fbpx
Насловна / Србија / Економија / Без плата остаје 425.000 радника?

Без плата остаје 425.000 радника?

Београд — Од 1. јула без плате би могло да остане близу пола милиона људи или сваки трећи радник у Србији, због строже контроле уплате доприноса.

На основу измена закона о пореском поступку и пореској администрацији, банке ће бити обавезне да наплате доприносе послодавцима и проследе их Пореској управи, а уколико то послодавци не учине, њихови запослени неће добити плате.

Доприносе запосленима тренутно не плаћа око 50.000 фирми, показују подаци Пореске управе. Једно предузеће у Србији запошљава између осам и девет радника, па ова рачуница говори да привреда избегава пореске обавезе према 425.000 радника.

На руке, па пријава

“Ако је држава одлучила да неликвидну привреду додатно оптерети, предузетници би радницима на рачун могли да уплаћују само минималац. То значи и мање доприносе. Остало им можемо давати на руке”, прича један привредник, објашњавајући како предузеници већ калкулишу шта би могли да раде због нових прописа. Из Министарства финансија одговарају да предузетници у том случају могу да очекују кривичне пријаве. У Пореској управи упозоравају да ће пратити поштовање закона, као и да у ходу могу дограђивати одредбе.

Под условом да им послодавци и у другој половини ове године наставе да не исплаћују обавезе за социјално, здравствено и пензионо осигурање, процењује се да би управо толико радника могло да остане и без зараде. 

Истовремено се са сигурношћу може тврдити, уколико се доследно спроведу прописи, да плате неће примати бар стотинак хилајда људи. Наиме, дуг за доприносе је достигао 254 милијарде динара. Од тога је 100 милијарди ненаплативо јер је реч о предузећима у стечају или приватизацији, што покрива трећину оних којима послодавци не уплаћују пореске обавезе. 

Нове обавезе послодаваца, пре неколико дана, званично је најавио и директор Пореске управе Драгутин Радосављевић. Од 1. јула банке неће моћи да исплате плате радницима предузећа, уколико њихови послодавици нису исплатили доприносе, поручио је он, верујући да међу банкама неће бити противљења оваквој одлуци државе. Пореска управа ће обезбедити и софтвер помоћу кога ће банке моћи да уђу у пореску базу и провере уплате доприноса. 

Овакве механизме пре две и по године је први најавио Млађан Динкић, тадашњи министар економије. Сличан предлог почетком 2011. је најавио Радосављевић, али је Влада пуних 35 месеци успевала да игнорише иницијативу обевезе исплате доприноса. 

“Кап која је прелила чашу” била је све већи минус у буџету, а све слабија наплата доприноса од којих зависи и исплата пензија. Практично, тренутно 1,06 радника издржава једног пензионера, а да би систем могао нормално да функционише, потребно је однос 3,5:1. 

Због лоше наплате доприноса, прошле године, држава је за пензије, из ионако празњикавог буџета, дала 230 милијарди динара. Издвајања из буџета су контитуирано расла – у 2008. на најстарије је ишло 138 милијарди динара, у 2009. години 214 милијарди, а 2010. око 219 милијарди.

На питање да ли ће нови прописи значити и ускраћивања зарада радницима, Радосављевић каже да Пореска управа искључиво жели да помогне радницима. 

“Измене закона иду у прилог управо запосленима. Циљ је обезбедити им сигурност да ће уз зараду имати уплаћене и доприносе. Послодавац и радник, притом, имају уговорни однос по коме се фирма обавезује на исплату зараде и закон мора да се поштује”, рекао је Радосављевић, избегавајући да конкретно одговори на питање да ли ће нови прописи оставити раднике без плата.

Дугалић: Порези нису посао банака

Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије, каже за “Блиц” да није природно да се наплатом пореза баве приватне компаније. “Зна се шта је посао Пореске управе, а шта банака. Добили смо податке из земаља ЕУ и оних у окружењу – Француске, Немачке, Луксембурга, Белгије, Литваније, Аустрије, Мађарске, Бугарске, Црне Горе, Словеније, Македоније, Хрватске и нигде банке не контролишу послодавце”, рекао је Дугалић.

Економиста Александар Стевановић сматра, међутим, да пребацивањем посла на банке, Пореска управа признаје да није у стању да обавља свој посао како треба. 

“Ако се буде инсистирало да нема исплате зараде без доприноса, можемо да очекујемо да ће велики број фирми од 1. јула отићи у блокаду”, сматра Стевановић. 

Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије подсећа и да 18,2 одсто фирми исплаћује зараде редовно, а да су код 42,5 одсто фирми, закашњења већа од 60 дана. 

“Рачуница показује да око 80 одсто људи нередовно прима зараде. Ако изузмемо јавни сектор, то је око 972.000 запослених, а са новим прописима од 1. јула треба очекивати веће проблеме. Када исплата доприноса постане обавеза, треба очекивати већа кашњења плата или неплаћања јер је у привреди све мање пара”, сматра Рајић. 

Послодавци су обавезни да од бруто зараде исплате 11 одсто доприноса за Фонд ПИО, 6,75 одсто доприноса за здравствено осигурање, затим 0,77 одсто дажбина за Националну службу за запошљавање и 12 одсто пореза држави. Послодавац ће та четири доприноса убудуће плаћати на један рачун, тако да ће тај процес за њега бити јефтинији јер је то до сада чинио на четри одвојена рачуна па је и банкарска провизија била већа. 

До пре десетак година уплату доприноса је контролисао СДК. Практично, ниједан налог привредника није могао да прође у банци без печата СДК који је био доказ да је фирма уредно измирила све обавезе према држави и запосленима. Сада то није случај, а многи стрепе шта ће бити од 1. јула.

 

Блиц

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Плате повећане и премијерки, министрима и председнику за око 8.000 динара

3 (1) Повећањем плата у јавном сектору, повишице од осам одсто добиће и премијерка, министри, …

Половина радника у субвенционисаним страним фирмама ради за минималац

5 (2) Марко Данон из Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС) изјавио је да око …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *