Састанак руског и кинеског лидера у Москви изазвао је нову нервозу у Вашингтону, како због јединства око бројних питања тако и због новца, пише „Фајненшел тајмс“.
Наиме, Владимир Путин је најавио да ће усвојити јуан за „плаћања између Русије и земаља Азије, Африке и Латинске Америке“.
Москва већ сада све више користи јуан у трговини са Kином и валута је и део резерви централне банке, све са циљем да се смањи изложеност „токсичном“ долару.
Иако би до скора то већини западних економиста било мало битно, уредница „Фајненшел тајмса“ Џилијан Тет подсећа на недавни банкарски хаос у САД, као и проблем галопирајуће инфлације и плафона дуга.
Пратите избор наших најбољих вести на Телеграму.
„Долар се умањује да би се финансирао спасавање банака“, грмео је ове недеље Петер Шиф, либерални економиста. У међувремену, Џим О’Нил, бивши економиста „Голдман Сакса“ објавио је чланак у којем тврди да „долар игра превише доминантну улогу у глобалним финансијама“ и позвао тржишта у развоју да смање ризике.
Други фактор који изазива нелагоду је то што је чак и пре посете Си Ђинпинга Москви, саудијска влада најавила да ће почети да фактурише извоз нафте Kини у јуанима. Одвојено, Француска је управо извршила прву продају течног природног гаса у јуанима, а Бразил је прихватио валуту за део своје трговине са Kином.
Апсолутно нема знакова да ови симболични гестови тренутно шкоде доларима, тврди уредница „Фајненшел тајмса“. Да, удео долара у глобалним резервама је потонуо са 72 процента у 1999. на 59 процената, пошто централне банке све више диверсификују своје инвестиционе фондове и одбацују валутне везе.
Такође је тачно да би појава дигиталних валута централне банке на велико (од банке до банке) теоретски могла да убрза ову диверсификацију олакшавајући неамеричким централним банкама да директно међусобно послују у сопственим валутама.
Али долар и даље доминира на тржиштима дуга, а обим долара који се држе у иностранству је скочио у овом веку. И један упечатљив и занемарен детаљ у овомесечним превирањима је да је валута задржала своју „скоро рекордну снагу у односу на Г10 и валуте тржишта у развоју“, како је Робин Брукс, главни економиста Института за међународне финансије, недавно твитовао.
Исто тако, велики број глобалних инвеститора је хтело да зграби долар током недавне кризе да су Федералне резерве покренуле дневни програм размене са другим централним банкама. „Ова побољшана употреба линија за размену долара ће, иронично, додатно ојачати глобални доларски систем и његове моћне мрежне ефекте“, предвиђа Дејвид Бекворт, научни сарадник у Меркатус центру Универзитета Џорџ Мејсон.
Другим речима, долар можда не заслужује да победи на било ком такмичењу лепоте тренутно, с обзиром на фискалне проблеме који муче Америку, али многи инвеститори га и даље сматрају најмање ружном опцијом у веома ружном свету, због тог мрежног ефекта и чињеница да су тржишта капитала евра и јуана плитка и затворена.
Међутим, пре него што неко закључи да то значи да може у потпуности да игнорише Путинову претњу, требало би да погледа неко истраживање које изазива размишљање о трговинском фактурисању које је прошле године објавио Центар за истраживање економске политике (ЦЕРПТ).
Пре једне деценије, широко се претпостављало да је још један фактор који подржава долар „лепљивост“ образаца трговинског фактурисања, као што је приметила Гита Гопинат, потпредседница шефа ММФ-а. Али ЦЕПР документ сугерише да се то сада полако мења – како се кинеска трговина повећала последњих година, порасла је и употреба јуана.
У ствари, толико је порасла да сада премашује употребу евра за фактурисање трговине, што је „упадљиво, с обзиром на низак степен отворености капиталног рачуна Kине“, наводи ЦЕПР и додаје да „супротно уобичајеној мудрости, недостатак отворености капиталног рачуна можда неће у потпуности спречити јуан да игра јачу улогу као међународна и резервна валута“.
На крају крајева, већ се појавило офшор тржиште јуана вредно 200 милијарди долара – а валута се „користи у фактурисању и подмирењу кинеске спољне трговине и плаћања“ и „глобалној мрежи клиринга и плаћања“.
Нето резултат, предвиђа ЦЕПР, је да би се у наредним годинама могао појавити „мултиполарни“ валутни свет, од оне врсте на коју О’Нил позива. То не би била тако драматична промена, тврди „Фајненшел тајмс“ али додаје да би мултиполарни образац могао могао да буде шок за америчке креаторе политике, с обзиром на то колико је спољног финансирања потребно САД.
