fbpx

Банке у Србији не могу да наплате четвртину кредита

0
(0)

Београд — Банке нису у стању да наплате скоро 23 одсто кредита које су одобриле грађанима и привреди Србије.

Посебно забрињавајуће је да су кашњења у отплати у порасту, а ситуацију би додатно могао да закомпликује привредни опоравак Европе.

Тенденција смањивања кредитне активности у Србији се наставља а повећава се кашњење у отплати кредита И привреде и градјана, указују подаци Удружења банка.

Стопа ненаплативих кредита код правних лица у привреди је у фебруару ове године износила 29,1 одсто , код предузетника су ненаплативи кредити прошлог месеца износили 21,5 процената, док су у отплати и даље најодговорнији грађани код којих је стопа неплаћања 8,8 одсто. 

Међутим , и грађани све теже испуњавају своје обавезе па се немогућност отплате кредита сваког месеца повећава по 0,1%. Онима који су задужени у еврима ситуацију би могао додатно да погорша опоравак европског тржишта који ће са собом повући раст Еурибора који је на историјском минимуму од 0,41 одсто. Економисти се слажу да до раста ове варијабиле, бар ове године, неће доћи. 

„Он је и био низак услед интервенција ЕЦБ због кризе. Е сад, пошто се са интервенцијама стало, како полако излази из рецесије, еурибор ће расти али опет неће расти до преткризног нивоа од 5 одсто, али можемо очекивати у нардених неколико година да ће рсти до 2-3 посто“, каже Душан Узелац директор портала Каматица. 

„Дакле у 2014. се не очекује раст Еурибора у Европи па самим тим и раста каматних стопа у Србији тј. рата које плаћају грађани чија рата зависи од те каматне стопе“ 

Грађани ипак морају да имају у виду да ће до раста Еурибора у наредним годинама доћи, а њихова могућност да плаћају увећане рате кредита зависи од опоравка домећа привреде. 

„Ако Србија у смислу привредног опоравка буде оријентисана и на друга тржишта која могу брже да се опораве од европског онда тај евентуални скок еурибора на средњи рок може да се неутрализује растом БДП-а Србије“, каже Малиша Ђукић из Банкарске академије 

С дуге стране, изгледа да ће и најаве банака о могућности јефтинијих кредита у динарима остати само најава. Динарске камате могу пасти ако инфлација буде нижа од прошлогодишње а НБС снизи свој Еурибор односно референту каматну стопу. 

Када банкари кажу да могу да оборе камате је најчешће онако разложено да они имају простора, могу и јефтиније да понуде неки производ али с друге стране немају потребе јер постоји тржиште које хоће да купи по постојећој цени. До реалног појефтињења ће доћи када тржиште каже скупо нам је ово понудите нам нешто повољније и јефтиније.

Б92

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија купила кинеску верзију руских ПВО ракетних система С-300

5 (1) * Србија треба да добије три батерије, а једна батерија може да истовремено …

Раст БДП је небитан, најсиромашнији смо у Европи

5 (2) Чак ће вам и директор статистике потврдити да тај раст о коме они …

4 Коментара

  1. Pare je naša takozvana elita iznela u inostranstvo pa neka od njih traže inače ode zemlja u bankrot.

  2. Pa to su privatne banke, šta se države tiče ako bankrotira privatna banka? Kad su uzimale profit nisu ga delile sa državom

    • Не постоји ни једна банка у свету која убире и намеће оволику камату.Нико није ушао у систем обрачуна камате…Недај боже кредита,позајмице па ви сте у банкротство…..Дозволили смо које каквим банкама да се региструју и износе све из землје.Наравно многима то одговара,јер неможемо бити дежурни полицајци па да тражимо и гледамо све…Систтем није уредјен а држава ништа не предузима да заштити градјане…Код нас важи систем,,шарај Јело да не буде бело,, или писши бриши а има и ,,сторно,,и тако иду дани…Унистен је нас најболји систем евиденције платног промета по налогу АМЕРА, као лош начина….Као лошег су уградили у свом систему.Нас систем тадашнје СДК је био медј најболјима у свету. То ставлјам Динкицу на душу…Улазио у финансијске просторије са калашнјиковим…Штета…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *