауто-путем дневно треба да прође 32.876 возила!

„Како један дан има 86.400 секунди, то значи да у наредних 14 година, само за отплату годишње рате, ауто-путем константно сваке три секунде треба да прође по једно возило, што је немогуће. Чак и да имамо огромну фреквенцију саобраћаја, просечно минимално задржавање возила на наплатној рампи у једном смеру траје 15 секунди, што је чак пет пута дуже од поменуте три секунде”, наводе из консултантске куће.

Исти, или слични параметри важе и за евентуални ауто-пут у Србији.

Ко и шта иде у Црну Гору? Роба за 600.000 становника. Па то све стане у неколико шлепера. Тамо се завршава сваки пут, јер је лука „Бар” бескорисна за веће транспорте. Страни туристи у Црну Гору долазе искључиво авионима. Да ли неко мисли да Руси, Немци или Скандинавци путују аутобусима и аутомобилима до Будве?

Једини туристи који у Црну Гору долазе аутомобилом су Срби или грађани Србије. Велики број тих „туриста” и нису туристи, већ рођаци, пријатељи, власници викендица, сезонски радници.

Долазе два-три пута годишње. Сви ти „туристи” стали би у 100.000 аутомобила или аутобуса. Према анализи, која је универзална, то је за рентабилност квота која се испуни за три-четири дана.

Ауто-пут се исплати ако дневно прође 30.000 возила.

И сада долазимо до кључног питања. Да ли је Србија толико богата или толико воли своје поданике да је спремна за своје грађане, за њихов један одлазак на одмор или шта год већ, инвестира милијарде евра?

Ауто-пут који не води никуд, осим у ћорсокак, такође је политички, економски или неки други ћорсокак.

И, коначно, ако је Црној Гори стало до туриста из Србије, робе, комодитета, нека плати изградњу дела који иде из Србије.

Небојша Ђ. Реџић,
Београд

Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Патријарх Иринеј: Хоће да истребе Србе из Црне Горе, као са Космета

0 (0) Његова светост патријарх српски Иринеј оценио је да је позадина црногорског Закона о …

УГЛЕДНИ МУСЛИМАНСКИ ТЕОЛОГ ПОРУЧИО: „Балкански муслимани, подржите православце у Црној Гори!“

5 (3) Један од најугледнијих исламских теолога и филозофа, Шеик Имрам Хусеин, позвао је све …

7 Коментара


  1. da li nam uopste trebaju autoputevi
    najbolje da se vratimo u pecine i konjske zaprege.

  2. Kada ne postoji ideja napretka, ovaj tekst je potpuno ispravan. Gledano tako, nisu nam potrebna ni kola ni aerodromi, a tek su vikendice neisplative. Saobraćajnice su preduslov razvoja. Ono što je problematično u ovoj priči jeste da ti putevi neće pokrenuti domaću industriju jer ih neće graditi domaće kompanije. Po izgradnji će fabrike ostvoriti strani investitori koji će od Srbije dobijati subvencije za radna mesta i to je put u propast. Put kao put je više nego potreban, ali politika koju vodi Srbija je pogubna.

    • Covek je totalno u pravu. Bilo bi fer da ako i crna gora ima koristi od toga, a ima ona najvise. Pocne izgeadnju pa sa se sretnemo na granici. Dosta vise davanja tamo dole a vidis kako vracaju.ceo zivot se odvaja za njih. Moji roditelji (u drzavnim firmama radili) odvajali za poplave, pozare, ona dva velika zemljotresa. Ja bio tamo u vojsci za vreme bombardovanja a lustici u pristanu i nas iz srbije gledali ko najgoru stoku dok su njihovi izbegavali vojsku, sve momcad krsna lplacu ko da nekazem sta.Tako da cast izuzetcima nisu oni vredni da se srbija jos vise zaduzuje zbog njih.

  3. E pa, dragi gospodine, po ovome sto napisaste mi koji živimo u Uzicu, Pozegi, Arilju, Priboj, Prijepolje, Novom Pazar…. mi treba da izumremo da bi vi po Beogradu i Novom Sadu mogli da uživate. Nama ne trebaju ni putevi ni bolnice ni škole ni vrtići a o fabrikama tek ne treba da razmišljamo! Kažete nije isplativo napraviti autoput!? A da li je, Vašom logikom, državi isplativo da plaća penzionere? Ti ljudi više ne rađaju, ne rade, ne mogu ni da ratuju a često su bolesni… dakle od njih nema koristi ni u povećanju nataliteta, ni u proizvodnji a zauzimaju mesta po bolnicama! Takođe bi i školstvo trebalo ograničiti na osnovnu školu, a jedino bi vi iz Bgd mogli da imate i fakultete jer čemu naša deca da se školuju kad nama ništa i ne treba i nije isplativo?! Sa druge strane naravno da je isplativo da Bgd dobije razne fontane, bulevare, žičare, a i Pobednik je jako isplativ….

  4. Vrlo dobra analiza Nebojše Ređiča, objektivna i koncizna. Komentari tipa da li su nam potrebni „penzioneri“ i slične gluposti daju sliku o obrazovnom proseku našeg naroda.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *