Банда из СНС-а пљачка болесне преко вакцина, отима и препродаје децу

Режим који броји своје последње дане кренуо је у сурови обрачун са свима који угрожавају његово финансирање из илегалних и смртоносних послова. Почело је привођење (чак и ноћу) сваког ко је упозорио на погубно дејство закона о обавезном вакцинисању или оног који омогућује Центру за социјални рад да по слободној процени одузме дете од биолошких родитеља. Све што је болесно и изопачено је добродошло овој власти, али је са друге стране мирни протест родитеља и породичних људи забрањен. Једни те исти људи се боре за обавезну вакцинацију деце, одузимање деце од родитеља како би била продата у бело робље, као и закон по коме је сваки грађанин донатор органа. Нису важне жртве, битан је само профит ове мале групе и људи на власти.

Бахатост и осионост садашње власти најсигурнији су показатељи да јој се приближио крај. Режим који је сигуран у себе нема потребе да се на овако суров начин обрачунава са својим противницима, већ то чине само они који немају дуги начин да остану на власти.

Док је свако удружење родитеља погођених неком неправдом протествовало за себе или, што је чешће био случај, није протествовало уопште, власт је све то мирно посматрала. Лампица за узбуну се упалила тек када су та удружења одлучила да 19. маја организују заједнички сверодитељски протест у Београду на коме би им се придружио и синдикат полиције. Једна таква масовна поворка никако није одговарала режиму, па је планирано окупљање на Тргу републике забрањено од стране Полицијске управе града Београда, односно месно надлежне Полицијске станице Стари Град.

Наређење за забрану врху полиције је пренела државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Дијана Хркаловић која се као „правоверна“ доказала још 2012. када је заједно са својим пратиоцима код Панчевачког моста у Београду пребила активисту удружења грађана „Правда и право“ Дејана Вукићевића који се враћао са мирних антирежимских демонстрација (Магазин Таблоид је о томе писао у броју 359). Сведоци тврде како је она лично, заједно са начелником Полицијске управе Београда Веселином Милићем ишла у ПС Стари Град да издиктира решење о забрани скупа и да се увери да је исто послато организаторима. Једини проблем је био што није могло да се нађе никакво сувисло образложење.

Решење 03/16/23 Број 212-45/18 од 15.маја 2018. ПС Стари Град потписао је начелмик те станице, главни полицијски саветник Ђокица Драшковић. Као први разлог за забрану он је навео да би безбедност грађана могла да буде угрожена и то од туриста у транзиту који су другачијег мишљења од демонстраната?!?

И пре овог става знали смо да је Србија под страном окупацијом, али је ово први пут да неко од наших званичника јавно призна како је ова квислиншка власт толико сервилна да на њу могу да утичу чак и страни туристи у пролазу.

Од тренутка када је удружење грађана „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“, коме је на челу др Јована Стојковић, успело да окупи и удружења родитеља украдених беба, као и оно које окупља родитеље којима су Центри за социјални рад насилно одузели децу како би била продата иу иностранству, на све активисте се обрушио комплетни државни апарат. Ситуација се посебно заоштрила када су јавности приказани документи који доказују да се нашој деци дају вакцине непознатог порекла и садржаја, као и да се деца одузимају од родитеља искључиво у сврху даље продаје у иностранству. Пошто није могуће демантовати доказе, чланови фармако мафије су кренули у сурови лични обрачун са свим противницима и онимаи који желе да сачувају своју децу од вакцина или продаје у иностранству.

Један од у јавности најпознатијих случајева отимања детета јесте породица Тркуља из Београда којој је Центар за социјални рад Звездара пре више од осам месеци незаконито одузео шестогодишњу ћерку коју не враћа упркос томе што је у првом степену суд одбацио захтев Центра за трајно одузимање права старатељства родитељима. Решење о привременом одузимању детета на основу измишљене анонимне пријаве (коју је, могуће, и сама написала) потписала је злогласна радница поменутог Центра Смиља Игић, која је по полицијској евиденцији ПС Звездара учествовала у одузимању више десетина деце од њихових биолошких родитеља.

