Смедерево – Смедеревски воћари нашли су се у чуду након киша које су „десетковале” плодне воћњаке овог краја. Уместо да Подунавље буде и ове године „златни регион” одакле ће се извозити тоне најквалитетнијих плодова, овде су произвођачи приморани да буквално бацају велике количине воћа. Тако је било са бресквом и нектарином чији је род преполовљен, а оно што је одолело труљењу услед кише нема довољну сласт. Цене су зато никад ниже, а воћари нижу губитке и јадикују.
– Како да не јадикујем кад за два килограма бресака могу детету да купим куглу сладоледа или крем-бананицу, а за једну чоколаду треба да продам четири килограма нектарина. Литар нафте кошта колико осам килограма конзумне брескве. А колико смо пара и труда уложили, не смем ни да размишљам – каже Иван Глишевић, воћар из Водња, села надалеко чувеног по бресквама, у коме је прошлог викенда одржана девета манифестација „Дани брескве”.
Ова приредба у славу најлепших српских бресака протекла је уз киселе плодове и још киселије осмехе произвођача. Њен традиционални слоган „Од најслађе слађа” ове године није ишао уз манифестацију. Воћарима није било до славља, а своју муку неки су исказали и порукама на папиру. Да сваки посетилац види шта су доживели.
Ни село Сеоне, такође чувено по воћу, није боље прошло. Као и у Водњу, и тамо су киша и у неколико наврата град узели данак у воћњацима. Произвођачима у овом селу је половина овогодишњег рода брескве завршила на земљи. Трулеж је, кажу, била толика да нису могли да је предају ни за индустријску прераду и тако узму макар који динар.
Породица Јовановић из Сеона осам деценија живи од воћа и не памти овакву годину. Док нам показује труле брескве и свој пропали труд, Славиша Јовановић каже да се ни држава није претргла да помогне воћарима које природа није поштедела.
– Уговорени откуп немам, воће пласирам углавном на зеленој пијаци у Вршцу. Када скупимо веће количине, носимо на кванташку пијацу, у комшијско село Удовице. Највише би помогло обезбеђивање сигурног пласмана и формирање сигурних цена уз гаранције државе. Овако смо препуштени на милост и немилост природи, шверцерима и великим хладњачарима – јада се изданак породице Јовановић и додаје да чак и кад држава да субвенције, оне углавном не стигну на време.
Стручњаци потврђују да су у овом крају брескве најгоре прошле, али кажу да су њихову судбину поделиле и јагоде, а ни јабуке и шљиве нису одолеле болестима. Грожђе – заштитни знак Смедерева – пуно је трулежи па се очекују знатно нижи приноси и лошији квалитет. То ће условити и пад цена, па ни виноградари неће проћи без губитака, а ни произвођачима вина не пише се добро.
– Никоме ове године не цветају руже. Екстремне падавине донеле су прегршт лоших ствари. Смањиле су могућност адекватне примене хемијских препарата и проузроковале појаву биљних болести и штеточина. Највећу штету направио је бресквин рилаш, због којег на појединим локацијама воћари нису обрали ни килограм брескве, јер је исплативије било да их пусте да иструле – каже за „ Политику” Бобан Марковић, директор Пољопривредне саветодавне стручне службе у Смедереву.
Килограм бресака у смедеревском крају кретао се од 25 до 30 динара, што није забележено до сада. Брескве и нектарине овде се гаје на пет хиљада хектара, а у целом Подунављу простиру се на 6.500 хектара. Засади јабуке у Подунављу су на око четири хиљаде хектара, од чега је само у Смедереву три хиљаде.
🙁