Београд – Да ли ће следеће године заиста бити смањена незапосленост у Србији испод 10 одсто као што је најавила премијерка Ана Брнабић?
По свему судећи да, само што би то могла добрим делом бити лоша, а не добра вест. Наиме, премијерка је РТС-у изјавила да „имамо смањење незапослености на око 12 одсто, што је и даље високо, али је више него упола смањена од 2013. године“.
Према подацима из Анкете о радној снази за трећи квартал стопа незапослености је износила 12,9 одсто, у односу на 13,8 одсто у истом тромесечју прошле године. То у пракси значи да има 428.000 незапослених од 3,3 милиона активних људи (радне снаге) у Србији. Да би се стопа незапослености смањила за годину дана на 10 одсто потребно је да се број незапослених смањи за око 96.000.
Ако узмемо у обзир недавно објављене податке ОЕЦД земаља по којима је у 2015. години из Србије отишло 60.000 људи и то махом радно способних, јасно је да већи део смањења незапослености отпада у ствари на катастрофалну демографску слику Србије.
Економиста Владимир Гречић, стручњак за миграције, потврђује да је смањење незапослености у великој мери последица одласка људи из Србије.
„Углавном одлазе радно способни старости од 20 до 35 година. Према подацима немачке статистике у 2016. години је само у ову земљу стигло 32.000 људи из Србије у просеку старих 28 година. Према недавно објављеним подацима ОЕЦД-а у 2015. години у ове земље је из Србије отишло 60.000 људи. Један део, али врло мали, враћа се у земљу, али има људи који одлазе и у земље које нису у ОЕЦД-у“, објашњава Гречић.
Како се то одражава на нашу економију најбоље показују сталне жалбе страних компанија да не могу да нађу довољно квалитетног кадра.
„У иностранству се најчешће траже профили који су потребни и овде. С друге стране имамо велики број високо образованих који нису тражени у другим земљама, али не траже их ни наше компаније“, истиче он.
Економиста Млађен Ковачевић се слаже да је разлог за смањење незапослености емиграција радно способних из Србије, без обзира да ли су овде били запослени или незапослени.
„И они који су као запослени отишли, а њих је далеко мање, су оставили простор да неко добије посао уместо њих. Такође треба рећи и да стране компаније све више запошљавају и да је то фактор смањења броја незапослених. Додуше томе доприноси и статистика која сваког ко је радио неколико сати недељно води као запосленог“, каже Ковачевић додајући и да се то силно смањење незапослености и повећање запослености не одражава на БДП у последњих четири, пет година.
Други разлог за даље смањење незапослености је и привредни раст у 2018. години који се пројектује на 3,5 одсто, мада има мишљења да би могао достићи и четири одсто.
Михаил Арандаренко, професор на Економском факултету у Београду, истиче да је смањење незапослености испод 10 одсто могуће, али то не мора значити да је тржиште рада много боље.
„То не би било лоше, али смањење незапослености је само један од циљева. Након тога треба видети шта је са запосленошћу. А онда у оквиру тога да ли расте формална запосленост. А на крају и у тој формалној запослености видети квалитет радних места, колико су сигурна итд. Ако се фокусирамо само на тај један циљ испустићемо све остале“, оцењује Арандаренко истичући да и у ЕУ имамо ситуацију да се БДП једва помера, али ће вероватно достићи циљ да 75 одсто популације између 24 и 64 године буде запослено.
„Тако се и код нас квалитет запослености квари, док запосленост расте“, објашњава он.
Према подацима Завода за статистику у трећем тромесечју у односу на исти период прошле године број запослених је повећан за 67.900. Бележи се одређено побољшање квалитета те запослености с обзиром да је повећан број формално запослених за 117.000 док је с друге стране смањен број запослених на црно за 49.000.
Ипак у Србији и даље ради 628.400 неформално запослених, а још 207.000 их се води као формално запослено, али нема ни здравствено осигурање ни право на пензијско осигурање што се према Међународној организацији рада води као неформално запослење.
М. Обрадовић, Данас.рс
Statisticki gledano, smanjenje nezaposlenosti u Srbiji je najveci uspeh Srbske sposobne SNS vlade u poslednjih 100 godine. Samo tako Vucicu, pokazi ti nama sta sve umes i mozes. Nadajmo se da do kraja 2020-te u Srbiji vise nece biti ni jednog nezaposlenog. Slican metod treba primeniti i na penzionere tako sto ce se zahtev za odlazak u penziju povecati na 80 godina radnog staza za sve, muskarce i zene podjednako. Sto se omladine tice, na tom polju mozemo postici svetski uspeh i neoboriv rekord ako svakom studentu odmah dodelimo doktorsku diplomu istog momenta kada se upise na bilo koji od svetski poznatih univerziteta u Srbiji, (recimo kao sto je Singidunum). Vucic i SNS pripremaju Srbiji buducnost u kojoj ce ogromno bljestavilo SNS uspeha ogromnih razmera tasko biti sprecavano, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuce mere zastite. Zato gradjani Srbije, na vreme nabavite naocare sa crnim staklima…. kao ono za pomracenje Sunca, kako ne bi zadobili povrede ociju i mozga od direktnog gledanja u sva ta SNS dostignuca.
Nezaposlenima se smatraju samo oni koji su na evidenciji Službe za (ne)zapošljavane. Pa samo u mom komšiluku ima desetak osoba koji ne rade nigde a nisu se prijavili. Znam koliko ih radi. Nezaposlenost je preko 50% kad se sve uračuna, a možda i više. Kao i njihov BDP gde se računa i presipanje iz šupljeg u prazno. BDP je ono što se stvori u Srbiji a ne i prihodi raznih budžetskih korisnika koje oni računaju u BDP.