Крајем маја се на неком зиду на Звездари наводно појавио графит у коме се прети Игићки. Мада осим ње тај натпис нико није видео, ПС Звездара је покренула истрагу. Предмет је доспео у руке младе инспекторке Драгане Бујић и тада је почело вишедневно малтретирање породице Тркуља. Бујићка је 24. маја у 20:55 са свог приватног телефона (број 069-4700269) позвала оца девојчице, Ивана Тркуљу, и захтевала да одмах дође у полицијску станицу, без да му је саопштила разлоге за позив. Тркуља јој је објаснио како му је нога у гипсу, да хода помоћу две штаке, да је већ доста касно и замолио је да му каже разлоге за позив, као и да договоре термин у неко разумно време, а не у сред ноћи. Бујићка је на то одговорила лавином претњи и прекинула везу.

Следећег дана је брачни пар Тркуља против поменуте инспекторке поднео пријаву Сектору унутрашње контроле која ни до данас није процесуирана, као што ни инспекторка није била обуздана у даљим незаконитим нападима на породицу коју је свакодневно узнемиравала телефонским позивима. Почетком јуна један униформисани припадник полиције је дошао на врата брачног пара Тркуља и захтевао да са њим пођу у ПС Звездара, где их је инспекторка Бујић саслушала без присуства браниоца.

Она им је у разговору открила како њој није толико битан измишљени графит (иако је више пута напоменула да је Смиља Игић „угледна и јавна личност“), већ да жели на првом месту да се спречи даље извештавање у медијима о отетој девојчици. Тркуље су првенствено требали да утичу на свог пријатеља, новинара Душка Велковског, да престане да пише о том случају, али и о осталим случајевима отете деце.

Велковски, који сарађује и са Магазином Таблоид, је члан међународне асоцијације новинара и о својим сазнањима у вези трговине децом и спорним вакцинама је професионално извештавао преко средстава јавног информисања. Упркос томе, нашао се на списку такозваних „шарлатана“ против којих је 270 измишљених „забринутих родитеља“ поднело кривичну пријаву, јер су, наводно, својим јавним противљењем обавезној вакцинацији ширили панику. При томе, колега Велковски се никада није успротивио вакцинисању деце, већ је страним медијима само преносио чланке објављене у Магазину Таблоид.

Преко својих контаката у полицији сазнао је како се сумњичи да је он нашој редакцији доставио документа из Норвешке који Игићку, али и бројне друге социјалне раднике у Србији, терете да буквално тргују српском децом у иностранству. Тада је постало очигледно како фармако мафија у ствари стоји и иза продаје наше деце у иностранству. Као и свака мафија и ова организација нема никаквих скрупула и интересује је само профит.

При томе, те такозване „шарлатане“ који се противе обавезној вакцинацији напада група „забринутих родитеља“ којој се на челу налази еугеничар Владимир Цимерман, кога лист „Блиц“ од 6. фебруара 2018. представља као – доктора. Цимеман нити је родитељ, а још је мање доктор, већ обичан шарлатан који данас тражи обавезну вакцинацију, а сутра би се (када би склопио бољи финансијски аранжман) исто тако жустро њој противио.

Велковски је међу првима саслушан у полицији на основу поменуте пријаве и позвао се на свој новинарски статус, као и на чињеницу да је он само преносио оно што је објављено у нашем листу. И поред тога, кривични поступак против њега се још увек води. Против брачног пара Тркуља заменик вишег тужиоца Александар Момчиловић води истражни поступак, али сада због високо-технолошког криминала?!? На тај начин је један графит, који нити је постојао, нити је њега могао да напише скоро непокретни Иван Тркуља, проглашен високом технологијом.

