Београд: Школарци играли као велемајстори

0
(0)

– МАРКО, Марко шта сад да радим? – шапућући пита један дечак, док се шахисткиња Ирина Чољушкина одмиче од његове табле.

– Развијај фигуре! – одговара му другар Марко.

– Лево или десно? – опет је у недоумици млађани шахиста.

– Лево, због рокаде! – објашњава му пријатељ.

Столови поређани на почетку Кнез Михаилове улице, на њима шаховске табле и фигуре, а за њима педесетак школараца игра партију са шаховским велемајсторима и репрезентативцима Србије. Около кибицију маме, тате, деде, па и шетачи. Помало помажу, добацују – „незаштићен ти пешак“, „пази топа“…

„Симултанка на отвореном“ одржана је у недељу у Кнез Михаиловој улици и на Калемегдану. Скупило се више стотина ђака основних и средњих школа, били су и питомци Војне академије, пензионери, а заиграли су и понеки пролазници. Шаховски савез Београда организовао је ову симултанку, већ седму сезону заредом у првој недељи јуна, како би популаризовали ову врхунску игру. Идеју су подржали и многи велемајстори, међу којима Бранко Дамјановић, Стефан Ђурић, Ирина Чољушкина, Бранко Тадић, који су стали наспрам табли бројних јуноша, жељних одмеравања са најбољима.

Седмогодишњи Петар Крављанац гледа у таблу, смишља следећи потез против Дамјановића.

– Мама и тата су ме научили да играм, али када сам кренуо у школу узео сам шах као изборни предмет да још боље научим – каже нам Петар. – Волим да играм и да победим, али понекад плачем кад изгубим, мада ми код куће кажу да не треба, јер не може се увек победити.

Милица Царевић (8) каже да су јој овакви турнири одлични, јер може да игра са великим шахистима.

– Шах ми је игра, није ми обавеза и зато га волим – прича нам Милица. – Мора да се размишља, ако то не радиш добро, изгубићеш партију. Волим да играм, тата ме научио, а у школи сам усавршила тактику.

И док партије трају ,чује се пулутихо: „Учитељу, учитељу, шта сад?“ – опет онај дечак с почетка приче.

– Одлично стојиш, размишљај – каже му учитељ шаха у школи „Ђура Даничић“, Миленко Миљеновић. – Како се каже, отварање играм као из књига, средишњицу из маште, а завршницу механички.
БЕЗ ПОПУШТАЊА ЗА БЛИЗАНЦЕ

БЛИЗАНЦИ, Сара и Стефан Јовић (10), играју симултанку. Сари је велемајстор Бранко Тадић појео ловца, па се она ухватила за главу. Њихова мама се смеје.

– Заволели су шах, па смо морали да набавимо и две табле да свако има своју, иако најчешће заједно играју на једној – прича мама Нирвана Јовић. – Играју код куће и са татом и дедом и нема попуштања, без обзира на сузе понекад. Деда им стално каже „такнуто – макнуто“. У шаху је изгледа као у животу.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *