Борба за српски језик у ЦГ: Етика изнад политике

НИКШИЋ – Навршило се десет година откако су 26 професора из Никшића и један из Херцег Новог стали у одбрану српског језика. С хипотеком „државног непријатеља“ живели су и тада и данас, трпећи све и свашта и довијајући се на разне начине како да преживе и прехране породице.

Те 2004. они су ушли у политички вртлог не мирећи се с променом наставног предмета српски језик у матерњи, чинећи све да наука победи накарадну владајућу идеологију која је извршила културни и етнички геноцид над сопственим народом. Освета лоших ђака била је сурова.

Нико од отпуштених професора није нашао посао у струци у Црној Гори. Неки су се пензионисали. Реч је о наставницима и професорима српског, а било је оних који су предавали економију, математику, биологију, физику, историју…

Ратко Шкулетић се замонашио и као отац Јефтимије постао игуман Пивског манастира. Светозар Ћираковић српски језик предаје у Скадру, професор филозофије Миодраг Тодоровић данас је старешина Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, Веселин Матовић уређује часопис „Слово“… Он је са супругом Радмилом, такође, устао у одбрану српског језика.

Ту су и друге њихове колеге: Радинко Крулановић, Миодраг Бели Ковачевић, Весна Тодоровић, Борис Јовановић, Владенка Ковачевић, Марија Лалатовић, Драгана Тодоровић, Радован Чолаковић, Иванка Антовић, Душан Килибарда, Небојша Ђилас, Драгомир Нинковић, Радосав Ђурковић, Ранко Зечевић, Милојко Пушица, Веселин Кандић, Радмила Радовић, Љубица Јововић, Лидија Мијушковић, Миланка Оташевић Ђурђевац… У међувремену је двоје професора преминуло – Станка Никчевић из Никшића и Херцегновљанин Вуко Велаш.

– Многи нам кажу да је то била борба с ветрењачама и да није имало сврхе жртвовати се. Али, не мислимо тако. Скадар се није могао саградити све док у њега није уграђена жртва. Тако је и са српским језиком и нашом борбом – каже професор Веселин Матовић. – Знамо да ће наша жртва једног дана уродити плодом и због тога смо сигурни да смо на правом путу.

Да се Црна Гора пре деценију почела „саплитати свезаних очију“, уверења је проф. др Јелица Стојановић:

– Тада је Црна Гора почела да даје отказ своме бићу, прогони оне који су посведочили њу и претке. Матерњи је био само корак у ненауму. И није се стало.

Професорка Весна Тодоровић подсећа да је њихов отпор имао за циљ да се проблем научно реши. Надали су се помоћи српске опозиције, али…

– Она није била дорасла том задатку. Нанела нам је велику штету стављањем потписа на документ којим се потврђује име за наставни предмет црногорски-српски, босански, хрватски… Тада је Андрија Мандић, лидер НСД, тријумфално саопштио да је српски језик спасен! Кључни моменат било је усвајање новог црногорског устава, из кога је српски језик избачен као службени, захваљујући гласу посланика Покрета за промене. На коленима смо молили Небојшу Медојевића да не гласа за такав устав. Није помогло – присећа се Тодоровићева.

СРПСКО СЛОВО ЧУВА ЦРНУ ГОРУ

Преосвећени владика Јоаникије каже да је дубока тајна језика и да је данас много тога у кризи, осим српског слова, које сабира, просветљује и оснажује.

– Нема државне институције која би ово слово подупрла. Оно је искључено из свих токова које држава одређује, па иако се званична власт бори против њега, оно чува Црну Гору. Ако Црна Гора мора да опстане, онда мора да врати ћирилично слово и мане се ћорава посла. Што пре, то боље – истакао је Јоаникије.

 

Новости