Београд — Вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Веселин Пјешчић изјавио је да је, према последњим подацима, удео лоших кредита у Србији 22,9 одсто.
Он је поручио да у наредном периоду очекује да ће се активно решавати тај проблем, јер је смањење ненаплативих зајмова основ за веће кредитирање банака.
“Оно што нас, као и министарства финансија и привреде охрабрује, јесте спремност да се у наредном периоду ради на решавању овог проблема. Ту је могућа тесна сарадња како би се ослободио потенцијал који је сада због високог удела лоших кредита заробљен у банкарском сектору”, истакао је Пјешчић у изјави Тањугу и додао да би то представљало основ за нови кредитни раст у наредном периоду.
Говорећи о најављеном формирању фонда који би куповао ненаплативе кредите, он каже да још нису у потпуности позната законска решења.
Генерална намера је, објашњава он, да формирање фонда у формално правном смислу буде у рукама државе која би поставила системски оквир, док би он био у власништву приватних компанија које би инвестирале у куповину ненаплативих кредита.
“Једна од ствари на којима су банке инсистирале јесте принцип одговорности да оне добровољно продају део ненаплативих кредита том фонду и то би требало да буде минимум који би требало да се нађе у закону”, рекао је Пјешћиц након панела на Самиту гувернера који је у Бечићима организовао недељник НИН.
Он је подсетио да је НБС релаксирала регулативу у више наврата и тиме је омогућила банкама да активно раде на смањењу нивоа ненаплативих кредита, тако што је омогућено и да банке продају потраживања другим компанијама.
“То се већ дешава и имамо случајеве да су поједине банке продавале део својих ненаплативих кредита и на тај начин смањивале њихов удео у својим билансима. То ипак, није још применљиво у свим банкама”, наводи вицегувернер НБС и додаје да је услов да не постоји интересна повезаност између тих компанија које купују та потраживања.
Да је висок удео ненаплативих кредита велики проблем и у другим земљама региона, потврдио је и вицегувернер Централне банке БиХ Радомир Божић. Он је изјавио да је ниво и тренд лоших кредита у региону забрињавајући и нагласио да ће то бити велики изазов за владе. Према речима гувернера Народне банке Македоније Димитра Богова, ситуација је у Македонији са те стране боља.
Како је рекао Тањугу, удео ненаплативих кредита у банкарском сектору те земље је 11,5 одсто. Према његовим речима, удео такозваних НПЛ-ова је у тој земљи био највећи у јулу 2013. када је износио 12,5 одсто, а од тада има тренд смањења. Богов је рекао и да је пре 2008. кредитна активност у тој земљи била слабија него у осталим земљама у региону.
“Код нас је кредитни раст био 20 до 30 одсто, док је у осталим земљама био 50 одсто па чак и до 100 одст годишње. Тренутно је кредитни раст у Македонији један од најбољих у Европи иако је само седам одсто, док су у осталим земљама Европе чак и на нули, негде је и негативан”, похвалио се гувернер Народне банке МАкедоније.
Упитан да да савет Србији како би смањила удео НПЛ-ова, одговара да је то тешко, јер је сваки проблем индивидуалан, али оно што је потребно свима у региону јесте да имамо компаније које откупљују те кредите.
”То су компаније које по дисконтним ценама купују лоше кредите, а онда стављају та предузећа која дугују у рад. Важно је да она не стоје мртва и стварају додатну вредност”, рекао је Богов Тањугу.
Танјуг