Сви они који се данас залажу за обавезну вакцинацију својевремено су били учесници афере „Свињски грип“, када су за више милиона евра увезене вакцине тако лошег квалитета да ни афричке земље нису хтеле да их приме као хуманитарну помоћ. Ту су на првом месту др Зоран Радовановић, др Предраг Кон и Владимир Цимерман. Исто тако, такозвани „вакцинаши“ се истовремено залажу и за одузимање деце од родитеља који не желе да их вакцинишу. За ово се залаже и тренутни министар просвете Младен Шарчевић који тиме прети у свакој прилици.

На врху покрета вакцинаша налази се око 60 особа која су истовремено и поборници насилног одузимања деце од родитеља. Сада проширују своју борбу и све чешће се у јавности појављују хвалећи ново законско решење по коме је свако донатор органа, осим ако за живота то изричито не одбије. Цела Србија ће постати једна велика „Жута кућа“ у којој ће се трговати људским органима, упозорава др Јована Стојковић.

Очигледно је на делу не само обична фармако мафија, већ једна добро организована криминална група која се залаже за безобзирно убијање и касапљење овог народа, зарад личног профита. Колико је ова банда незајажљива и спремна да гази по лешевима само да би зарадила још пара, показује случај трогодишње Зорице Д. оболеле од ретког облика мишићне атрофије који се завршава смртним исходом, ако се не лечи.

У свету постоји лек за ову болест који је у марту месецу увезен и у Србију. Министар Златибор Лончар је у присуству председника републике Александра Вучића у јануару уверавао девојчицину мајку како ће бити купљена довољна количина лекова за сву оболелу децу. Лекарска етичка комисија је, међутим, донела одлуку да се Зорици не да овај лек, јер је њој, по процени неких стручњака, остало мање од годину дана живота. Каква је то сурова и бедна држава у којој једно дете мора да умре како би друго добило лекове?!?Упркос томе што су јој ћеркицу осудили на смрт, лекари су Зоричину мајку упозорили да мора да вакцинише дете како би избегла плаћање казне!?! Врхунац безобзирности и лицемерја.

А 1. Протести и забране

Институт за јавно здравље „Батут“ је јавности морао да призна како не располаже тачним подацима о жељеним и нежељеним ефектима ММР вакцине. Ово је само делимично тачно, јер Институт ове податке у склопу истраживања деловања вакцине продаје произвођачу, али не сме да обавести домаћу јавност како не би избила паника.

Средином осамдесетих година прошлог века у Сједињеним Америчким Државама је донет закон који регулише исплату одштете родитељима деце која су оболела или умрла после примања вакцине. До сада је по овом основу исплаћено више од три и по милијарде долара!

У образложењу закона је наведено како је свака вакцина нужно небезбедна, јер наука још није досегла степен на коме би била могућа производња лекова који не би имали нежељена дејства.

Пошто је очигледно да ММР вакцина може да изазове нежељено дејство, поставља се питање зашто је она у Србији обавезна (уместо да се родитељи детаљно информишу о свим предностима, али и ризицима, па да сами донесу одлуку за своје дете) и то без да постоји законска регулатива о томе ко и како плаћа одштету у случају да дође до компликација након вакцинисања.

Како је и у Пољској вакцинација обавезна 2. јуна ове године на улице Варшаве у мирни протест изашло је више десетина хиљада људи. У Београду се сваке суботе организује протест забринутих родитеља. Најмасовнији је био онај 19. маја који је власт покушала да забрани, када је неколико хиљада људи изразило своје незадовољство. Иако је колона демонстраната дошла и до зграде РТС-а ни овај, као нити било који други медиј није о томе известио. Противници обавезне вакцинације постоје само за медије који се финансирају из иностранства („Блиц“ и „Данас“) и то једино онда када их треба вређати као шарлатане, припаднике фармако мафије, секташе, православне талибане и слично. Упркос томе, родитељи најављују да ће наставити да се окупљају сваке суботе у 15 часова испред зграде Владе Србије.

А 2. Специјални третман

Државна ревизорска институција (ДРИ) тврди како је најнижа плата лекара специјалисте 95.000 динара, што је апсолутна лаж. Већина их ради за само 90.000 динара, а они који раде у Републичком фонду здравственог осигурања, Првостепена лекарска комисија, добијају месечно само 60.000 динара у шта је урачуната и накнада за топли оброк и превоз.

Директорка ове установе је Горана Томановић Јовић, која је потпуно незаинтересована за услове рада својих потчињених. За њу се прича како је из Крушевца побегла након што јој је супруг окривљен да је крао паре из црквене касе. Поменута директорка није лека,р нити медицински радник, а запослени у Крушевцу су својевремено писали и петицију за њену смену.

Крађе су у Србији под заштитом

(Свакодневно добијамо десетине писама којима се указује на насиље и крађу у српском у здравству. У овом број објављујемо три писма)

……

Поштовани,

У складу са Вашом прокламованом борбом против корупције, желели бисмо да Вам скренемо пажњу на једну појаву у Клиничком центру Ниш, који је често тема медија.

Наиме, именовање директора ОЈ Очна Клиника Ниш урађено је противно Закону о борби против корупције, јер је супруг директорке Очне клинике др Маје Петровић, адвокат Милан Петровић, председник Управног Одбора КЦ Ниш. Због тога се пред Агенцијом за борбу против корупције води поступак против генералног директора КЦ Ниш проф. др Зорана Радовановића, због трговине утицајем. Поступак пред Агенцијом споро напредује и о томе су неки медији писали.

По важећим прописима, адвокат Петровић није ни могао да буде именован на функцију председника УО КЦ Ниш због сукоба интереса, с обзиром да је повезано лице (супруга запослена у КЦ Ниш). О томе је адвокат Петровић потписао изјаву приликом именовања на функцију, што је законска обавеза, а давање лажног исказа представља кривично дело.

Међутим, како је нова функција понела новопечену директорку, почеле су да пљуште претње, увреде, псовке и суспензије са посла. Један лекар је суспендован са посла на три месеца без плате, против већег броја запослених покренути су разни поступци, прети се политичким контактима супруга, али и отказима. Овакво стање на Очној клиници покренуло је редовно обраћање запослених генералном директору КЦ са бројим примерима мобинга које свакодневно трпе од директорке, али и одласке на боловање.

Као резултат страховладе, 17 лекара потписало је петицију за смену директорке и предало је генералном директору. Петицију нису потписала само три начелника које је она поставила и три лекара са презименом Веселиновић (тата, син и кћер) који уживају све привилегије, јер је тата Веселиновић ментор у изради доктората директорке Маје Петровић! Докторат се израђује на Клиници, у радно време и само пацијенти који се уклапају у профил за докторат, могу бити сагледани у одређеном кабинету.

Након петиције, сви лекари су саслушавани појединачно у канцеларији директорке, где им је предочена казна за непослушност, уз застрашивање приликом давања изјаве, „јер се зна ко стоји иза ње“. Ни месец дана након предате петиције, генерални директор, проф. др Радовановић се не оглашава иако је замољен да реагује. На Клиници се свакодневно дешавају нови афективни испади нове владарке и спремају нове претње и казне које су потпуно неосноване и безразложне, креира се деликт мишљења.

Намера овог писма није да се бави бурним љубавним животом др Маје Петровић, која је до скоро важила за велемајстора у избегавању пословних обавеза, нити да се покрене питање радног времена с обзиром да је 1/3 године проводила у иностранству где јој студира кћер, нити има личних повода. Очна клиника је и даље државна, а не приватна институција, и неприхватљиво је да појединац злоупотребљава овлашћења са циљем прогона неистомишљеника. Прети се супруговим познанством са високим државним политичарима (што сада и врапци знају), шефом БИА господином Братиславом Гашићем, (чији брате Бане је председник Надзорног одбора КЦ Ниш) као и припадношћу окултном витешком реду Малтежана! Из тог разлога молимо да ово писмо не потпишете нашим именима, а да поступите по савести.

Сви изнети подаци су истинити, али наша намера није да Вас затрпамо обиљем чињеница, него да упозоримо на неподношљивост ситуације. С поштовањем.

Марина дрма у “Нишкој бањи“

Против Др Марине Дељанин Илић, као организатора криминалне, директора Института за лечење и рахабилитацију “Нишка Бања“ Ниш, Др Александра Пајића, као члана, шефа радиолошке дијагностике Института за лечење и рахабилитацију “Нишка Бања“ Ниш и Др Јасминке Станков, као члана, лекара радиолога у Институту за лечење и рахабилитацију “Нишка Бања“ Ниш. и непознатог лица, као члана, у Филијали Републичког завода за здравствено осигурање у Нишу, поднета је кривична пријава.

Госпођа Марина Дељан ин Илић је описивана у текстовима Магазина Таблоид, због огроминх финансијских малверазција, које се мере милионима евра, а које је утврдила и Државна ревизорска институција.

Пријава против др Марина Дељанин Илић као директор Института, поднета је од стране запослених, јер је омогућила др Александру Пајићу да има прековремени рад, да дежура у периоду од 2014. године па и дан данас, мада он као радиолог који ради скраћено радно време, не сме по законима да има прековремени рад.

Као доказ о прековременом раду др Пајића дат је и распореде дежурстава за фебруар, март, април и мај 2018. године, где се види да др Пајић редовно дежура, а податке за претходне године могу се наћи у Институту. Подаци су са званичног информационог програма који постоји у Институту и који се може погледати из Института. Дежурства одређује директорка др Марина Дељани Илић по припреми др Дејана Петровића (Интересантно је да др Јасминка не дежура, нити је икада од 1990 радиолог дежурао,дакле само Пајић има ту привилегију).

Овај прековремени рад му се посебно плаћа из средстава Републичког фонда за здравствену заштиту, њима се фактуришу ова дежурства.

Директор Института др Марина Дељанин Илић је у периоду од средине 2013.-2015.године закључивала уговоре и са др Јасминком Станков, по основу којих је она гледала снимке са магнетне резонанце, а које је морао да прегледа лично др Пајић. А од 2014 када је постао радиолог, јер је плаћан за то од Фонда, а за шта је др Јасминки Станков Институт плаћао (наводно из некаквих сопствених пара Института) по невероватних 800 динара по прегледаном снимку. Нико не зна зашто јој је плаћано по 800 динара по снимку.

“Др Јасминка Станков је тада била у радном односу у другој здравственој установи, код нас није долазила да прегледа снимке, на том другом послу није могла и питање је где је (у својој кући можда?) и како и да ли је стварно гледала те снимке пацијента и на основу чега је давала налазе тим пацијентима.

Не знам ни заштоје директор др Марина Дељанин Илић одредила цену од 800 динара по прегледаном снимку, јер та цена није прописана ни у једном закону. Нико не зна ни где су на крају завршиле те паре, али се зна да је после тога др Јасминка Станков примљена у стални радни однос у Институту“, наводи се у поднетој кривичној пријави. Ни од ње неће бити ништа. Крађе у Србији су под заштитом.

Смедерево: Ургентни прима само пробране

Смедеревске новине су 24. маја објавиле да је суграђанка Љиљана Глигоријевић, која је због напада жучи покушала да у смедеревској болници затражи лекарску помоћ, избачена из Ургентног, јер није имала упут Хитне помоћи!

– Позлило јој је у ноћи између 6. и 7. маја, пола сата иза поноћи. Мама је иначе тежак срчани болесник, има три уграђена стента, дијабетичар је, нема хрскавицу у колену, дакле, заиста у тешком стању. Пошто живи одмах преко пута Ургентног , тата је тамо и одвео, јер није могла да се пење до Хитне. Није било гужве, ниједног пацијента. Али, није имала упут и нису хтели да је прегледају. Прећено им је обезбеђењем, избацили су их као псе – посведочила је за „Смедеревске новине“ Љиљанина ћерка Бојана, која се и нашој редакцији обратила са жељом да јавности укаже на скандалозно понашање лекара Ургентног блока.

Лекарка је, каже, инсистирала на упуту из Хитне, јер се, рекла је, тамо процењује да ли је потребна интервенција у Ургентном.

У смедеревској болници потврђују да су упознати са поменутим случајем, јер „дежурни лекари подносе в.д. директору, сваког јутра усмене извештаје о дешавањима у протеклој ноћи“. Није међутим, новинарима Смедеревских новина одговорено на питање да ли су и које мере у вези са овим инцидентом предузете.

-Уколико је дошло до неадекватне комуникације докторке према суграђанки која Вам се обратила, не оправдавамо такво понашање и извињавамо се, а пошто је управо успешна комуникација темељ разумевања, поверења и обостраног задовољства пацијента и медицинског радника, у циљу превазилажења оваквих ситуација, организујемо едукативна предавања на ту тему за наше запослене – наводи се у писаном одговору Светлане Стојковић Томић, помоћнице директора за немедицинске и ПР послове смедеревске болнице.

Наводи да се у Ургентном збрињавају пацијенти који „захтевају хитну и неодложну интервенцију“ уз објашњење да се „по процедури такви пацијенти примају и одмах им се указује помоћ, преко службе хитне помоћи Дома здравља, односно са упутом изабраног др медицине када он утврди да је реч о ургентном стању“.

-За пријем и збрињавање хитних стања није потребан упут лекара опште праксе уколико ординирајући лекар Ургентног центра процени да се ради о таквом стању и степену хитности који непосредно угрожавају живот пацијента – наводе из смедеревске болнице.

Додају и да је у Општој болници сваком пацијенту, који сматра да му је ускраћено или повређено неко право, омогућено да, преко секретарице, закаже разговор код директора или помоћника директора, који их примају одмах или у што краћем року. Суграђанка која нам се обратила каже да је након инцидента захтевала пријем код директора болнице, али јој то није дозвољено. У болници, пак, то негирају.

-Како у нашој евиденцији немамо података да се суграђанка о којој је реч обраћала за разговор руководству, можете је обавестити да нам се јави – наведено је у одговору.

Бојана Глигоријевић каже да се усмено обратила министарству здравља, а сада припрема сву неопходну медицинску документацију своје мајке коју ће приложити уз писмену пријаву надлежним службама и инспекцији.

-Саветовали су ме из министарства да то урадим, јер нису могли да верују да се лекари, који су положили заклетву, тако понашају. Објаснили су ми да пацијент није дужан да зна да ли је за интервенцију у Ургентном потребан упут или не, и да су лекари у Ургентном дужни да укажу помоћ сваком ко се јави, чак и ако нема књижицу, а моја мајка је имала. Нарочито је, објаснили су ми, отежавајућа околност чињеница да је мама тако тежак болесник, због чега су ми и рекли да уз пријаву приложим и медицинску документацију – каже Бојана Глигоријевић, суграђанка.

Истиче да неће одустати и да ће инсистирати на одговорности за овакав поступак.

-Ако је моја мама требало да плати цену да се овакво срамно понашање лекара у смедеревској болници прекине, нека буде тако – изричита је Бојана.

Милан Маленовић, Таблоид

Актуелно

Слободан Антонић: Преживети време лажи

Лажу нас, скоро бесрамно и готово неограничено. Не само српски политичари и њихови новинари – …

ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКА ПОГАН не спасава ни Косово ни Србију већ би да и после издаје земље и народа настави да влада!

БРИСЕЛ – Председник Србије Александар Вучић оценио је да су данашњи разговори у Бриселу били веома …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons