„Бесмртни пук“ тића брозовића, међу њима Драгица Правица

Уз Москву данас се марширало у Београду, Бања Луци, а од ове године и у Загребу, Требињу, Краљеву. „Бесмртни пук“ потомака и поштовалаца побједе над фашизмом.

У Загребу на челу парадне колоне слике Јосипа Броза и Фрања Туђмана. У Београду и Бања Луци црвене, совјетске заставе, петокраке са Светим Ђорђем у средини (врхунска перверзија политичке врсте); разноврсни српски симболи умља и безумља (орлови, крстови уз чекић и српове).

У Требињу на челу „параде“ петокрака уоквирена „Георгијевском лентом“ (тачније совјетском верзијом царске Георгијевске ленте – оригинална Лента Светог Ђорђа имала је златне и црне траке, преузете из боја царске заставе)….

Послије свега као да се ори: „Петокрако од пет листа, поново ћеш бити иста!“

Свакој „источној демократији“ претходила је парада злочинства, пљачке и преумљења; потом је слављена побједа и промоција љубави.

Ововремене геј-параде само су гране тог парадног стабла. Памтимо да су бољшевици први увели сексуалне слободе, а младе другарице-партијашице прве су скратиле сукњу, заступајући идеологију феминизма. По Босни и Херцеговини демонстративно су скидане фереџе са „була“ и хватало се све голо у коло.

Све што долази из Русије није за употребу!

Руска Федерација, кћерка крваве Совјетије, прави немогући амалгам од оних који су је убијали, силовали, затирали и других који су због ње намучени у гулазима и протјерани изван земље. Она хоћа да мјешањем воде и уља обложи своје ране безднанице, да цареву мироточиву икону огрне шињелом совјетског маршала.

Земља која је убила законитог цара, његову породицу сажегла у прах, протјерала најздравији дио нације и цркве, прва напунила рударска окна лешевима свога племства -данас се поноси побједом својих окупатора над њом самом, а онда и над нацистичком Њемачком.

Та Њемачка колико год била зла, била је искрени одраз свога народа; поштовала је његову вољу и жељу за империјализмом . Са њим је и страдала због тешког злочина.

А иста совјетска Русија од руских светиња правила је нужнике, од руског народа робље…

Лично сам боравио у обновљеном храму Свете Татјане у Москви који су Совјети циљно преуредили у студенстки забавни клуб, а мокри чвор тада је постављен у олтарском дијелу.

Храм Христа Спаситеља рушили су сами Руси, а од храмовних цигала прављени су искључиво тротоари, прелази и путеви. Руски народ је сиљен да гази по Христу! Важно је напоменути, 90% револуционарног- окупаторског штаба чинили су Јевреји.

Јасно је да је Руска Федерација непокајана блудница која након послужене главе Јована Крститеља, слави и Салому и обезглављеног свеца. Она још дуго неће моћи себи погледати у лице, нити пронаћ` своје замућене очи.

Но свој страшни гријех скрива новим гријехом братобмане, наводећи на њега измрцварени и слуђени народ, српски (и друге православне народе). Поред НАТО – тираније, ЕУ-окупације и понижења на свим нивоима, из Руске Федерације нам шаљу црвени помен грозоморне Совјетије. Гоне нас у дионизијске свечаности црвене аждахе која се отима бодежу Светог Ђорђа.

Ако ћемо право, једино Загреб и Хрватска могу часно славит ову параду бољшевика јер они су сачували Загреб без срушене зграде, а хрватски народ, обновљен и нагојен, без казне увели у клуб германске расе.

А намучено Требиње?! Шта оно слави?

Зашто другови који су организовали овај помен „побједнику“ (најприје над српским народом и његовом краљевином) нису започела параду од манастира Дужи.

Овај православни манастир најзначајнији је споменик руско-српског испомагања у Херцеговини. Обновљен је уз помоћ царске Русије, а од руске царице Александре добио је звоно на поклон. Послије Октобарске окупације бјежећи од уништења, овдје су 1935. године нашла заклон тројица руских монаха: Евгеније, Михајло и Лукијан.

Већ 1941. године комунисти су их побили у манастиру Дужи, гдје и данас почивају.

А могли су другови кренути и до Љубомира у коме је другарица коју памте, Драгица Правица, заиграла крваво коло херцеговачко око кршних момака, побијених само зато што су били монархисти.

Могли су парадно проћи и кроз источну Херцеговину, отићи до Стоца, положити вијенац у бившу Коштану болницу гдје „бесмртни пук“ партијаша послије Голог отока установи женски логор за непоћудне чланове партије – Дом за преваспитавање жена.

На крају најприличније је било да је парада сјећања кренула из Требиња, од Његошевог споменика намученог од усташа, ка јами у Миљевини (поред магистралног пута Фоча – Сарајево).

Ту су комунисти почетком августа 1945. побили око 20 хиљада младића и дјечака из Србије, узраста од 16-20 година. То је била српска монархистичка омладина из Србије. Јама је послије масовног уморства, које су извршиле муслиманске партизанске јединице (претходно примљене из усташких редова), а под управом гатачких партизана, напуњена јаловином из рудника у Миљевини.

Управник рудника одликован је за беспријекорно урађен посао.

Подземне воде у Миљевини до данас износе ребра и лобање из пукотина и крашких врела.

У Србији је око 200 таквих јама.

Послије вијека од мучеништва и страдања Свете Царске породице и Светог Цара, бесмртно је само оно што има снаге да покајно зарида, над својим крвавим трагом да заћути.