Буџет за плаћање дугова

Буџет за плаћање дугова

У 2013. години за трошкове камата ће се платити из буџета чак 90 милијарди динара што је 48 милијарди више него пре само две године. Трошкови отплате главнице и камате у следећој години чак 478,9 милијарди динара

У доба светске економске кризе, а пре свега дужничке кризе која је захватила Европску унију, поставља се питање када је једна земља упала у дужничко ропство. Да ли је земља у дужничком ропству ако се малтене сви издаци у буџету једне државе реално смањују, док се трошкови отплате камата по основу дуга –  повећавају таквом брзином да се за годину дана повећају за 36 одсто, а за само две године више него удвоструче? Управо у таквој ситуацији је Србија која ће у 2013. години, према предлогу буџета који би ускоро требало да буде усвојен у Скупштини, за камате издвојити 90,13 милијарди динара. Прошле године камате су износиле 65,9 милијарди, а 2011. године 42,1 милијарду динара. За две године, издаци из буџета за камате су повећане за целих 48 милијарди динара. Тиме је ова ставка постала једна од највећих на расходној страни буџета, одмах иза плата и пензија.

Камате на дуг, као потпуно непродуктиван трошак који не доноси никакву вредност, на пример скоро сасвим ће појести сав планирани наплаћени приход од акциза на гориво који ће износити 104 милијарде динара. Трошкови камата ће бити већи од укупно наплаћеног пореза на добит предузећа који је оптимистички планиран на 70 милијарди динара. С друге стране, камате на дуг који је немилице стваран претходних година, износиће скоро колико и сва издавања из буџета за социјалну заштиту за која ће бити издвојено 100 милијарди динара, а биће већи од укупних субвенција на које ће се потрошити 82 милијарде динара.

Табела: Пројекција отплата камата и главница од 2009. до 2015. године

(у млрд. динара)

  2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.
Главница 144 245 290,5 328,2 403,5 359,6 300
Камате 20,1 30,1 40,4 66 93,8 98,5 90,4
Укупно 164,1 275,2 330,9 373,6 478,9 458,1 390,4

 

 

извор: Нацрт фискалне стратегије за 2013. годину са пројекцијама за 2014. и 2015. годину (Министарство финансија)

Тако буџет који је најављен као развојни и подстицајан, а у исто време штедљив, у ствари развија профите банака и инокредитора, а штеди на субвенцијама привреди.

Истина, буџет за наредну годину предвиђа смањење дефицита на око 3,5 одсто БДП-а, у поређењу са 7,1 одсто у овој години, али махом повећањем прихода, односно пореза, пре свега ПДВ-а.

Што се тиче задуживања, прича се углавном наставља по старом. Јуче је Скупштина одобрила, потврдила и Уговор о гаранцији Србије и Европске банке за обнову и развој за Железнице Србије, односно пројекат рехабилитације пруга, у износу од 95 милиона евра, а потврђен је и Уговор о гаранцији за пројекат унапређења водних система у Суботици са ЕБРД у износу од 11 милиона евра. Такође, министар Динкић је недавно најавио још једну емисију еврообвезница у новембру у вредности 500 милиона евра.

Економиста Мирослав Здравковић, аутор економског портала макроекономија.орг направио је анализу промена издатака у буџету у односу на трошкове камата од 2011. до 2013. године.

У односу на 100 динара за камате, издвајање за војску смањено је са 130 у 2011. на 67 динара у 2013. години. Пољопривредни буџет у односу на 100 динара издвојених за камате смањен је са 80 на 45 динара. Образовање смањено са 387 на 186 динара на 100 динара за камате. Издвајања за Министарство унутрашњих послова преполовљено је са 150 на 80 динара на сваких 100 динара камата. Социјална заштита из буџета је смањена са 217 на 112 динара, са тенденцијом да у 2014. буде мања од расхода за камате. Унутар тога дечја заштита је смањена са 96 на 47 динара. Трансфери осталим нивоима власти смањени су са 156 на 84 динара, субвенције су са 129 пале на 91 динар. Расходи за куповину робе и услуга смањени су са 113 на 98 динара. Расходи за запослене смањени су са 485 на 295 динара. Капитални расходи пали су са 55 на 52 динара.

Табела: Пројекција јавног дуга и раст БДП-а

  2012. 2013. 2014. 2015.
Јавни  дуг/БДП  65,1% 65,2% 58,7% 58,4%
Реални раст БДП -1% 2% 3,5% 4%

 

Укупни издаци за отплату главнице кредита у 2013. години износиће 403 милијарде динара. Од тога ће домаћим кредиторима бити исплаћено 338 милијарди, иностраним 45,5 милијарди, а по основу датих гаранција 19,8 милијарди динара.

Према Фискалној стратегији јавни дуг у 2012. години достићи ће чак 65,1 одсто БДП-а иако је Законом о буџетском систему јавни дуг ограничен на 45 одсто БДП-а. Са оволиким односом дуга према БДП-у Србија је и званично презадужена земља према Мастрихтским критеријумима где је горња граница 60 одсто БДП-а. Такође, на ниво од 45 одсто БДП-а дуг ће се вратити тек 2022. године и то под изузетно оптимистичком претпоставком да БДП расте просечно четири одсто годишње.

Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања истиче да Србија није спасена банкрота, већ је то само одложено новим задуживањем.

Ми се налазимо у процесу који нас може одвести у банкрот уколико се не реформише јавни сектор и не реструктурирају државна предузећа тако да престану да се субвенционишу и да им се дају гаранције за кредите. Постоје назнаке да ће се то и радити, као што су најаве да ће се Србијагас, Галеника и ЈАТ реструктурисати. Али да би заиста избегли банкрот потребна је свеобухватна реформа јавног сектора, смањење броја запослених на свим нивоима државе. Министар Динкић је поручио да нема отпуштања док траје криза, али то само даје мотив да не изађемо из кризе како не би давали отказе. И даље се чува привид социјалног мира задуживањем. Очекујем да уз помоћ ММФ-а у следећој години почну реформе и пореског система, да се уведе прогресивно опрезивање и смањивање пореза и доприноса на зараде. Да уместо субвенционисаних кредита имамо пореску релаксацију, сматра Ђоговић.

Све већи део буџета којим се отплаћују дугови оставља све мање простора за спровођење реформи. Полако долазимо у ситуацију да – хтели, не хтели – морамо да крешемо све ставке буџета не би ли скупили паре за отплату дуга.

Требало је реформе радити много раније, још када је било прихода од приватизације. Уместо тога владе су куповале време задуживањем. За сваку следећу владу цена изласка из кризе биће знатно виша. Зато Србија више нема времена за чекање. Затечено стање је катастрофално и нема места демагогији и маркетингу, већ се морају чинити болни резови, поручује Ђоговић.

 

Милош Обрадовић

Балкан Магазин

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Kон: Поједини професори Медицинског читав радни век посветили антивакцинализму

Kон: Поједини професори Медицинског читав радни век посветили антивакцинализму

Епидемиолог Предраг Kон оценио је да су “поједини академски грађани, па и професори Медицинског факултета …

Топ 10 доказа да су Албанија, Kосово и Метохија српске земље (видео)

Топ 10 доказа да су Албанија, Kосово и Метохија српске земље (видео)

Најстарији историјски записи, пописи, називи места, имена, презимена људи и народна ношња сведоче да су …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *