fbpx
Насловна / Србија / Београд, Смедерево и Ваљево међу најзагађенијим градовима у свету

Београд, Смедерево и Ваљево међу најзагађенијим градовима у свету

Према подацима са два најпознатија светска сајта која се баве мерењем загађености ваздуха, Београд, Смедерево и Ваљево често се налазе међу најзагађенијим градовима у свету. То за Инсајдер потврђује и Агенција за заштиту животне средине. Међутим, из Агенције кажу да кад се посматра годишњи просек, Србија није толико критична, иако у појединим деловима земље ваздух јесте прекомерно загађен.

Према подацима „АирВисуал“ сајта, Београд је данас био други на листи најзагађенијих великих градова, одмах после Пекинга, једног од најмногољуднијих градова који истовремено спада и у најзагађеније на свету.

На дневном нивоу висока загађеност, годишњи просек даје бољу слику
Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине у изјави за Инсајдер каже да „АирВисуал“ преузима податке од Агенције, али да му није познат начин на који они мере индекс квалитета ваздуха.

Слични подаци о коефицијенту загађења налазе се и на „Wорлд’с Аир Поллутион: Реал-тиме Qуалитy Индеx” сајту, за чије податке Радовић каже да су тачни, али и указује да је реч о тренутним, а не просечним вредностима на годишњем нивоу.

Занимљиво је да, према овим сајтовима, у Србији најзагађенији град није Београд, већ су то Суботица, Смедерево и Ваљево, чији индекс загађености ваздуха најчешће спада у „веома нездрав“.

Податке о загађености ови сајтови прикупљају преко већ постављених мерних станица у градовима, са којих мерење врши и Агенција за заштиту животне средине. У њеним годишњим извештајима најзагађенији градови у Србији су Ваљево и Ужице.

Мери се концентрација микрочестица прашине, односно такозваних „суспендованих честица”, које представљају смешу гасова и тешких метала. Ове честице директно продиру у плућа и изазивају упалне процесе и погоршање здравственог стања срчаних и плућних болесника.

Надлежне службе наводе да је узрок загађења, чак више десетина хиљада индивидуалних ложишта, али и индустрија и саобраћај. Додатно забрињава податак да се број моторних возила стално увећава. На пример, у Београду се тај број годишње повећа за 50.000.

Међутим, у Агенцији за заштиту животне средине наводе да Београд има квалитет ваздуха бољи од многих градова у региону, али не на дневном нивоу већ када се посматрају средње годишње вредности загађивача. Ипак, то не мења чињеницу да је ваздух и у Београду прекомерно загађен.

Где каскамо за Европом?
Србија је усвојила европске критеријуме за утврђивање квалитета ваздуха, и на основу њих је утврђено да је ваздух у загађенији у Србији него у већини европских градова.

Нова апликација и мерне станице
За недељу дана грађани Србије имаће на располагању апликацију захваљујући којој ће моћи да се правовремено информишу о квалитету ваздуха, као и да добију препоруке шта би требало радити уколико дође до прекорачења загађујућих материја у ваздуху, најављено је из Градског завода за јавно здравље.

Са друге стране, реагујући на податке о загађености ваздуха који су објављивани у медијима претходних дана, заменик градоначелника Горан Весић истакао је да је договорено да Град Београд у сарадњи са РРА обавести телевизије са националном фреквенцијом да емитују сваког јутра билтен са загађеношћу ваздуха на територији града.

Kако наводи Весић, грађани ће моћи да виде и загађеност по сату у огређеним деловима града, а не само просечну, као што је до сада био случај.

Он је такође најавио проширење броја места на којима се мери загађеност, као и издвајање новца за додатне мерне станице.

Kвалитет ваздуха у целој Србији прати Агенција за заштиту животне средине на укупно 40 мерних станица. Само у Београду постоји 18 мерних станица за које је делом надлежан и Градски завод за јавно здравље.

Проблем је што у појединим подручјима, за која се поуздано зна да загађење ваздуха потиче од близине индустријских постројења, надлежни не располажу свим неопходним информацијама и то због непостојање мерних станица или зато што се мере само поједине загађујуће материје. Такав случај је са Смедеревом где, према извештају Агенције за 2017. годину, нису мерене све загађујуће материје, док у Kосјерићу у последње две године уопште није утврђиван квалитет ваздуха.

Осим тога, чак и када се на местима где постоје мерне станице утврди да су прекорачене граничне вредности загађивача, не постављају се рокови у оквиру којих би вредности морале да буду враћене на дозвољен ниво, иако је законом предвиђено да је Влада дужна да то учини.

Наиме, у члану 18. Закона о заштити ваздуха пише да Влада, на предлог Министарства, прописује захтеве квалитета ваздуха, као и да се „прописују и рокови за постизање граничних и/или циљних вредности, у случајевима када су оне прекорачене“.Осим тога, чак и када се на местима где постоје мерне станице утврди да су прекорачене граничне вредности загађивача, не постављају се рокови у оквиру којих би вредности морале да буду враћене на дозвољен ниво, иако је законом предвиђено да је Влада дужна да то учини.

Упркос оваквој регулативи, из Агенције кажу да рокови за постизање граничних вредности, у случају прекорачења, нису прописани. Kако наводе, информације о прекорачењима, служе за доношења мера за смањење загађења ваздуха.

Скуп раскорак између прописа и праксе
За квалитет ваздуха у Србији су, према прописима, задужени Министарство за заштиту животне средине и Агенција коју је ово Министарство основало.

Међутим, у Агенцији за заштиту животне средине наводе да је одговорност пре свега на локалној самоуправи. Kако даље објашњавају, општине и градови су у обавези да донесу мере за смањење аерозагађења након усвајања оцене квалитета ваздуха и да за то одговарају Министарству.

Из Министарства нису, међутим, одговорили на питања Инсајдера у вези са стањем квалитета ваздуха.

Истовремено, из Министарства правде најављују да би преговарачка позиција за Поглавље 27 преговора с ЕУ, које се тиче заштите животне средине, требало би да буде готова до краја 2019. Поглавље 27 засигурно је једно од најскупљих, с обзиром на неопходна улагања у ову област.

Зоран Сретић из Центра за европске политике у изјави за Инсајдер истиче да Србија у овом тренутку нема адекватан систем финансирања политике заштите животне средине.

„Оператори индустријских и енергетских постројења нису довољно стимулисани да улажу у технологију, јер очекују од државе да стално одлаже примену ЕУ прописа“, закључује Сретић.

Он наводи и да су кључни проблеми у Србији то што се грађани у великој мери и даље греју на угаљ, што се користе застарела возила и застарела технологија у индустрији.

„Србија нема функционално финансирање система заштите ваздуха због тога што се новац који држава прикупи од загађивача не усмерава у систем заштите ваздуха и субвенционисања домаћинстава која су енергетски неефикасна”, наводи Сретић.

Србија ће се кандидовати за Зелену престоницу Европе
Градоначелник Београда Зоран Радојичић је почетком фебруара најавио да ће Београд ове године поднети кандидатуру за Зелену престоницу Европе, признање које Европска комисија додељује од 2010. године градовима који предњаче у бризи о околини.

Према његовим речима, Београд ће се кандидовати уз подршку Љубљане која је 2016. понела ову титулу.

На питања упућена Граду Београду о томе када ће Београд моћи да очекује такву врсту признања, да ли ће и на који начин бити решено питање отпада у Винчи и ниво загађености ваздуха, као и како ће се реализовати помоћ Љубљане при кандидовању, новинари Инсајдера нису добили одговор.

Инсајдер.нет

Фото: Д.Крунић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Да ли је “Kрушик“ банкротирао?

5 (1) Савез за Србију позвао је министра одбране Александра Вулина да објасни грађанима Србије …

Блокиран центар Београда због протеста комуналаца

5 (3) Због протеста синдиката комуналних предузећа из целе Србије, који је почео данас у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *