fbpx
Насловна / Србија / Економија / Борба државе против кризе – већим порезима и мањим платама

Борба државе против кризе – већим порезима и мањим платама

Србија се све више приближава озбиљној кризи јавних финансија са јавним дугом на крају ове године од преко 70 одсто (пројекција Фискалног савета) и буџетским дефицитом од 2,6 милијарди евра или 8,3 одсто БДП-а (највише у Европи). За камате у првих шест месеци већ смо платили више од 61 милијарду динара, скоро исто онолико колико су нас коштале у целој 2012. години.

Упркос свим “структуралним реформама” и “фискалним консолидацијама” Србија и даље клизи у рецесију и кризу јавног дуга, а изгледа да ћемо од власти гледати још исте економске политике.

Министар привреде Душан Вујовић (лево) и вршилац дужности министра финансија, после састанка премијера Александра Вучића са економистима, привредницима и банкарима у Савезу економиниста Србије 25. јула, најавио је владине економске мере чији ће детаљи бити познати по ребалансу буџета

Порези расту – буџетски приходи се смањују

Од почетка кризе 2008. године, не рачунајући прве године када је „светска криза била наша шанса“, Влада Мирка Цветковића је у 2010. и 2011. години замрзла плате и пензије. Затим је кренула серија повећања пореза. Од 1. јануара 2013. повећана је општа стопа ПДВ-а са 18 на 20 одсто, а пројектовано је да ће она донети у буџет додатних 34 милијарде динара. Такође је повећан порез на добит са 10 на 15 одсто. Укупан процењени ефекта ових повећања пореза требало је да донесе 78 милијарди динара у буџет.

Порески приходи у 2013. години били су укупно већи него у 2012. за свега 37 милијарди динара, а чак 114 милијарди динара мањи него што је буџетом за 2013. годину пројектовано.

У 2014. години повећан је порез на имовину, односно дато је локалним самоуправама да га одређују, а оне су то искористиле, на пример у Београду, да га повећају и до 80 одсто. Повећан је паушални порез за предузетнике, а уведен је и солидарни порез на плате у јавном сектору веће од 60.000 динара (порез је износио 20 одсто на износ плате преко 60.000 динара и 25 одсто на износе преко 100.000 динара). Такође, у 2014. години имали смо још једно повећање ПДВ-а и то ниже привилеговане стопе са осам на 10 одсто, док је за неке производе повећан на 20 одсто. Пројектовани приход од овог повећања пореза био је 31,4 милијарде динара.

За првих шест месеци ове године приходи од ПДВ, као и укупни порески приходи су номинално на истом нивоу као прошле године, а реално, када се урачуна инфлација (додуше ниска) чак су и смањени.

Тренутно се најжешће дебате воде око тога да ли плате у јавном сектору и пензије треба смањити 10,15 или 20 одсто, а иако се не о томе не говори директно ипак је наговештено да следеће године можемо очекивати и још једно повећање  ПДВ-а.

Исто лудило – исти резултати

Донедавни министар привреде, а сада министар финансија и привреде Душан Вујовић је изјавио недавно да ће гледати да ни динар не буде веће смањење плата и пензија од 10 одсто као и да ће радити на реформи јавног сектора, али да је алтернатива повећање ПДВ-а. У Фискалном савету су израчунали да за неопходне уштеде на расходној страни треба смањити плате и пензије бар за 15 одсто. Ако смањење буде 10 одсто, остатак средстава може се намакнути повећањем ПДВ-а за два процентна поена, односно повећањем на 22 одсто.

Алберт Ајнштајн је рекао да је лудило када стално понављаш исту ствар, а очекујеш другачији резултат. Да ли ово важи и за наше фискалне реформе, јер смо у претходне две године два пута повећавали ПДВ и оба пута нисмо добили веће пореске приходе у буџет, али зато јесте све више предузећа побегло у сиву економију.

Наравно, повећања пореза и смањења плата и пензија увек прате и приче о реформама, сређивању јавних предузећа, професионализацији, смањењу корупције и борби против сиве економије, само што се у пракси некако не спроводе.

Занимљиво да је планирани дефицит од 2,5 милијарде евра према процени Фискалног савета пробијен за око 150 милиона евра, упркос смањењу расхода за 250 милиона евра и то пре свега због смањења прихода за чак 400 милиона евра.

Производња пада уместо да расте

Јавне финансије Србије нашле су се у негативној спирали где се приходи од пореза смањују због чега држава диже порезе што смањује потрошњу и тера фирме у сиву економију што даље доводи до пада прихода од пореза. Једино што се повећава је јавни дуг и камате које се плаћају из буџета.

Недостајућа ставка у овој једначини која би преокренула ситуацију је –  економски раст а он ће ове године бити негативан. Оптимисти процењују 0,5 одсто, а песимисти или можда реалисти на чак два одсто. Иначе у последњих пет година привредни раст Србије је нула.

Из овог зачараног круга, извесно је, нећемо се моћи извући само штедњом, шта више дугорочно то ће се неповољно одразити на привреду, сматра економиста Драгован Милићевић. Он подсећа да су након повећања ПДВ-а са 18 на 20 одсто приходи остали непромењени, а само је повећана сива економија и пореска евазија.

„Све реформе се односе на расходну страну буџета али само повећање прихода је дугорочно решење. Ту не мислим на повећање пореза, већ на раст БДП-а, раст извоза, увоза и запослености. Овако рестриктивне мере довешће до пада тражње што води паду потрошње и мање наплате ПДВ-а. То су краткорочне, палијативне мере, да се преживи година. То и могу да разумем пошто се ништа није радило 12-13 година. Порески систем нам је и даље превазиђен где највећи терет подносе они са најмањим приходима. Ми и даље имамо регресивни порески модел“, каже Милићевић, додајући да трећина фирми не издаје фискалне рачуне, а све више је фантомских фирми које служе само да се оперу паре од неке трансакције и избегне плаћање пореза.

Оно што највише обесхрабрује је то што ми ни немамо одакле да црпимо привредни раст.

У погрешном возу – свака је станица погрешна

„Имамо пад извозне тражње, јер нам највећи извозни приход доноси Фиат од кога имамо мало пореских прихода. С друге стране имамо пад домаће тражње који ће  бити још већи смањењем плата и пензија и повећањем пореза. Ми из рецесије не излазимо годинама и налазимо се у стагфлацији. При томе имамо и високу референтну каматну стопу иако нема страха од кредитне експанзије јер банке дају све мање кредита. Када уђете у погрешан воз све су станице погрешне“, закључује Милићевић.

Са овим се слаже и Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду који истиче да су све најављене мере владе гашење пожара и дугорочно не могу да уравнотеже буџет.

„Пошто сам видео да је Фискални савет израчунао да би смањење плата и пензија од 15 одсто уштедело 800 милиона евра, предлажем да их смањимо за 35 одсто па да уопште немамо дефицит. Шалу на страну, то даје само краткорочан предах. Повећање ПДВ-а има исти ефекат као смањење плата, само је мање болна мера. Ако не буде озбиљнијег раста производње, извоза и запослености све ће то бити узалуд. Не видим значајније потезе које влада предузима у том смеру, све је начелно и у плановима, а суштински се ништа не помера напред. Мислим да би влада могла да плати крупну политичку цену због ових мера“, поручује Савић, додајући да се не види значајније сањење броја запослених у јавном сектору нити исправљање нерационалности у јавним предузећима.

Он истиче и да након неке равнотежне тачке свако повећање пореза доводи до мањих апсолутних прихода у буџету, као што се то видело приликом прошлог повећања ПДВ-а.

Оливије Бланшар, економиста ММФ-а објавио је рад у коме показује да у земљама са рецесијом мере на смањењу јавног дуга само доводе до повећања односа јавног дуга према БДП-у што се већ могло видети на примеру Грчке и Шпаније.

Милош Обрадовић, Балкан магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Комуналци прете штрајком од 16. октобра ако не добију повећање плате

4.1 (9) Запослени у комуналним предузећима ће ступити у генерални штрајк 16. октобра ако им …

Србија: За целу деценију плата порасла само за 50 евра

5 (2) Од свих економских показатеља у нашој земљи широј популацији најважнија је висина плате. …

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *