Јавни дуг Србије је у априлу смањен за око 170 милиона евра и износио је 24,4 милиајрде евра, што је према процени Фискалног савета износило 74,1 одсто БДП-а, а према подацима Управе за јавни дуг Министарства финансија 72,3 одсто. Међутим, скромно раздуживање државе које је дошло као последица благог слабљења долара и мањег дефицита од очекиваног, брзо ће бити прекинуто у мају када се очекује раст дуга за 100 милиона евра.
Скупље камате од плата у просвети или здравству
Међутим, код јавног дуга није битна само његова величина већ и колико он кошта једну државу, а Србија ће за камате по основу јавног дуга из буџета ове године платити 1,1 милијарду евра, односно 3,5 одсто БДП-а. Овај износ је већи од издвајања за капиталне инвестиције.
Такође, тренутно је актуелан програм рационализације запослених у јавном сектору где ће по свему судећи највећи терет отпуштања да поднесу здравство и просвета јер и највише запошљавају (60 одсто укупно запослених у државном сектору), мада надлежна министарка Кори Удовички није хтела да прецизира где ће бити највише отпуштања. Тако укупно за плате запослених у образовању и здравству Србија издваја по три одсто БДП-а, а за камате 3,5 одсто.
За плате полицији, правосуђу и војсци троши се 2,9 одсто БДП-а. И испада да се управо смањују плате запосленима у просвети од чега директно зависи квалитет образовања, или у здравству од ког зависи здравље нације, да би се исплатиле све веће и веће камате на огромно задуживање последњих пет, шест година. Поражавајућа је чињеница да се за камате, углавном сраним кредиторима, даје годишње износ довољан за 150.000 плата запослених у здравству или просвети.
С обзиром да ће фискална консолидација трајати бар још три године, другим речима плате и пензије ће вероватно толико бити замрзнуте, а с друге стране трошкови камата ће расти – оне ће убрзо постати доминантан део буџета.
Према анализи Фискалног савета, упркос планираном смањењу дефицита до 2017. године очекује се годишњи раст издвајања за камате у просеку за 20 милијарди динара.
“То значи да ће сваке следеће године бити неопходно остварити уштеде на расходима, или повећати јавне приходе за око 20 милијарди динара само да би се дефицит одржао на непромењеном нивоу. Овај износ је, на пример, еквивалентан укупном повећању прихода по основу сузбијања сиве економије у 2015. години (што се не може очекивати сваке наредне године), односно нешто мањи од укупних уштеда остварених по основу смањења пензија (процењене на око 25 милијарди динара)”, наводи се у извештају институције задужене за надгледање јавних финансија.
Само шест земаља у Европи има веће трошкове за камате на јавни дуг од Србије. Из анализе Фискалног савета види се да Грчка као најзадуженија земља у Европи са дугом од 180 одсто БДП-а за камате троши само 0,7 процентних поена БДП-а више у односу на Србију, а при томе очекује се да буџетски расходи за камате у Србији до 2017. године порасту на око четири одсто БДП-а. Тада бисмо могли више да плаћамо за камате (у односу на БДП) него Грчка.
Изостаје привредни раст
Иако се власт нада, што је и документовано у Фискалној стратегији 2015-2017. године, да ће јавни дуг расти до 79 одсто БДП-а у 2016. и да ће онда кренути у пад, Фискални савет очекује да ће јавни дуг расти до 2018. године када ће достићи 83 одсто БДП-а када би се могао зауставити. С обзиром да је на крају 2014. достигао 72,2 одсто БДП-а, према Фискалном савету (а 70,9 одсто БДП-а према Министарству финансија) на добром је путу да убрзо и пробије границу од 80 одсто БДП-а. Наравно, ово подразумева привредни раст који је изостао прошле, а очекује се да ће бити или у минусу или на нули и ове године.
Чак и ова опрезнија процена о висини јавног дуга може бити пробијена, будући да се скоро трећина јавног дуга налази у доларима, мада држава девизне приходе углавном остварује у еврима. Ефекат ове девизне несуклађености већ се осетио када је у првом кварталу јавни дуг порастао за пет одсто само због јачања долара.
У сличној или још горој ситуацији је Хрватска чији је јавни дуг на крају 2014. године износио 85 одсто БДП-а. Као што је Србија за последњих шест година утростручила јавни дуг са 8,7 милијарди евра крајем 2008. на 24 милијарде евра крајем априла 2015. године, тако су и Хрвати последњих 15 година годишње повећавали јавни дуг за 12,4 одсто. У току 2014. године однос јавног дуга Хрватске према БДП-у је повећан за 4,4 процентна поена по чему је шеста у ЕУ, али то није ништа према Србији чији је јавни дуг према БДП-у скочио за 11,3 процентних поена у 2014. години.
И Србија и Хрватска се воде као средње развијене земље са тржиштима у развоју за које се не препоручује да јавни дуг пређе 45 одсто БДП-а (управо то је граница коју је одредио наш Закон о буџетском систему који се очигледно не поштује).
Хрватима се предвиђа раст дуга до 90 одсто БДП-а до краја ове године и чак 92,5 одсто у 2017. години. На овај начин Хрватска би могла упасти у групу земаља тзв. ПИИГС чији јавни дуг певазилази 100 одсто БДП-а.
И мада ММФ озбиљно упозорава Хрватску на велику могућност кризе због високог јавног дуга, њених 85 одсто је чак мало испод просека Европске уније од 86,8 одсто.
Развијене земље су задуженије
Осим земаља Јужне Европе попут Грчке, Италије, Шпаније и Португала и Ирске поред њих, које чине групу ПИИГС и предводе листу најзадуженијих држава, међу најзадуженијима су и развијене и богате земље Европске уније. На пример, јавни дуг Белгије је 106,5 одсто БДП-а, Француске 95 одсто БДП-а, Велике Британије 89,4 одсто, Аустрије 84,5 одсто, а Немачке 74,7 одсто БДП-а.
Земље ЕУ
Земља Јавни дуг као % БДП-а
Белгија 106,5%
Данска 45,2%
Немачка 74,7%
Француска 95%
Холандија 68,8%
Аустрија 84,5%
Финска 59,3%
Шведска 43,9%
В. Британија 89,4%
ПИИГС
Земља Јавни дуг као % БДП-а
Португал 130,2%
Италија 132,1%
Ирска 109,7%
Грчка 177,1%
Шпанија 97,7%
Кипар 107,5%
Треба подсетити да према Мастрихтским критеријумима, на којима је формирана Европска монетарна унија, земља не може постати члан еврозоне са јавним дугом већим од 60 одсто БДП-а. По овом критеријуму само Шведска, Данска, Финска и Луксембург би смеле да имају евро као платежно средство. Опет, за већину ових земаља ни ЕУ, ни ММФ, ни међународна финансијска тржишта – како називају светске фондове и кредиторе – не захтевају смањење јавне потрошње, рационализације и реформе као за земље Источне Европе које показују знатно већу финансијску дисциплину.
Тако осим поменуте Хрватске, Словеније чији је јавни дуг на нивоу 80 одсто БДП-а и Мађарске са 76,9 одсто БДП-а, све земље нове чланице ЕУ су испод границе од 60 одсто БДП а неке, попут Естоније која има јавни дуг од само 10 одсто БДП-а, су међу најмање задуженим земљама у свету.
Нове чланице ЕУ
Земља Јавни дуг као % БДП-а
Румунија 39,8%
Хрватска 85%
Бугарска 27,6%
Словенија 80,9%
Словачка 53,6%
Пољска 50,1%
Мађарска 76,9%
Чешка 42,6%
Естонија 10,6%
Летонија 40%
Литванија 40,9%
Такође и земље из нашег региона, осим Србије и донекле Албаније, имају релативно низак јавни дуг у односу на БДП, али и даље су међународне финансијске организације забринуте за њих и препоручују реформе.
Кандидати за ЕУ
Земља Јавни дуг као % БДП-а
Србија 70,9% (72,3% 30.4.2015)
БиХ 45%
ЦГ 59,60% (54,6% 31.3.2015)
Албанија 69,1%
Македонија 45,8%
Како објашњава Божо Драшковић, сарадник Института економских наука, није проблем само у висини дуга, већ је питање да ли имате јаку економију базирану на производњи и извозу. Такође, неке од земаља у које бежи капитал, као што су Велика Британија, Луксембург или Швајцарска не морају да имају производњу, а опет могу бити јаке и подносити висок дуг.
“Ми немамо привреду, уништили смо индустрију. Постојећи начин привлачења капитала није продуктиван и, у ствари, из земаља као што је наша исисава се капитал у оф шор рајеве. Наша држава је уништила привреду и пошто не може да повећа прилив девиза извозом, онда самњује потрошњу због чега трпи народ. Ми морамо генерисати сопствену акумулацију, подићи привреду и индустрију, јер нигде и никога није развио страни капитал. Недавно сам видео изјаву некога из бивше владе да су економску политику водили споља, а мени се чини да је и данас такав случај”, сматра Драшковић.
Милош Обрадовић, Балкан магазин
