fbpx

Августовска олуја на берзама – увод у нову финансијску кризу?

0
(0)

Још један почетак радне седмице добио је назив “црни понедељак” након што је 24. августа из Кине кренула олуја која је почистила берзе широм света. Композитни индекс берзе у Шангају пао је 8,5 одсто што је највећи пад од 2007. године, а четвродневни пад на кинским берзама од 22 одсто је највеће смањење вредности акција још од 1996. године. Више од 700 акција компанија пало је за више од 10 одсто што је лимит на шангајској берзи, а међу њима и ПетроКина највећа кинеска компанија.

Убрзо након вести из Шангаја кренула је распродаја на азијским берзама где је аустралијска берза забележила највећи пад од велике кризе 2009. године, а токијски Никкеи индекс је пао за четири одсто, као и индекс берзе у Мумбају у Индији.

“Испарило” три хиљаде миллијарди долара

Паника се пренела на Европу. Европски индекс ФТСЕ Еурофирст пао је за 5,4 одсто што значи да је са европских берзи “одувана” вредност од 450 милијарди евра. Губитак на лондонској берзи био је 74 милијарде фунти након пада ФТСЕ 100 индекса.

На њујоршкој берзи забележена је највећа распродаја у последње четири године. Индекс Доw Јонес је смањен за 588 поена, мада је на почетку трговања био оборен за чак 1.000 поена. Поређења ради, када се десио оригинални “црни понедељак” 1987. године овај индекс је смањен за 508 поена, само што је то тада износило 22 одсто, а сада тек нешто више од пет одсто. Остали индекси као што су С&П 500 и Насдаq изгубили су 10 одсто вредности у односу на недавно забележене највеће вредности у овој години.

Све у свему процењује се да је у понедељак почишћено око три билиона (три хиљаде милијарди) долара са светских берзи. Пад на берзама акција пратио је и пад цена на берзама ресурса, па је цена нафте пала за шест одсто, платина 3,5 одсто, а Блумбергов индекс ресурса дотакао је најнижу тачку у последњих 16 година.

Рат валута или нова велика криза?

Питање свих питања, међу брокерима, банкарима, економистима али и владама, је да ли је ово само тренутна корекција кинеске берзе, будући да је и након смањења од чак 32 одсто од 12. јуна индекс шангајске берзе и даље индекс са најбољим учинком током претходне године на свету, или се ради о уводу у нову глобалну финансијску кризу? Као објашњење за пад берзе, стручњаци наводе слабе резултате кинеске економије. Према подацима Блумберга кинески привредни раст у јулу је успорио на 6,6 одсто са 7,4 одсто у истом месецу прошле године. Индустријска производња је са девет одсто прошле године пала на шест одсто а малопродаја је близу најнижег нивоа од 2006. Главни покретач кинеске привреде – извоз је порастао у јулу 8,3 одсто наспрам 14,4 одсто годину раније.

Међутим, на успоравање кинеске привреде многи упозоравају већ месецима. Оно што је било конкретан узрок контракције на берзи је неочекивана девалвација јуана од стране кинеске централне банке у односу на долар за око два (највише од 1994. годиен) одсто што је у међународним финансијским круговима схваћено као позив на рат валута. Иако је кинеска централна банка објаснила да је намера била да се се курс јуана формира тржишно како би кинеска национална валута ушла у корпу валута које чине специјална права вучења, обрачунску валуту ММФ-а, остатак света је то схватио као намеру кинеске владе да подржи свој извоз.

Од 11. августа, када се девалвација десила, почела су колебања на тржиштима у успону, да би све ескалирало две недеље касније.

Пре само непуних два месеца на кинеским берзама се већ десио један шок када је 26. јуна индекс берзе у Шангају пао за седам одсто након шест месеци снажног раста (тзв. булл маркет). Кинеска влада је реаговала снажно, искључила одређени број компанија са берзе и наредила државним компанијама да купују акције како би засутавила пад, што је коштало више од 100 милијарди долара. Многи су оценили ову реакцију претераном јер капитализација кинеских берзи чини тек мали део кинеске привреде.

Овога пута, након “црног понедељка”, изостала је интервенција кинеских власти, дозвољено је да се цене акција саме коригују, а тек у уторак је централна банка реаговала снижавањем каматне стопе на 4,6 одсто и смањењем обавезне резерве на зајмове банака. Смањење каматне стопе значи јефтинији новац за који централна банка очекује да ће делом завршити и на берзи куповином акција.

Ова вест је дошла касно за кинеске берзе пошто је и у уторак индекс шангајске берзе пао за 7,6 одсто, али су европске берзе завршиле трговање у плусу од три до четири одсто.

 

Магловити берзански сигнали

Да ли је ово почетак нове велике кризе?, бивши министар финансија САД упозорава да би и ово могао бити знак као што се десило и 1997, 1998, 2007. и 2008. године. Он упозорава на улогу Федералних резерви САД који су најавили повећање каматних стопа у септембру будући да су оценили да се америчка привреда опоравила. Са ниском ценом нафте, успоравањем кинеске економије и сломом берзи Самерс, који је био најозбиљнији конкурент за председника ФЕД-а садашњој председници Џенет Јелен, оцењује да су се стекли сви услови да се одустане од повећања каматних стопа. Уместо тога он за решење проблема стагнације предлаже раст инвестиција.

Нобеловац Пол Кругман истиче у својој колумни у Њујорк тајмсу да нико не зна шта ће донети крах берзе. Иако многи економсити тврде да берза предвиђа дешавања у реалној економији, још нико није успео да у реалном времену предвиди шта ће бити на основу берзанских флуктуација.

Повећање каматних стопа ФЕД-а утицало би на додатно јачање долара и на повлачење капитала из земаља у успону ка америчком финансијком тржишту што би додатно продубило проблеме са којима се суочавају.

Криза 2008. године почела је као финансијска криза у САД изазвана другоразредним хипотекарним обвезницама, да би се, када је тај балон пукао, преселила у Европу у виду дужничке кризе где је изазвала двоструку рецесију. Тек што се Европа мало стабилизовала балон се пресило на тржишта у успону и пре свега Кину. Кругман предвиђа да је јак долар следећи балон који ће пукнути у Америци. Он такође тврди да проблем није државна потрошња и дуг, али да политичари и банкари са Вол стрита то не желе да виде.

 

Кинески дуг и последице по Србију

С друге стране Кенет Рогоф, професор са Харварда и аутор књиге “Овог пута је другачија”, која скенира финансијске кризе последњих осамсто година, тврди да ни у оној из 2008, а ни овој кинеској нема ништа ново. Он тврди да је проблем Кине огроман унутрашњи дуг који је са седам билиона долара у 2007. години скочио на 28 билиона долара у 2014. што је 282 одсто кинеског БДП-а. Он истиче да је проблем повезаност Кине са светом и да баш сада ту повезаност процењују банкари и берзански експерти, покушавајући да утврде какав ће ефекат имати на остатак света. Рогоф каже да би се ипак кладио на то да ће Кина са својим огромним резервама успети да избегне велику кризу која би се проширила на остатак света.

Кенет Рогоф са Харварда клади се да ће Кина избећи велику кризу

Када се ради о Србији ефекат слома светских тржишта капитала у понедељак код нас се једва осетио. Како истиче економиста Вајс брокера Ненад Гујаничић Белекс, индекс Београдске берзе је пао за око један одсто и у понедељак и у уторак, али при толико малим прометима да то тешко може бити меродавно за било шта.

“На великим берзама када дође до пада, онда сви желе да продају и много је већи промет него у редовним условима. Код нас се мало осетило дешавање из инсотранства јер нашу берзу држе углавном страни инвеститори, али са прометима на најбољим акцијама као што су НИС или Аеродром од по 10-15.000 евра то није меродавно”, објашњава Гујаничић.

Да ли ће се “црни понедељак” одразити на нашу привреду треба сачекати и видети да ли ће доћи до кризе на глобалном нивоу, јер како каже Гујаничић питање је да ли је ово знак успоравања кинеске економије или само тренутне тешкоће или је постепено успоравање или балон који је спреман да пукне.

“Видели смо 2008. године да наша привреда зависи од кретања у свету. Сада је економија толико глобализована да сваки шок утиче на друге економије”, каже он, а кинеска је посебно значајна јер је највећи светски потрошач многих ресурса.

Милош Обрадовић, Балкан магазин

фото: Ројтерс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Ердоган преко миграната провоцира рат са Грчком

5 (3) Атина – Ситуација на грчко-турској граници је нешто мирнија после окршаја претходних дана, …

АЈДЕ? Па ратују Ердогане једно добрих 10 година у Идлибу

0 (0) Ово што се сада дешава у сиријском Идлибу може се назвати ратом, изјавио …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *