Балканске гасне игре

0
(0)

Док Словачка иницира вертикални гасни коридор – којим ће тећи и гас из Турског тока, док се Бугарска нада да ће, ипак, бити европско гасно чвориште и за руски гас, а Грчка преговара са Русијом о градњи Турског тока својом територијом Србија, односно, српска политичари не желе да наљуте Брисел и САД, па се не залажу да Турски ток “тече” кроз Србију.

Само дан пошто је српска министер рударства и енергетике Александар Антић (у уторак), након завршене пленарне седнице другог заседања Заједничке Српско-буграске међувладине комисије рекао да Србија није држава од које зависи да ли ће се градити Турски ток Словачка је (јуче) предложила Русији пројекат крака Турског тока, који ће уместо кроз Македонију и Србију до Мађарске ићи територијом Бугарске и Румуније. За ову опцију залажу се словачки политичари, који не крију да им је циљ да својој земљи осигурају проходе од транзита руског гаса и када он престане да “тече” преко Украјине.

У духу оријентације на препоруке из САД и азербејџански гас, коју је прошле недеље обнародовао српски премијер Александар Вучић Србија се, изгледа, неће потрудити да и сама лобира да бар неки крак, ако не и цео Турски ток ка Европи иде нашом територијом.

Само Србија и Македонија слушају Брисел

Антић је, наиме, најавио да ће гасна интерконекција између Бугарске и Србије, дуга 150 километара, бити завршена до 2018. године, да ће њом прве количине гаса кренути 2019. године и истиче да ће ова гасна веза омогућити Србији да се преко Бугарске снабдева азербејџанским, туркменинстанским, иранским или евентулно алжирским или катарским гасом. Рекао је, такође, да ће овај гасовод, о чијој се градњи, иначе, прича већ двадесетак година, омогућити Бугарској да одређене количине гаса добија из Србије.

Антић је, после потписивања Протокола с бугарског министром економије Божидаром Лукарским за економску сарадњу, рекао да је од 150 километара те гасне интерконекције 60 одсто на територији Србије.

“Реч је о двосмерној гасној интерконекцији чији ће годишњи капацитет бити 1,8 милијарди метара кубних са могућношћу проширења капацитета“, рекао је Антић подсећајући да Бугарска има дефинисано финанасирање тог пројекта из ЕУ, а да ће Србија настојати да обезбеди средства, такође из фондова ЕУ.

TAP-TANAP-Turski tok

Агенције преносе да је Антић рекао да су радне групе у области енергетике Бугарске и Србије, у претходна два дана, дефинисале додатне елементе тог пројекта. Први део пројекта изградње гасне интерконекције између Бугарске и Србије, како је рекао Лукарски, завршен је у Бугарској од 2007. до 2013. године, добијене су дозволе и завршени пројекти, тако да је Бугарска спремна да настави рад на томе.

„Предстоји потписивање протокола који ће уоквирити даљи рад на том пројекту и повезивању“, рекао је Лукарски.

Антић и Лукарски истакли су важност диверзификације гасне конекције и више могућности за снабдевање гасом, а одговарајући на питање о евентуалном учешћу у Турском току, Антић је рекао да је Србија потпуно отворена за све пројекте који могу да омогуће више гасних конекција.

Антић је, међутим, навео да је Србија мала држава и не доноси и не може да утиче на стратешке одлуке, наводећи да Турски ток зависи од Русије и Турске које су потписале гасни аранжман и од других држава кроз које би пролазио, као и од ЕУ.

„Ми нисмо држава од које зависи да ли ће се градити Турски ток. То је питање које у овој фази зависи од Русије и Турске које су потписале гасни аранжма и од могућности да се тај пројекта реализује“, рекао је Антић додајући да реализација тог пројекта зависи и од Грчке, Македоније, Србије, Мађарске, Аустрије, као и од ЕУ која треба да да одређену врсту „зеленог светла“ и додатне енергије за такав пројекат који, ако се за њега сви одлуче, мора да има обезеђено финансирање.

„У међувремену, ми радимо као држава оне пројекте који зависе од нас. Пре свега, од нас зависи гасна интерконекција са Бугарском и ми хоћемо да је завршимо. Она нам отвара могућност да дођемо у контакт са одређеним количинама гаса који иду ТАП-ом и ТАНАП-ом, али и ЛНГ терминалом у Александрополусу (лука у Грчкој), који ће бити повезан са ТАП-м, себи повећавамо број опција и могућности“, рекао је Антић.

Он је објаснио да ће интерконекција са Бугарском омогућити обема државама да уколико имају потребу и могућности да се снабдевају азербејџанским, туркменинстанским, иранским или евентулно алжирским или катарским гасом, гас иде из правца Бугарске према Србији или отворити могућност да Бугарска одређене колицицне гаса добија из Србије без обзира на правац снабдевања.

„Управо је то та нова стратегија ЕУ, и свих европских држава, која у први план ставља енергетску безбедност, диверзификацију и извора и руте снабдевања и то је нешто на чему све земље у регону интензивно раде и то је једна одлична ствар коју радимо за будућност“, рекао је Антић.

Све ово је, наравно, тачно. И, нико не треба да спори одлуку српских политичара да се умрежимо у гасну мрежу Балкана и Европе. Чуди, само, што се предвођени премијером српска министри више уздају у гас из Азербејџана, Туркменинстана, Ирана, па чак и Алжира и(ли) Катара него из Русије.

Јер, руски гас нам је стизао и у време енергетских санкција током 90-их година прошлог века. А ако би нам се посрећило па будемо на траси Турског тока од грчко-турске границе ка Европи имали би и приход од транзитних такси.

Спорно је, наравно, финансирање. Али, када Брисел увиди да Руси не желе да продужавају трансит преко Украјине мораће, пре свега због својих чланица, које рачунају и на снабдевање руским гасом и на зараду од транзита руског гаса, договорити са Москвом постављање тих цеви. О томе колико ће се поштовати трећи енергетки пакет, на коме бирократија ЕУ посебно инсистира за руске гасоводе видећемо јер, баш од тог прописа је, на пример, ослобођен гасовод ТАП, којим треба ка европским потрошачима да се транспортује азербејџански гас.

Да ће чекати зелено светло из Брисела по питању тога да траса Турског тока од Грчке иде њиховом територијом изјасниле су се, дакле, само Македонија и Србија. Земље које нису чланице ЕУ и које тешко да могу саме да изфинансирају гасне конекције до гасовода којима ће стизати неки емергент који је алтернативе руском гасу.

Иако је чланица ЕУ Грчка, чијом територијом треба да иде гасовод ТАП ка европским потрошачима, ових дана преговара и са Гаспромом о градњи Турског тока на својој територији.

Заиста је питање зашто такве разговоре са Русима не воде македонски и српска политичари. Зашто толико слушамо ЕУ и САД.

Словаци хоће зараду од транзита гаса

Не чекајући Брисел чланице ЕУ већ лобирају за профит од Турског тока.

Словачка је предложила Русији пројекат крака гасовода који ће се ослањати на Турски ток, уз учешће Бугарске, Румуније, Мађарске и Европске уније, рекао је јуче словачки премијер Роберт Фицо након разговора са руским колегом Дмитријем Медведевим, преноси Тањуг.

Предлог Братиславе би требало да се реализује уз учешће и подршку ЕУ.

“Свака словачка влада мора да обезбеди да гасни цевоводи који пролазе преко територије Словачке никада не буду празни. Словачка одлично зна да од јануара 2020. године неће више важити споразум о транзиту гаса преко Украјине. Ако ми не будемо транзитна земља за гас, наш буџет ће претрпети велику штету,” нагласио је Фицо на јучерашњој конференцији за новинаре у Москви.

Тас преноси његову изјаву да Словачка не може да се меша у руско-украјинске односе, па ни по теми гаса, али да не може ни мирно да седи и чека да Украјина испадне из система за транспорт гаса. Због тога ће актуелност пројекта расти у истој мери у којој ће се реализовати Турски ток.

gasovodi-postojeci-planirani istring-gasovod

“Такве пројекте можемо да реализујемо само уз постизање договора измедју четири земље, наравно уз учешће Русије. Одговорност захтева од нас да тражимо алтернативне путеве решења овог проблема,” закључио је словачки премијер.

Медведев је рекао да су у разговорима са словачким колегом размотрене могућности спровођења опција које ствара Турски ток, након што дође до границе Грчке, за земље Европе и могућности укључења у те процесе.

Медведев је, такође, признао да постоје ризици у новом пројекту Турски ток, али и оценио да је у целини добар.

Да Словачка штити своје интересе сматра и Александар Пасечник, стручњак Фонда националне енергетске безбедности, који за Спутник објашњава да је Братислава заинтересована да и даље игра важну улогу на енергетском тржишту јер, уколико Турски ток затвори могућност за транзит гаса преко Украјине Словачка више неће бити транзитна земља.

Пасечник, такође, упозорава да треба бити опрезан према Бугарској, с обзиром да су сви руско-бугарски пројекти пропали.

Али, то, изгледа, не смета аустријском ОМВ-у, који према писању бугарског дневника Новините, жели да закупи гасоводне капацитете у Бугарској.

ОМВ мерка бугарске гасоводе

ОМВ са бугарским оператором гасног транспортног система Булгартрансгасом преговара о могућностима транспорта природног гаса из Румуније преко Бугарске.

ОМВ, наиме, буши нафту и гас на румунској оффсхор-концесији Нептун, која се налази близу бугарске истражне концесије Кхан Аспарух у Црном мору и заинтересован је за све преостале слободне капацитете бугарских гасовода.

Из Булгартрансгаса је, међутим, стигао одговор да је капацитет гасног система готово у потпуности резервисао руски Гаспром, и то до 2030. године, а преостала могућност би било кориштење резервних капацитета бугарске мреже, што би износило око 5 милијарди м3 гаса годишње.

Али, занимљиво је да Булгартрансгас у плану има и изградњу гасовода дугог 500 км од Варне до Орјахова, чији би капацитет транзита био 45 милијарди м3 годишње. Тим гасоводом би се, према писању Новините превозио гас из три смера: из бугарских поља у Црном мору, из Румуније и из пројекта Турски ток.

То што је ОМВ заинтересован за Турски ток не треба да чуди јер, ова аустријска компанија је са Гаспромом, уз благослов својих политичара озваничила сарадњу у пројекту Јужни ток крајем прошле године, у време највеће кампање из Брисела и САД против доминације руског гаса у Европи.

Аустријанци су, додуше, били нешто тиши од Мађара у коментарима о штетама због одустајања Русије од градње Јужног тока. Али, ОМВ је потом наставио сарадњу са Гаспромом а из ових најава везаних за бугарске гасоводне правце јасно је да им је стало да њихово складиште гаса у Баумгартену крај Беча не буде на губитку.

У ОМВ-у, дакле, верују да ће Бугари изградити још једну гасну везу са Грчком.

Изградња друге гасне интерконекције између Бугарске и Грчке, односно, гасовода ИГБ могла би почети у марту 2016. године, најављено је из бугарског Министарства енергетике почетком ове године.

Тај гасовод треба да спаја Комотини у Грчкој и Стару Загору у Бугарској. Његов старт је планиран за 2018. годину. Бугари сматрају да ће им то бити важан аргумент јер би их повезао на Јужни гасни коридор (гасовод ТАП) а да ће послужити и за реализацију Вертикалног гасног коридора који би повезао Грчку, Бугарску и Румунију. Влада Бугарске је, према писању дневника Новините у буџету за 2015. годину резервирала 80 милиона евра као гарант за његову изградњу али, укупни трошкови за реалзацију овог пројекта процењују се на 220 милиона евра.

Финансирање за овај гасовод још није обезбеђено, као, уосталом, што није ни за бугарски део гасне интерконекције са Србијом.

Бугарска се још нада руском гасоводу

Док преговара о гасној конекцији са Србијом и учешћу у гасоводу Еастринг, односно, такозваном Вертикалном гасном коридору Бугарска се, изгледа, још нада да ће се Руси предомислити и укључити је у неки свој пројекат гасовода за трансит руског гас ака Европи. Владимир Сабев за Бугарски државни радио коментарише то што су крајем прошле недеље у Риги министри спољних послова Бугарске, Словачке, Мађарске и Румуније потписали политички Меморандум о намерама за повезивање преносних система својих земаља. Гасоводом назван Еастринг транспортоваће се природни гас из Азербејџана, Туркменистана, Ирака, Русије и са Кипра, а такође ће се омогућити испоруке путем реверзибилних гасних веза из западне Европе.

„То је у суштини корак ка реализацији изградње такозваног Вертикалног гасног коридора који је посебно скуп за Бугарску након неуспеха трансевропског гасовода Јужни ток који је требало да пролази кроз територију наше земље и да снабдева руским гасом централну и западну Европу. Чак и након што је Русија овај пројекат заменила новим пројектом гасовода Турски ток, Бугарска и даље прави планове да заузме значајније геостратешко место на гасној мапи европског континента и лансира идеје с тим у вези,“ каже Сабев коментаришући да је већину тих идеја „Брисел прихватио као неозбиљне. Међутим, идеја о повезивању цевовода Бугарске са преносним системима суседних и централноевропских земаља Вертикалним гасним коридором наишла је на одличан пријем код Европске комисије, која је чак ставила до знања да би финансирала сличне пројекте. Управо у контексту потребе за интеграцијом, а према томе и за већом независношћу од руских испорука гаса треба разматрати недавно потписани меморандум.“

Сабев даље коментарише да ни један гасовод који Русија или Азербејџан планирају да граде до Турске (Турски ток, ТАНАП и ТАП) , а који су, заправо, усмерени ка европским потрошачима не пролазе кроз Бугарску и истиче: „Овде можда морамо додати и за сада непотврђене гласине да се и поред несугласица између Москве и Софије око пропалог пројекта гасовода Јужни ток, већ воде разговори о његовој умањеној верзији да, наиме, он стиже до бугарске црноморске обале. Ма колико минималистички био у поређењу са првобитно предвиђеним капацитетом од 63 милијарде кубних метара гаса годишње, нови пројекат далеко премашује скромне потребе Бугарске за увозом око три милијарде кубних метара гаса, тако да ће остале количине очигледно бити усмерене према унутрашњости европског континента. Дакле, на овој позадини сасвим природно и логично изгледа повезивање бугарског са румунским, мађарским и словачким системом за пренос гаса. Тим пре што је изградња интерконекција Бугарске са Грчком и Румунијом у прилично одмаклој фази.“

И Иран заинтересован за Турски ток

Да Иран размишља о томе да, након укидања санкција искористи гасовод Турски ток за испоруке свог гаса у Европу, ако Техерану ова траса буде одговарала открио је, на маргинама 26. Светске гасне конференције у Паризу, Азизолах Рамазани, директор за међународне односе Иранске националне гасне компаније (НИГЦ).

Уједињене нације, САД, ЕУ и бројне друге земље и организације наметнуле су низ санкција Ирану због његовог контроверзног нуклеарног програма. Техеран и међународне силе постигли су договор о кључним параметрима програма у Швајцарској у априлу, чиме је створена основа за коначан споразум о ограницавању нуклеарног програма Техерана и укидање свих санкција Ирану, чије се склапање очекује до 30. јуна.

„Могу постојати заједничка поља делатности, нпр. у сфери гасовода. Можемо размењивати искуства и технологије. На пример, у области транспорта (гаса) — можемо размењивати информације о систему преноса, мониторингу, а у будућности је могуће да се ирански и руски гасоводи ка Европи обједине и заједно испоручују гас“, рекао је Рамезани, коментаришући да би ирански гас, у некој фази, могао потећи Турски током.

Међутим, то за сада, није тема разговора, преноси Спутник Рамезанијеву изјаву: „То је могуће. Није било преговора о томе. Била би добра идеја да се отпочну преговори, јер тачка кроз коју руски и турски гасовод стижу у Европу може, такође, постати место кроз које може стићи ирански гасовод у Европу. Зато би они могли почети преговоре.

Рамезани коментарише да се може искористити турски део гасовода или чак и црноморски сегмент: „На пример, Иран пролази кроз Турску како би се придружио турском гасоводу. Друге трасе, такође, могу бити размотрене, али је најбоља траса, вероватно, овај пројекат у Турској.

Разматрамо пет до шест рута за испоруку гаса Европи“, рекао је Рамезани на маргинама Светске конференције о гасу у Паризу, додајући да би руте могле да иду кроз Турску, преко Црног мора, кроз Ирак, Сирију и Средоземно море, преноси агенција РИА новости.

„Ипак, прво морамо да проучимо економску цену и ефикасност сваке руте, али све ће зависити од Европе, која очекује да ће санкције бити укинуте, па ће након тога моћи да преговара о гасу са Ираном“, навео је Рамезани.

 

Јелица Путниковић, Балкан магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

РУСИ ЗАВРНУЛИ СЛАВИНУ: Од данас Украјина без руског угља и нафте

0 (0) Данас је ступила на снагу забрана извоза угља и нафтних деривата из Русије …

„Гаспром“ прекида транзит гаса преко Украјине

0 (0) Бугарска је добила званично писмо од „Гаспром експорта“, у којем компанија саопштава да …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend