Србија

Београд на води или Сава у бетону са арапским светлећим фалусом у сред града

Решење за уређење дела Београда уз Саву требало би да се изабере на међународном конкурсу, а не да се велики пројекат “Београд на води” гради по ад хок принципу, изјавио је данас председник Удружења архитеката Србије Игор Марић.

Он је агенцији Бета казао да питање да ли је Београду на том простору потребан још један тржни центар и то површине 200.000 квадратних метара, који ће уместо изласка на реку, затворити тај део или би предност требало дати културним садржајима.

Марић је истакао да Удружења архитеката Србије поздравља сваку иницијативу за уређење тог дела града, али да је потребно направити интегрални, студиозан план и укључити грађане и струку у креирање Београда на Сави.

– О силажењу центра Београда на реке говори се и размишља низ деценија. Постоје предлози које је на пројекту Трећи миленијум објединила Српска академија наука и уметности осамдесетих година прошлог века, деведесетих је промовисан Еурополис, а сад говоримо о Београду на води – казао је он.

Марић је рекао да се објављују информације о томе да ће, колико сутра, почети изградња Београда на води и пласирају се виртуелне слике у новинама, а да институционално архитекти Србије, осим можда појединци, нису укључени у тај пројекат.

– Чему сад таква журба као да су трке? Ваљда у овој нашој ојађеној Србији треба, када су овакви планови у питању, питати широки круг грађана, архитеката, инжењера, економиста – упитао је председник Удружења архитеката Србије.

Он је оценио и да се нерелани рокови почетка за почетак и завршетак тог пројекта јер је потребно изместити саобраћајну инфаструктуру, донети одлуке релевантне управе, поштовати процедуре и урадити детаљне, а не само просторне планове.

Марић је казао да је при реализацији пројекта потребно водити рачуна о уређењу дела на левој, новобеоградској обали Саве, за који тренутно нису представљени пројекти.
Комапанија Игл хилс (Еагле хиллс) из Уједињених Арапских Емирата представила је решење за пројекат Београд на води, у који ће у првој фази бити уложено између 2,5 и 2,8 милијарди евра.

Предвиђена је изградња око 1,5 милиона квадратних метара пословног, комерцијалног и стамбеног простора на око 90 хектара земљишта на десној обали Саве. Најављена је и градња куле високе 180 метара, тржног центра од 200.000 квадрата, али и зграде опере, хотела и марине.

Вођа пројекта Београд на води Срђан Рупар најавио је да би радови могли да почну у септембру, да је рок за завршетак шест година и додао да би пројекат могао да отвори 200.000 радних места.

Тренутно 95 одсто земљишта, од око 90 хектара на којима ће бити изграђен Београд на води користе Железнице Србије.

Пројекат “Београд на води” Српска напредна странка (СНС) представила је у изборној кампањи 2012. године.

Простор предвиђен за градњу је од новог железничког моста, код Београдског сајма, до Бранковог моста и ограничен је са једне стране Савом, а са друге улицама Савском и Карађорђевом.

На простору планираном за градњу сада се налазе Главна железничка станица и Београдска аутобуска станица, које би због тога требало да буду измештене.
Да би се из тог дела града изместио и транспорт опасног терета железницом потребно је изградити мост на Дунаву, код Винче.

О идеји о коришћењу тог простора и “силаску Београда на реке” говори се више од четири деценије. Измештање Главне железничке станице у Прокоп, чија је градња почела 1977. године био је један од услова да се за градњу ослободи око 90 хектара уз обалу Саве.

 

Блиц

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

    1. Stvarno sta reci. Kao dA je Beograd njegova privatna stvar, i da zivot u Beogradu treba da pocne od njega. A taj falus mada postoji i Srbska rec bas nikakave veze nema sa ambijentom gde su uglavnom stare zgrade po stotinu godina da ne kazemo cega jos nema u pozadini sa svim katakombama i pecinama iznad Karadjordjeve ulice koje su sluzile za odlaganje robe predratnim trgovcima.Valjda predhodi prvo rekonstrukcija Karadjordjeve ulice i ostalih znamenitih zgrada u okolini . Sta cenam soping molovi usred grada koji bi trebali po periferiji da se grade. I ko ce da im kupuje kad narod nema ni plate ni penzije. Sve to mogu nasi strucnjaci da srede i da im
      zavidi ceo svet. Ali ne lezi vraze njima to nije dostupno jer se tajkuni utrkuju ko ce glavni kolac da zagrize. Zamislite ono cudu usred Beograda. Pa on je stvarno lud i ko ce se tu okupljati, cemu to sluzi kazu jos mu se ne zna prava namena. Bice mu namena Harp prijemnik to se zna, ako to natod dozvoli…….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!